OPTUŽBE SUBOTIĆA
Drugi razlog za Tadićevu ljutnju bio je taj što Subotić posle dogovora sa Ružicom Đinđić da joj u kešu preda ostatak novca namenjen DS, iz tehničkih razloga to nije učinio odmah, nego tek posle godinu dana. Subotić je objasnio da je reč o novcu koji je bio na računu Fondacije koju je on osnovao, radi pomoći Demokratskoj stranci u vreme kad je Zoran Đinđić bio njen predsednik. Prema Subotićevom svedočenju, 19. januara 2007. dao je premijerovoj udovici 200.000 dolara, 80.000 švajcarskih franaka i 375.000 evra; petog februara iste godine isplatio je 170.500 evra, a 16. marta – 281.120 evra. Ukupno: ukupno 1.031.620 evra!
„Trebalo mi je nekoliko meseci da tu količinu novca prenesem Ružici, jer su ga tražili u kešu. A kada sam dao poslednju sumu, tri meseca kasnije podignuta je optužnica protiv mene“, konstatovao je Subotić, uz napomenu da ga je prethodno posetio Dragan Šutanovac koji je bio zadužen za prenošenje poruka. Kako je proces prebacivanja novca u gotovinu zahtevao izvesno vreme, Tadić je preko svog kurira Dragana Šutanovca poslao poruku da se našao “duboko uvređenim” što novac koji je on obećao Đinđićevoj udovici nije brže isplaćen.
Subotić je potom ispričao da je novembra 2002. godine u Italiji od Zorana Đinđića dobio poziv „u njegovom šaljivom tonu“, da bi bogataši mogli da pomognu državnu kasu i kasu DS koje su prazne. „Otvorio sam fond u dogovoru sa Đinđićem i dao mu novac na raspolaganje. Kako je deo novca posle atentata ostao nepotrošen, ja sam rekao Ružici i Tadiću za taj fond i poručio im da mogu da raspolažu tim novcem za šta je bio namenjen“, rekao je Subotić i objasnio da je Fond bio namenjen za kampove za decu bez roditelja i za sportske hale, a da je dao ukupno pet miliona dolara.
