Piše: Branko Dragaš
Na sve strane naše umorne i zatrovane planete protesti, nemiri i ulični ratovi u kojima ginu ljudi. Tunis, Albanija, Alžir, Obala Slonovače, Ukrajina, Grčka, Velika Britanija, Holandija… Svakoga dana očekuju se vesti o pobunama i u drugim zemljama. Planeta Zemlja ušla je u novo doba – doba revolucije. Na jednoj strani buni se mali čovek koji ne može da izdrži totalitarnu vlast feudalaca u kojoj njegov život vredi dnevno ispod jednog dolara, dok japanska krava dnevno troši čitavih osam – a na drugoj strani bune se prevareni i zaduženi potrošači koji ne mogu da izdrže teret dužničkog ropstva, i kojima standard iz dana u dan sve više pada, dok JP Morgan banka prikazuje dobit za 2010. od 17,9 milijardi dolara i deli svojim menadžerima milionske bonuse od sveže odštampanih dolara.
Feudalni sistem u kojem jedan tiranin sa svojom porodicom i dvorskom kamarilom uništava državu i građane dovodi do očaja, tako da se siromašni student, nemajući drugog izbora, spaljulje u znak protesta na ulici kako bi prekinuo tu svoju životnu agoniju; i neoliberalni sistem u kojem kasta bogatih oligarha, služeći se propagandnim lažima o demokratiji, slobodnom tržištu i građanskim pravima, uništava građanske institucije sistema i većinu građana pretvara u moderne robove – ta dva politička sistema bankrotirala su i građani traže slobodu, pravdu, jednakost i uslove za bolji život u nadolazećoj revoluciji.
Istorijski talasi nezadovoljstva prirodna su reakcija savremenoga čoveka na sve veće nasilje totalitarnih režima, a planetarno internet povezivanje svih tih slika u jednu jedinu sliku samo je dokaz da smo zaista postali globalno selo. U našem globalnom selu saplemenici više neće da trpe svoje okrutne plemenske gospodare i otpočela je civilizacijska pobuna protiv takvog neizdrživog stanja. Na sve strane piše se i govori o – revoluciji! Tako se poslednjih nedelja i u našoj javnosti javljaju analitičari koji pišu o njoj. Kako sam pre svih, u poslednjih deset godina, pisao o promašenom neoliberalnom konceptu koji će dovesti osiromašene, opljačkane i izmanipulisane građane u stanje u kojem se danas nalazimo, kako sam pozivao građane na mirne građanske proteste protiv fundamentalističkog režima, pozivao na otpor, protivljenje, ustanak i na samu revoluciju, dužnost mi je danas, kada mnogi počinju da brabonjaju o revoluciji, da kažem šta ja podrazumevam pod revolucijom, kako bih, na samom startu, izbegao sve nesporazume i sve nove prevare koje nam se mogu ponovo dogoditi.
Dakle, kada retrospektivno pogledamo kroz istoriju, vidimo da su se sve revolucije završavale u smenama oligarhije, odnosno, kako bi naš narod rekao, „sjaši Kurta da uzjaši Murta“, završavale su se novim velikim manipulacijama siromašnih i obespravljenih građana koji, umesto da dobiju kvalitativno bolju i humaniju društvenu zajednicu u kojoj će biti iskorenjeno ropstvo, eksploatacija, manipulacija i teror, dobijaju redizajnirani totalitarni sistem. Naravno, to redizajniranje odnelo je milione nevinih života za uspostavljanje nove totalitarne prevare. Kada Robespjer šalje hiljade nevinih ljudi na giljotinu, kada Lenjin strelja sve koji imaju mišljenje suprotno njegovom i otvara put za Staljinove zločine, kada Hitler zatire u koncentracionim logorima druge nacije, kada drug Tito svoje saborce šalje na Goli otok ili drug Sloba u bratoubilačke ratove, a svoje građane izlaže NATO bombama (zadržavam se samo na ovim evropskim zlikovcima), onda oni to rade da bi učvrstili svoj totalitarni režim, oni sprovode novi teror, bez obzira kojom ideologijom pravdali sve te svoje zločine. Neki to rade pozivajući se na parole o slobodi, bratstvu i jednakosti, neki u ime vlasti proletarijata, neki, opet, veličaju svoju izabranu naciju, neki misle da su nebeski narod, ali su svi koji su spremni da pobiju druge ljude da bi uspostavili novi totalitarni režim psihopate koje bi trebalo hospitalizovati, a ne da postanu novi gospodari narodima. Suština je u tome da se totalitarnost režima nije promenila.
