ROBIN HUD DEMAGOGIJA
piše : Branko Dragaš,25.03.2012
Pokrajinski sekretar za finansije Jovica Đukuć razmišlja kako da se napuni državna blagajna i poziva da se uvedu visoki porezi našim bogatašima. On se poziva na sadašnji trend u svetu ,poševši od Sarkosija do Obame,da se propagira progresivno oporezivanje ultra bogatih pojedinaca u društvu. Poreske stope u SAD su dostizale i do 94%, dok novi kandidat za predsednika Francuske Franso Olando je tražio da se uvede i porez na bogate do 75% njihovih prihoda.
Kriza je učinila svoje. Sve veće raslojavanje u društvu je neizdrživo i normalno je da se traži dovođenja društva u ravnotežu.Socijalne napetosti su sve veće i na dugi rok ovakvo stanje nije održivo.Političari smišljaju kako da izbegnu socijalnu revoluciju. Zalaganje za Robin Hud ekonomiju im omogućava da ublaže sadašnje stanje, da smanje nejednakosti i da se političari dopadnu biračima u predizbornim obećanjima.Kada se izbori završe, sve će se nastaviti po starom. Robin Hud će sačekati nove izborne prevare.
Ideja da se oporezuje bogati sloj je dobra. Mada je prilično zakasnela, ali bolje da se sada krene u tu raspravu, nego da čekamo decenijama njenu primenu. Ustvari, nema vremena za gubljenje.Nervoza siromašnih je sve veća.Siromaštvo razara društvenu zajednicu i mora se nešto hitno preduzimati.Nema izlaska iz krize dok se ne reši pitanje siromaštva i raslojavanja u zajenici.
Ovde mogu samo da kažem,poznavajući dosta ljudi iz sveta koji su zaista bogati, da zadovoljstvo životom ne ide sa bogatstvom,mnogi su depresivni, razočarani,frustrirani,preplašeni i žive u zlatnom kavezu, ali da ima i onih koje bogatstvo nije promenilo,koji su normalni i koji postavljaju neke druge vrednosti kao smisao svog života. Tih drugih je mnogo manje, ali ih ima. Jedan od najpoznatijih je najveći svetski investitor Voren Bafet,koji živi u kući iz 1952 godine i koga ogroman kapital koji poseduje nije promenio. On je shvatio berzansko nadmetanje kao igru, život kao izazov i kapital kao sredstvo za postizanje njegovih ideja.Mnogi koji to nisu mogli da shvate su poludeli ili su uništili sebe i porodicu.Stari Grci su uvek učili da mora da postoji mera vrednosti.Najvažnije je ne izgubiti tu meru. Iskreno, to je i najteže.
Dakle, sadašnji oblik savremenog kapitalizma mora da se menja. To je neminovno. Kojim smerom će krenuti te promene danas još nije jasno. Postoje velike opasnosti da čovečanstvo ponovo izabere pogrešan smer, kao kada je tridesetih godina XX veka, izbijanjem velike ekonomske krize, krenulo u opštu holivudsku komercijalizaciju čitavog života, tako da smo danas dospeli u krizu i ćorsokak.Vreme će pokazati da li ćemo imati razum da stvorimo planetarnu zajednicu u kojoj ćemo svi moći da pristojno živimo i da dobijamo približno iste mogućnosti za stvaranje, ili će se, daleko bilo, ali što nije nemoguće, sve završiti u razaranju i destrukciji. Nadamo se da će,ipak, razum pobediti. Ja se bar nadam. Ali treba biti na oprezu.Ništa ne smemo prepustiti slučaju.Decu moramo da pripremamo za najgori scenario.
