Početna Sadržaj Društvo RIZIK

RIZIK

4362
1
SHARE
Great Risk

Sve u životu je rizik.
Rizik je povezan sa osećanjem straha.
Ako čovek oseća strah onda je to veliki rizik za njega.
Međutim, čovek ne može da živi u večitom strahu.

Kada bi se čovek svega plašio, onda ništa ne bi radio.
Ne bi iz kuće izlazio.
Ali mu ni u kući nije sigurno.
Ima stotinu načina da strada.

Treba naučiti živiteti sa rizikom.
Odnosno, treba znati kontrolisati strah.
Uspećete da opstanete samo ako se pridržavate mere.
Svako ima svoju meru.
Kada pređemo svoju meru, onda ulazimo u opasne rizike.

Tvoja mera, nije moja mera i obrnuto.
Moramo da se naučimo da nosimo našu meru.
Meru koja pripada samo nama.
Ne možemo da uđemo u tuđu meru, nećemo se dobro osećati.
Kada se dobro ne osećamo, tada se rađa strah.

Nikada nisam razumeo ljude koji se opijaju.
Strah od tuđe mere zalivaju pijanstvom.
Ne mogu da nose tuđu meru, koju toliko žele.
Ona im ne pripada i moraju da se dopinguju kako bi podneli tu istinu.
Piju da bi sakrili ili sabili strah u sebi.

Evo, nekoliko životnih primera o mogućim rizicima.

Kada smo već kod pijanstva, onda vredi staro pravilo nemoj da piješ
ako ne piješ.
Bio je na ratištu sa mnom neki momak iz Surčina koji je mogao da
popije gajbu piva.
Nisam mogao da verujem. Dečko nije bio debeo, više srednjeg rasta.
Ali on je uistinu, opkladivši se sa drugima, popio gajbu piva.
Meni je prvi gutljaj piva posle basketa ili pečenog krompira najslađi.
Sve ostalo je mučenje.

Pokušaj da pratiš tog pivo-manijaka je veliki rizik.
Radiš nešto što tvoj organizam nije navikao da radi.
Siliš organizam i on će ti to morati da vrati.
Ideš protiv sebe.

Isti slučaj je i sa vožnjom automobila.
Svako ima svoj ritam vožnje automobila.
Meni na auto-putu prija vožnja sa dobrim kolima do 160 kmh.
Sve preko toga izaziva kod mene veliki strah.

Tako sam jedne prilike seo u Majbah sa stranim partnerom i on je počeo
da vozi preko 260 kmh.
Nisam mogao tu brzinu da podnesem.
Zamaloi sam ga da stane i da se peške vratim, jer mi takva vožn ja
nije prijala.
Zašto da narušavam svoju meru?

U društvenim odnosima rizik se prenosi na moje shvatanje zajednice.
Ako zajednicu shvatam kao  mogućnost da sve uzimam i da ništa ne
dajem, onda sam ratnik koji osvaja.
Moj strah potiče samo iz mog neuspeha da neću dovoljno osvojiti da
napunim uvek otvorena, pohlepna usta.
Znam jednog milijardera koji ne može da se zaustavi u špekulacijama na
berzi, jer se boji da će ostati bez kapitala i neće imati šta da jede.
Ta pomisao da neće da ima hrane mu budi paničan strah.
On je okovan tim svojim strahom. Uvek je gladan.

Ako, pak, zajednicu shvatam kao deo mene samoga i sebe vidim u
zajednici sa slobodnim ljudima, onda nemam taj zgrtački poriv da sve
prisvojim samo za sebe.
Nemam taj strah da ću biti odbačen, jer zajednicu nosim u sebi.
Koliko budem dao zajednici, ona će mi mnogo više vratiti.
Osećam se kao slobodan čovek, koji nema rizike i ne živi u strahu od neuspeha.

Poslovan sam čovek preko tri decenije.
Nikada ne radim posao u koji ne verujem, bez obzira koliku zaradu
donosio taj posao.
Ne radim poslove sa političarima i tajkunima, jer znam da svaki novac
zarađen sa njima može da donese velike nevolje.
Ne radim posao u kome se neprijatno osećam.

