Ništa više u Srbiji nije slučajno. Ako smo pre Petog oktobra imali Despota koji je u svom ludilu zaratio sa čitavim svetom i omogućio svojim tajkunima da pokradu državne fondove, nakon Petog oktobra dobili smo marionetsku vladu koja je gora od okupatorske vlasti, zato što okupator nikada ne bi smeo ovako da rasproda srpsku privredu jer bi se plašio posledica nakon završetka okupacije. Nažalost, reformatori su dovedeni da unište kičmu Srbije i da tako onesposobe Srbe za sva vremena da ne budu više nikada remetilački faktor na Balkanu. Kičma Srbije je naša privreda. Uništavanjem i rasprodajem naše privrede Srbija će izgubiti nezavisnost, a Srbi će postati moderni robovi u neokolonijalnom protektoratu. Taj plan se nesmetano odvija i građani Srbije su prevareni pričama o evropskim integracijama, transparentnim reformama i pohvalama za sprovođenje modela šok-terapije koji je upropastio sve zemlje u razvoju koje su ga nekritički primenjivale pod uticajem MMF-a i Svetske banke.
Srbija nije na dobrom putu, ponavljam još od petooktobarskog upada jakobinaca, direktno sa ulica, na najviše državne funkcije, ali ostajem prilično usamljen u tom očajničkom pokušaju da se zaustavi naše srljanje u propast. Ono što nije prošlo u vreme vladavine različitih okupatora kroz našu istoriju, uspelo je mladoreformatorima za svega šest godina. Posle rasprodaje naših finansijskih resursa, Guverner može zadovoljno da raportira svojim pretpostavljenima da su banke u Srbiji pod kontrolom stranaca. Gotovo svi kamenolomi su, ako niste znali, takođe pod kontrolom stranih konkvistadora ili prerušenih domaćih filijala.
Opominjao sam da se šećerane ne smeju rasprodati, da su to strateška preduzeća koja moraju ostati u većinskom vlasništvu države. Danas imamo preprodate šećerane u rukama stranaca, jedemo najskuplji šećer, dobili smo šećernu aferu i ponovo nestašicu šećera na tržištu. Domaće monopoliste zamenili su stranci. Ali to više ne smeta lažnim liberalnim ekonomistima koji rame uz rame koračaju sa svakom vladom koja im uplaćuje apanaže na vreme. Na red su došle i najvažnije državne kompanije EPS, NIS PTT, Telekom, RTB Bor, putevi, javno komunalna preduzeća, RH Centri i banje.
Kada se to rasproda strancima, nećemo imati poluge za vođenje nezavisne ekonomske politike. Slovački premijer Fico se upravo susreo sa tom poraznom činjenicom, nakon rasprodaje strateških dobara u državi. Mada se u članu 3. stav 3. Zakona o privatizaciji zabranjuje privatizacija opštih dobara, to korumpirani političari na vlasti ne poštuju i takmiče se ko će više preduzeća rasprodati u vreme svog mandata. Naravno, sve vreme se širi propaganda kako su ta preduzeća propala i kako ona nama ne trebaju jer prave gubitke, nego ih treba prodati zainteresovanim strancima. Ima li zainteresovanih stranaca koji hoće da ih kupi? Naravno da ima. Vlast se hvali da je dosta njih zainteresovano za privatizaciju velikih sistema. Ako oni prave gubitke, otkuda to da postoji takvo interesovanje stranih kompanija?
Na to pitanje niko ne odgovara. Samo se hrli da se što pre sve rasproda i da se uzmu provizije za sebe i stranku, jer to može neka druga stranka preotetii za sebe. Najvažnije je uzeti što veću proviziju odmah. Ali prava istina se prikriva od javnosti.
Pogledajmo kako to izgleda u slučaju RTB Bor. Već sam istakao da su konsultantske kuće, prema izveštaju ljudi iz kombinata, uzele 2.200.000 evra za 41 stranicu prepisanog materijala. Zaključak je jasan – RTB Bor treba što pre prodati strancima jer je nerentabilan i pravi gubitke. To piše u naručenom materijalu, tačno u vreme kada cena bakra dostiže rekorde na berzama i kada prelazi i 9000$/tona. Kako je to moguće? Da li RTB Bor zaista više ne vredi i treba ga što pre prodati? Studija koju su napravili prof. dr. Zoran Petković, prof. dr. Nadežda Ćalić, Blagoje Spasovski i Miomir Stefanović govori nešto potpuno suprotno. Naime, prema toj studiji, od 1903-2003 proizvedeno je 3,8 miliona tona katodnog bakra, ali su overene bilansne rudne rezerve u Boru i Majdanpeku 2,0 milijardi tona rude bakra sa 0,427% bakra u rudi ili potencijalna proizvodnja iz tih ležišta može da donese 4,0 miliona tona katodnog bakra. To znači da godišnja proizvodnja rude iznosi 25 miliona tona, a proizvodnja katodnog bakra iz domaćih sirovina 45.000t/godišnje i da je vek eksploatacije još 100 godina. Pored toga, može se dobiti, kod iskoriščenja od 40%, i 68 tona zlata ili 2.186.495 unci. Koliki je finansijski efekat ležišta? Postoje ozbiljne svetske analize koje pokazuju, zbog rasta privreda Kine, Indije, Rusije, Brazila i Argentine, da cena bakra neće padati ispod 8000$/t, da cena zlata neće padati ispod 550 $/unca, što znači, kada pomnožimo i saberemo gornje cifre, da je vrednost ležišta preko 33,2 milijarde $. Ako znamo da se proizvodni troškovi vađenja rude kreću oko 2100$/t, onda je jasno da se čista dobit kreće oko 25 milijardi dolara. Naravno, dobit se uvećava ako računici dodamo i retke metale koji se nalaze u rudi i koji su najtraženiji na svetskoj pijaci novih tehnologija, posebno kosmičkih.
Reformatori to hoće da rasprodaju strancima za nekoliko stotina miliona dolara. Stranci će zaraditi 50 puta više nego što su uložili. Država će izgubiti stratešku sirovinu zbog provizija koju će uzeti vlast i njihovi tajkuni. Eto konkretnog primera kako se uništava budućnost naše države. Koštuničino mrljavljenje i pravljenje neveštim je maska koja skriva ovu igru brojeva. Njegovo poštenje pada pred profitom koga Srbija može da ostvari u narednih sto godina. Njegov nacionalizam je floskula ukoliko se ne zadrži RTB Bor u većinskom vlasništvu države.
Šta treba uraditi? Ako žele dobro Srbiji i našem pokolenju uradiće sledeće: reprogramiraće se na 30 godina unutrašnji dug prema državi i njenim preduzećima u iznosu od 247,5 miliona $ i otplatiće u reprogramu 27,5 mil.$ Pariskog i Londonskog kluba. Uložiće 150 miliona $ kroz kredit za kupovinu novih mašina i pokretanje proizvodnje i napraviće novu ekološku topionicu i fabriku sumporne kiseline za 140 miliona $. To su mala ulaganja prema profitu od 25 milijardi dolara. Pametna država čuva svoje resurse. Samo propalice i podlaci sve prodaju. Građane Srbije pozivam na pobunu. Sprečite rasprodaju RTB Bor! Ne plašite se represije! Moramo obezbediti budućnost pokolenjima. Ne očajavajte! Pobuna je sa životom skopčana. Ima nade za Srbiju. Treba biti odlučan. Tražimo nešto novo. Uspećemo! Trebaju nam samo novi ljudi. I rudarski pozdrav – SREĆNO!