Sada se vraćam izjavi pokrajinskog činovnika,vrlo provokativnoj i bezobraznoj izjavi, naslovljenoj : „ UZMEŠ ĐOKOVIĆU, PLATIŠ RADNIKE ..“. Te tri tačke su podle, jer nam one zapravo govore sledeće : da pored radnika treba dati i nekima drugima, da Đoković ima dovoljno da može da mu se uzme i da se podeli i radnicima i svima drugima,računajući i pokrajinskog činovnika, jer je to u trendu Robin Hud ekonomije. U daljem tekstu, taj pokrajinski aparatčik kaže : „ Ja obožavam Đokovića,ali ako za prebacivanje žute loptice preko mreže zaradi dva miliona nečega, pa makar bio i prvak sveta, neka mu milion uzmu.Ili neka mu ostane 100.000 evra od turnira. Malo li je za dve nedelje tenisa. Pa će i profesor,lekar i inženjer .. biti dobro plaćeni i uspostavila bi se ravnoteža koju možemo zvati i pravdom“.
Šta je problem u ovoj izjavi?
Problem je primer koji je pokrajinski sekretar za finansije naveo. Uzeo je namerno slučaj Đokovića, jer nema hrabrosti da prozove neke druge.Koje druge? Pa, recimo, tajkune i njihove političare. Koji su bogatiji od Đokovića i koji nisu svoj kapital zaradili, nego su ga dobili na privilegijama, narod bi rekao – na guzove, baveći se politikom ili sarađujući sa režimom. To je ogromna razlika.Nepremostiva. Pokrajinski činovnik treba da zna da je Đoković zaradio na tržištu svoj kapital. Zaradio ga je u slobodnoj konkurenciji i nadmetanju sa najboljim igračima sveta. Zaradio ga je jer se više od petnaest godina krvavog i teškog rada i odricanja preipremao da bude najbolji teniser sveta. Niko mu to nije poklonio.Niko mu to nije doneo u miraz.Nije nasledio. Sve što je Đoković uradio, na šta smo svi Srbi i građani Srbije ponosni, naravno ako su normalni, je urađeno zahvaljujući samo njemu i njegovoj porodici. Država i političari tu nisu ništa doprineli.
Đokovićev kapital nije sporan.Kapa dole! Niti je sporan kapital svih naših ljudi koji žive i rade po svetu. Ako je pokrajinski sekretar sposoban neka ode u taj surovi svet i neka stekne kapital.Neka u tom svetu zaradi kapital svojim radom inteligencijom. Ako je sposoban neka ide na Vol Strit, to je svetska pijaca gde on treba da igra u svojoj branši finansija, neka zavrti kapital klijenata ili njihove finansijske derivate,neka zaradi novac svojim klijentima i sebi, neka uzme taj zarađeni novac i troši ga kako hoće, jer to pripada samo njemu. To je njegov poslovni uspeh.To je njegova pobeda na turniru.Niko od nas neće imati ništa protiv tako stečenog kapitala. Bićemo ponosni što je iz naše nacije izašao tako uspešan i pametan čovek. Tako ja gledam na uspeh naših ljudi na svetskom tržištu.
Zašto to pokrajinski sekretar za finansije ne uradi? Zato što je nesposoban da izađe na tržište. Da je sposoban on ne bi sedeo na državnim jaslama i trošio pare siromašnih poreskih obveznika. Idi, čoveče, iz državne službe! Nemoj da nam uzimaš novac! Idi,brate, na tržište i zaradi novac. Nemoj da nam držiš propovedi sa državnih jasala i iz partijskih feuda.Kako si došao na to mesto? Ko te je postavio? Koliko je ljudi konkurisalo na to mesto? Da li je konkurs bio raspisan?
Znamo kako partija postavlja svoje ljude u državne službe. Ti nemaš prava da nam držiš pridike. Nemaš prava da tražiš to što tražiš, jer je nemoralno. Što si se okomio na Novaka Đokovića? Zašto si njega uzeo za primer? Ako je lako da se prebacuje preko mreže žuta loptica, kako ti tvrdiš, molim te uzmi reket i izađi na crtu.Nemoj da sediš u državnom kabinetu i izigravaš Robina Huda. Odmetni se u šumu i izađi na tržište. Tamo otimaj od bogatih i deli sirotinji.
Ako je pokrajinski sekretar za finansije hteo da ispadne u predizbornoj kampanji Džek, ako je već hteo da dobije neki politički poen od siromašnih radnika…., onda je pokrajinski sekretar trebao da se usmeri na politički ološ i na njihove tajkune. Recimo, mogao je da kaže, pođimo redom, da predsednik države Boris Uzurpator ne može da vozi BMW od 600.000 evra kada većina građana Srbije jedva preživljava njegovu totalitarnu vladavinu.Mogao je da postavi pitanje da se ispita da li je tačno da Boris Uzurpator ima u Vatikanskoj banci preko 2,2 milijarde evra? Mogao je da traži da se najvećem tajkunu Miškoviću konfiskuje imovina i da se prenese u penzioni i socijalni fond. Mogao je da traži,to mu je u komšiliku, da se ispita kako je nastao kapital Koleta Šećerka, kako se šećerane kupuju za tri evra, ili kakvo je finansijsko stanje Čanka Nenada, Pajtić Bojana i ostale bulumente pokrajinskih satrapa,koji zagorčavaju život podjednako i sremskom i bačkom i banatskom paoru.
To su pitanja koje treba da pokrene pokrajinski sekretar finansija. Zašto ih ne pokreće? Zato što je folirant i štreber. Zato što hoće da nas obmane. Zato što vrši zamenu teza. Nije problem Novak Đokoviće, nego je problem politički sistem u Srbiji u kome je moguće bez znanja, rada, zalaganja, treninga, odricanja i tržišnog nadmetanja zaraditi više novca nego što Novak Đoković zaradi za čitav život igranja.Pokrajinskom sekretaru smeta što Đoković po turniru uzima dva miliona,bilo kako se to zvalo, a ne smeta mu to što su klinci iz Agencije za privatizaciju i njihovi nadmeni šefovi tih dva miliona, konkretnih keš evra, uzimali za privatizaciju poljoprivrednih dobara po Vojvodinio, za svako preduzeće su uzimali, i što su preko noći postali milioneri, rasprodajom jednog poljoprivrednog dobra, jer su procenjivali da hektar zemlje u Vojvodini na tržištu košta 200 evra. Ej, bre, hektar najbolje zemlje na svetu te partijske džukele su prodavale za 200 evra. Uzimali su proviziju za sebe i svoje partijske drugove,koji su im to sve omogućavali.
Zašto ti, partijski sekretaru finansije, ne preispitaš kako su konsultantske firme ministara u Vladi uzimali za procenu kapitala ,recimo, RTB Bor 2,2 miliona evra za kucanih 40 strancica, što je 55.000 evra po stranici?Na tim stranicama nema nikakvih rešenje, nego samo opšta mesta.Za pisanje tih i takvih 40 stranica treba realno 2 sata kucanja. Što znači, da se jedan sat naplaćuje – 1,1 milion evra. Novak Đoković za čitav turnir dobija 2 miliona nečega.
Zašto to nisi pokrenuo? Plašiš se ? Koga se plašiš? Navodiš nam Đokovića da bi prikrio pljačku partijskih satrapa i njihovih tajkuna. Pričaš nam o Robinu Hudi koji treba da otima od bogatih da daje siromašnima. Kakva podla i jeftina demagogija.
Srbiji ne treba ovakva demagogija. Srbiji treba novi politički sistem. Srbiji treba nova ekonomija. Treba nam racionalna i jeftina država. Treba nam pravedno društvo. Ne treba nam demagog Robin Hud. Treba nam pravosudni sistem koji će ispitati imovinu političara i tajkuna od 1989 do 2012. Trebaju nam zakoni kojim će se konfiskovati sva ta imovina. Treba nam katarza. To se nije desilo posle petooktobarskog prevrata. Srbija čeka svoju novu priliku. I neke nove ljude.
Beogrtad, 25.03.2012