Kada rizikujem u nekom poslu, onda pravim kalkulaciju da će taj posao
da propadne.
Unapred otpisujem sredstva uložena u taj posao, jer posao nosi veliki rizik.
Ako posao uspe, onda sam na velikom dobitku.
Sve što nisam izgubio je velika zarada.
Tako posao radite opušteno.

Staro je pravilo da sva jaja ne smete da stavljate u jednu korpu.
To znate?
Samo sam vas podsetio.

Pošto sam odrastao u Zemunu na ulici, prirodno je bilo da sam rastao
sa momcima koji su kasnije postali čuveni kriminalci.
Naše druženje se sastojalo isključivo na odmeravanju snaga u tučama i
nadmetanju u sportovima. Tako sam razbijao strah.
Iskreno, to i nije bio sport. To je bila borba gladijatora u areni.
Izvan arene se nisam sa njima družio.
Bili smo dva različita sveta.
Kriminalci su to znali da poštuju.

Kada sam postao najpoznatiji jugoslovenski privatni bankar i kada su
mediji bili prepuni mojih reklama, sreo sam se u Zemunu sa jednim
velikim kriminalcem iz kraja.
Odao mi je priznanje za to što sam postao poznat i da Zemun nije samo kraj
gde odrastaju kriminalci.
Pitao me je da li možemo da popijemo kafu u mojoj banci.
Pristao sam uz jedan uslov.
Može da dođe bez telohranitelja i bez naoružanja.
Nasmejao se i prihvatio.

Tako smo u mom kabinetu na Terazijama jedno posle podne nas dvojica
pili kafu i čaj.
On je polako srkao svoju kafu, ja svoj čaj.
Ništa nije govorio. Čekao sam da prvi počne.
Kada je popio kafu, ustao je i krenuo prema meni.
Poljubio me je tri puta i rekao : „ Idem, hvala ti na kafi!“
„ Hvala tebi!“

Nikada se više nismo sreli.
Ubijen je jedne noći u sačekuši u centru Beograda.
Nikada ne poslujte sa kriminalcima.
Ako sa njima radite, onda ste u velikom riziku.

Isti slučaj je i sa političarima.
Razlika je samo u tome što su političari gori od kriminalaca.
Kriminalac radi sa druge strane zakona i stalno drži glavu u torbi.
Političar radi kroz institucije sistema i zaštitio je sebe zakonima.
Političar se kocka sudbinom države i naroda, kriminalac samo svojim životom.

Kada ne radite sa političarima, kada se sa njima ne družite, onda
niste u riziku.
Nikada ne bih mogao ovako otvoreno i oštro da pišem da sam pajtos
političara na vlasti.
Tako sam pisao osamdesetih, devedesetih godina, tako pišem danas .
Ništa se nije promenilo.
Neka oni koji mi ne veruju pronađu moje tekstove iz, recimo, 1990/91 godine.

Moj odnos sa političarima do danas je jasan.
Oni se mene plaše i zato me mrze, ja njih prezirem.
Pošto sam imao priliku da ih sve upoznam , jer sam javna ličnost tri
decenije, izgradio sam takav odnos sa političarima i nikada nisam imao
nikakvih problema.
Prisluškivanje od strane Službe smatram njihovim redovnim poslom, jer
i oni moraju nešto da rade.
Uništavanje moje banke i mog biznisa bila je posledica osvete
političara, jer sam odbio da im se pridružim.
Svoj rizik sam morao sam da nosim.
I to sam izdržao.

Ako želite da izbegnete strah i rizik, onda morate da mnogo radite i
da se posvetite svome poslu.
Tu nemate velike konkurencije, jer su političari, tajkuni i kriminalci
lenjivci.
To je jedini način da dugo trajete.
Radite ono što znate da radite i držite se svoje mere.
Budite vredni i pošteni.
Sve ostalo će doći kada mu bude vreme.

Mislim da to vreme polako stiže.
Rizično je bilo toliko čekanje.

Managing risk and big business challenges and uncertainty with a large elephant walking on a dangerous rope high in the sky as a symbol of balance and overcoming fear for goal success.
Managing risk and big business challenges and uncertainty with a large elephant walking on a dangerous rope high in the sky as a symbol of balance and overcoming fear for goal success.

Beograd, 13.09.2015.

SHARE

1 KOMETAR