Uzmimo samo primer poslednje velike istorijske prevare naših građana koja je izvršena petooktobarskom kontrarevolucijom. Kako sam i sam kriv za dolazak ovih današnjih zlikovaca na vlast, koji su programirano i po diktatima svojih stranih mentora uništili sve institucije u Srbiji, dužnost mi je da temeljno objasnim kakvu revoluciju ja priželjkujem i šta je to uopšte revolucija. Ne želim revoluciju u kojoj će jedan ološ zameniti drugi. Danas svi znamo da na političkoj sceni u Srbiji nema alternative, da su režim i opozicija isti, da dvadeset godina imamo isti totalitarni režim i da građani Srbije traže nešto potpuno novo. E, ta sama činjenica, da građani traže nešto novo, da traže promene, to na političku scenu ponovo dovodi ljude koji ne samo da nisu dorasli istorijskim zahtevima ovog vremena, nego su i loši ljudi. Svedok sam tog saznanja, jer me dnevno potraže vrlo problematični ljudi: otpadnici iz raznih političkih partija, konvertiti, manipulatori, secikese, prevaranti, plagijatori, neradnici i neznalice koji nemaju dobre namere, koji vide svoju novu istorijsku priliku i koji svoje ludilo hoće da izleče u predstojećim revolucionarnim gibanjima. Ta gomila bitangi čeka svoju priliku i hoće da sruši ove kako bi došla na njihova mesta. Kako bi ona preuzela svu totalitarnu vlast u svoje ruke i nastavila tamo gde su njeni prethodnici stali.
Gospodo drugovi, vi što čitate ove redove, vi što mi pišete i ohrabrujete me, vi što patite za sve što se dešava našem narodu, dobro upamtite ove reči, jer ne želim da učestvujem u nečemu što je nova prevara i što će do kraja uništiti našu naciju i našu državu. Otvoreno i jasno vas opominjem da gomila političkih baraba i kriminalnih tipova, ludaka i manijaka, vreba svoju priliku i hoće da se nametne kao alternativa. Oni nisu nikakva alternativa. Oni su opasni po društvene promene. Isto onako su opasni kao moji nekadašnji prijatelji, koje sam podržavao i finansirao, verujući da neće ponoviti greške totalitarnih režima – da bi postali veći apsolutisti i od samog despota. Lično sam video kako se opozicioni mekušci i jajare, beskućnici i propalice, došavši na vlast, pretvaraju u satrape i milionere. Lično su me molili, preklinjali, puzili, ulizivali se i očajnički tražili da ih ubacim među revolucionarne pobednike, a kada su, zahvaljujući meni, postali vlast, tražili su na sednicama Vlade da me uhapse, jer sam antireformator i buntovnik koji im pravi probleme. Takva revolucija, gospodo drugovi, ne treba nam. Takvi revolucionari su naši novi gospodari. A mucavi i nepismeni analitičari koji zagovaraju takvu revoluciju su budući ideolozi i komesari koji će nam nametnuti nove okove. Pa, reći ćete vi, šta je onda revolucija? Kakva je nama revolucija potrebna?
Gospodo drugovi, dragi prijatelji slobode, pravde, jednakosti i građanskih institucija, nama je potrebna Revolucija, sa velikim slovom, koja će konačno i nepovratno uništiti svaki totalitarni režim. Građani Srbije, nama treba Revolucija koja će nam doneti pravdu, slobodu, poštenje, iste uslove za početak tržišne trke i institucije koje će braniti interese građana, a ne povlašćene, revolucionarne oligarhije. Takva Revolucija počinje prvo u nama samima. Revolucija koja će nas izmeniti iznutra. Revolucija koja će temeljno promeniti naše odnose. Revolucija u kojoj se neće lagati, špekulisati, manipulisati i spinovati da bi se sakrila istina. Revolucija koja će nas izmeniti da postanemo radni, vredni, pedantni, štedljivi i disciplinovani. Revolucija u kojoj nećemo živeti na plati poreskih obveznika, nego ćemo svoje sposobnosti pokazati na slobodnom tržištu. Revolucija u kojoj čemo stalni učiti i sticati nova znanje i veštine. Revolucija u kojoj ćemo iz sadašnje štednje investirati u bolju budućnost, a ne iz štampanih novčanica bez pokrića. Revolucija u kojoj ćemo raditi, a ne dolaziti na posao. Revolucija u kojoj nećemo trošiti više nego što zarađujemo. U kojoj nećemo otimati iz državnih fondova, niti od penzionera i roditelja. Revolucija u kojoj ćemo reći ono što mislimo, radićemo ono što smo rekli i nećemo se plašiti da naše rezultate institucije kontrolišu. Revolucija u kojoj nećemo kasniti na poslovne sastanke, nećemo isključivati telefone od svojih poverilaca, nećemo bežati od kreditora i javljaćemo se na svaki telefonski poziv. Revolucija u kojoj nećemo davati lažna obećanja u predizbornim krađama. Revolucija koja će na državna mesta dovesti najsposobnije i najbolje iskusne stručnjake. Revolucija u kojoj će svi državni činovnici imati platu na nivou prosečne plate u Srbiji, sve dok ne izađemo iz krize. Revolucija u kojoj će političari imati platu na nivou prosečne plate u Srbiji, dok ne izađemo iz krize. Revolucija u kojoj će naš revolucionarni premijer imati platu jedan evro godišnje i proviziju od rasta BDP, tako da će mu, na kraju poslovne godine, plata biti nekoliko stotina hiljada evra mesečno. Revolucija u kojoj ćemo imati samo devet ministara. Revolucija u kojoj ćemo imati 72 poslanika i 30 senatora. Revolucija u kojoj će direktori javnih preduzeća raditi na procenat. Revolucija je kada ne pljujete na ulici i ne bacate otpatke. Revolucija je kada prerađujemo 2,3 miliona tona otpada i dobijamo toplu vodu i struju. Revolucija je kada zasejemo 600.000 ha njiva koje nisu zasejane. Revolucija je kada iskorenimo čučavce iz države. Revolucija je kada mostovi u Beogradu ne koštaju više od 80 miliona evra. Revolucija je kada autoputeve gradimo kroz akcionarsko društvo države i građana. Revolucija je kada nema prosjaka na ulicama. Kada svaki građanin naše države ima stan i hranu dostojnu doba u kojem živimo. Revolucija je kada 300.000 dece jede vitaminsku hranu. Revolucija je kada 1,6 miliona penzionere prima 1.000 evra prosečnu penziju. Revolucija je kada je prosečna plata 2.000 evra i kada smo tu platu zaradili na tržištu. Revolucija je kada niko ne čeka na operaciju duže od nekoliko dana i kada se pregledi obavljaju u istom danu. Revolucija je kada su svi građani socijalno i zdravstveno osigurani. Revolucija je kada autobusi i avioni polaze i dolaze na vreme. Revolucija je kada vozovi idu 400 km/h. Revolucija će biti kada 700.000 invalida budu imali dostojanstven život i kada većina njih bude mogla da radi. Revolucija je kada nema nezaposlenih. Revolucija će biti kada RTS bude javni servis za sve građane Srbije. Revolucija će biti kada na medijima ne budu silikonske pevaljke, kurvetine, psihopate, perverznjaci, primitivci i masturbatori, nego kada budu imali svoj noćni, plaćeni kanal. Revolucija će biti kada budu radili Narodni muzej i Narodna biblioteka. Revolucija će biti kada porezi budu četiri odsto i kada svi budu plaćali male poreze. Revolucija je kada imamo elitu koja je spremna da se žrtvuje za svoj narod. Elitu koja ima viziju, misiju i strategiju. Revolucija je kada SANU ima 12 članova koji su naši apostoli. Revolucija će biti kada se Crkva bude vratila Hristovom učenju i žrtvovanju. Kada Nikola Tesla ne bude morao da ide iz zemlje i kada se svi oni koji su otišli vrate na svoje ognjište. Revolucija je da naš narod traje još hiljade godina i da doprinese spasavanju planete od propasti. Revolucija je kada više nema revolucije u kojoj čovek ubija čoveka. Revolucija će biti kada budemo zajednicu shvatali kao svoju proširenu porodicu.
Takva je nama, gospodo drugovi, Revolucija potrebna. O toj Revoluciji bi trebalo da govorimo. Pa, dobro, kako onda dalje? Ne verujem u ulične proteste Nevernog Tome i njegovih konvertita. Verujem u okrugli sto za koji će sesti svi oni mudri, vredni i pošteni ljudi koji žele dobro državi. Ko su ti ljudi? Kako ih izabrati? Vrlo jednostavno. Svako bi trebalo da priloži svoju radnu biografiju. Tako se najlakše biraju naši zastupnici. Oni koji nemaju radnu biografiju i dela iza sebe, ti ne mogu da nas vode. U konkurenciji najboljih radnih biografija izabraćemo lidere. Revolucija je počela. Svako mora da radi posao za koji je školovan i koji je dokazao da ume da radi. Tako se izbegava nastajanje totalitarnog režima. