РИМЕЈК
У једном телевизијском наступу познатог бошњачког интелектуалца, који се залаже за јединствену и целовиту Босну и који велича Бошњаке као историјску и аутохтнону нацију, подсмејавајући се локалним муслиманско-хрватско- српским примитивцима и дивљацима, речено је да треба да се погледа фантастичан филм РИМЕЈК, ражисера Дина Мустафића из 2003 године, који , према његовом мишљењу,најбоље говори о трагедији верског рата у Босни и који показује поновно стварање непрекидног низа злочина кроз историју Босне.
Одлучио сам да погледам тај филм и да видим како је приказана та босанска трагедија.
Филм спада у оне слабе пропагандне филмове, турско-француска копродукција, лоше глуме и општих,фалш места,који се снимају у намери да се други оптуже за почињене злочине, док се о сопственој кривици и злочину уопште ништа не говори, јер је све упаковано у бофл познату исламску матрицу о кривици и злочину Хрвата, усташа у Другом светском рату и Срба, четника, у верском босанском рату током распада заједничке јужнословенске нам државе.
Увек су криви они други!
Ми никада нисмо криви!
Ми смо невини и недужни!
Злочине су починили они други!
Тако мисле и Срби и Хрвати и Бошњаци.
Који су потекли из истог, древног прасловенског семена.
Који су се верски поделили и заратили до истребљења, јер су довољно глупи да вековима наседају на исте пропагандне лажи својих освајача.
Браћа се мрзе и убијају, јер се уопште не познају.
Завади и владај!
Римејк.
Вековна политика наших освајача.
Која увек успева.
Због наше властите глупости.
Ко је , дакле, крив?
МИ!
Ако хоћемо да изађемо из ове крваве и досадне приче, ако желимо, напокон, да прекинемо ту вековну пропаганду и мржњу да ми нисмо криви и да су криви увек они други, ако желимо да прекинемо то трагично међусобно истребљивање,које нема ни смисла ни краја, које доноси само користи нашим освајачима, онда је потребно, драги моји Срби, Хрвати и Бошњаци, да се окренемо сами себи и да покажемо више братске љубави и разумевања за оне који не припадају нашем верском опредељењу. То што је неког другог верског опредељења, што другачије назива и слави свога Бога, мада је то, ипак, само један заједнички Бог, безимен и свеобухватан, та различитост у верском изражају и схватању света, то треба да буде наша снага и нешто што нас спаја, уместо што постаје разлог наше вековне мржње.
Различитост је богатство.
Све и да не потичемо из истог , древног прасловенског семена.
Различитост је наша предност.
Различитост је наша велика прилика, јер можемо, ако смо удружени, да лакше надвладамо и Запад и Исток, можемо лакше да одбранимо своју слободу и своје права да будемо различити и од Истока и од Запада.
Различитост нам омогућава да хиљадама година опстајемо.
Истоветност је досадна.
Једноумље смрди на устајалост.
У баруштини се сви давимо.
Нема живота у мртвилу душе.
Империје на Балкан гледају као на своју природну колонију.
Гледају као на неки природни резерват, где могу да иду у лов и да убијају локалне домороце.
Балкански народи су проглашени дивљацима да би нас освајачи лакше покорили и да би могли да управљају са нама.
Колевка светске цивилизације је настала у Подунављу.
Ми смо аутохтони староседеоци Хелма и нисмо никада напуштали нашу кућу.
То што смо се верски поделили, то је било изнуђено у сврху опстанка пред јачим и моћнијим силама.
То што се мрзимо и кољемо, то је наша и само наша глупост.
Ако желимо да променимо стање вечите мржње и вечитог клања, онда морамо да се ми, сви заједно, из темеља променимо.
Морамо да прихватимо истину да смо потекли из истог прасловенског семена.
Морамо да се упознамо и да прихватимо наше разлике, које ћемо претворити у наше велике прилике за ново уздизање.
Морамо, господо другови, да отворено говоримо о нама и нашим недостацима и неваљалствима. О нашој кривици и нашим суровим злочинима, које смо, једни другима, починили кроз векове.
Да ли су сви чинили масовне злочине?
Јесу.
Да ли су злочинци откривени, процесуирани, на суд изведени и сурово кажњени?
Нису.
Да ли се о нашим злочинима пише и говори?
Наши злочини су – српски, хрватски и бошњачки злочини.
Не пише се и не говори о нашим злочинима.
Пише се и говори увек само о злочинима оних других.
Такво неодговорно историјско понашање неће допринети никаквом помирењу и стварању свести о нашем заједничком претку, на кога сви ми морамо да будемо поносни, јер припадамо најстаријој древној цивилизацији.
Ако приказујемо само туђе злочине и прећуткујемо наше, онда то радимо јер смо глупи и изманипулисани.
То што радимо у копродукцији са нашим освајачима, то је само доказ наше незрелости и поводљивости.
То што верујемо више нашим освајачима, него нашој родној браћи, то је наше проклетство које морамо већ једном да променимо.
Вековни ритам злочина мора да се прекине.
А једини начин да се прекине је да се вратимо нашим коренима и да се поново зближимо и ујединимо у различитостима.
Различитости нам не сметају.
Оне су наше, како би економисти рекли, компаративне предности.
То је наша снага за излажење из сиромаштва и понижења.
Ако смо ово разумели, ако схватамо да нас различитости зближавају, онда морамо да се сви научимо да будемо стрпљиви, толерантни и разумни, како бисмо нашу различитост ставили у функцију нашег општег, брзог развоја и спаса.
Ако хоћемо да се спасимо, морамо да почнемо да учимо и морамо да се из корена мењамо.
Незналице, тврдоглави, бандоглави и искључиви лудаци нас воде у нове расколе и крвава сукобљавања.
Ако хоћемо да се спасимо, морамо да се ослободимо сујете и глупих предрасуда.
Морамо да упознамо добро оне друге да бисмо их заволели.
Када се волимо и међусобно поштујемо побеђујемо мржнју и спречавамо даље ширење зла.
Ако стално верујемо да смо само ми управу и да су сви други криви, онда нам нема спаса.
Балкан ће увек остати зверињак и све балканске народе треба држати везане на узди и затворене у кавезима.
Више цивилизоване расе, које су се самонаметнуле да су такве, јер су у својим бестидним конквискадорским освајањима и пљачкањима успели да покор и поробе наш народ, уверене да својим освајањем, злочином и геноцидом цивилизују балканске варваре, прихватили смо сами те надобудне инквизиторе и сагнули смо се да им служимо и пољубимо скуте, убеђени да су они заиста цивилизовани и да ми сами не можемо да управљамо собом.
Ми смо криви што су они такви према нама.
Ми смо криви што клечимо и што се покоравамо злу.
Ми смо криви што смо подељени и посвађани.
Ми смо криви што се не удружимо и што сами себе не спасимо од ропства.
Ми смо криви што верујемо освајачу, уместо да верујемо себи и своме братском роду.
Ако приказујемо само туђе злочине над нама, а не желимо да се суочимо са сопственим злочином, онда настављамо тај проклети ритам злочина.
Ништа нисмо направили на решавању нашег великог и тешког проблема ако прикажемо трагедију једне породице.
То је онда једна велика пропагандна манипулација, јер појединачне трагедије су саме по себи ужасне.
Када српски комадант логора и његова банда зликоваца понижава бошњачке логораше на најпримитивнији, најсуровији и најбеднији начин, онда се тога мора да стиди сваки нормалан Србин, јер је та лудачка сцена болесно стање фрустрираног шовинисте и зликовца, па је природно да се Срби ограде од тих психопата који покушавају да излече своје клиничко лудило и наносе огромну срамоту свим Србима.
Зашто би ми,Срби, штитили те криминалне ликове и убице?
Зашто када они не припадју моралној вертикали српског народа?
Зашто те бандите, барабе, ниткове и психопате нисмо извели на суд и осудили их, пред читавом српском, регионалном и светском јавношћу, на најстроже казне?
О томе сам писао у јеку тог верског рата и дивљег злочина кога су припаднци мог народа починили у своје име. Нису починили у име српског народа.
Нема опраштања за учињен злочин!
Нема сажаљења за почињене злочинце!
Казна мора да их стигне!
Прасловенско је начело – око за око, зуб за зуб!
Злочини никада не застаревају!
Када усташки командант логора наређује својим војницима да маљем побију и баце у реку Србе, муслимане, комунисте, Јевреје и Цигане, како се тај злочин приказује у овом филму, зашто би нормални Хрвати бранили злочине усташа? Зато што су усташе Хрвати? Али, сви Хрвати нису усташе. Хрвати су дужни да осуде све злочине који су почињени у име Хрвата и морају строго да казне све своје починиоце злочина.
Свака појединачна трагедија је страшна.
Гледалац не може да остане миран над почињеним злочином.
Жеља да се помогне жртвама и правда и поштовање за жртве нас обузимају.
Желимо да се супроставимо злу, без обзира у ког Бога верују злочинци.
Али, приказивати појединачну трагедију младог Бошњака, док се нигде не приказују злочини који чине криминалне, војне банде Бошњака другим верама, Србима и Хрватима или,чак,сопственој вери, има ли смо и такве случајеве, када су честити Бошњаци устајали у одбрану својих комшија и пријатеља, представља најпррљавију пропагандну лаж, која се пласира само из једног разлога да се Бошњаци пикажу као жртве Срба и Хрвата.
Отуда и назив филма – римејк.
Некада су нас, Бошњаке, клали Хрвати.
Понавља се историја, данас нас кољу Срби.
Ми смо увек невини и чисти.
Ми злочине нисмо никада починили.
Оваквим поганим и прљавим пропагандним приступом се не решава босанска крвава трагедија.
Вртимо се у кругу историјских злочина и поново се враћамо на почетак наше трагедије.
Ништа нисмо разумели од историје, учитељице живота.
Изгубили смо драгоцено време за спас.
И данас смо поново спремни на нова клања.
У то сам потпуно сигуран.
Поново ће браћа, на први миг освајача, да се покољу, јер су изманипулисани и глупи,не верују једни другима и једва чекају да рачисте рачуне из прошлости и да врате узети данак у крви.
Када се сними овакав пропагандни филм, којим се оптужују Срби и Хрвати за континуитет у злочину, када се нигде не приказују бошњачке криминалне банде убица и зликоваца, логори за заробљене Србе и Хрвате, када се не покажу злочини које су починили муџехедини и други исламски фундаменталисти, који су позирали са одсеченим главама у рукама, када се не прикаже геноцид над 7.019 Срба у Сарајеву и 40.000 Срба који су прошли бошњачке логоре и саслушања, онда обичан гледалац, са другог дела наше планете, гледајући овај филм, може да помисли да Босна припада само муслиманима и да нема православаца и католика у њој, јер се тендециозно оптужују друга два конститутивна народа Босне и тако праве нове поделе и ствара нова мржња.
Упади у станове муслимана, бахатост, лоповлук и пљачке српских паравојних клошара и јајара, морају да изазову гнев код сваког нормалног човека, јер је повређена лична и приватна својина конкретног грађанина, осетљиви смо на то, повређена су његове слободе и права, без обзира којој вери припадао тај грађанин.
Ради се,наиме, о томе да је то недозвољена радња и да нико нема права да се тако понаша, поготово када се живи у мултикултуралном друштву, где постоје верске разлике које морамо да поштујемо и да се придржавамо традиционалних односа између све три вере.
Зашто се снимају овакви филмови?
Коме је у интересу да разгорева ватре мржње на Балкану?
Да ли смо ми стварно толико глупи да ћемо наставити да се кољемо?
Зар ће на исти начин да нас поново варају бездушни освајачи?
Зар то није дегутантно?
Дижем свој глас против ратног хушкања и дувања у ратне трубе!
Дижем свој глас против оптуживања других вера за злочине!
Дижем свој глас против нових манипулација и обмана!
Дижем свој глас за обрачун са сопственим заблудама и за сучељавање са властитим злочинама!
Дижем свој глас за победу различитости, толеранције и разумевања.
Дижем свој глас за све народе Балкана!
Римејк.
Поновићу данас оно што сам писао и говорио 1989. године :
БОЉЕ ДА ВОДИМИ ЉУБАВ, НЕГО ДА РАТУЈЕМО!
БОЉЕ ДА ПРАВИМО ПАРЕ, НЕГО ДА СЕ УБИЈАМО!
Београд,15.04.2017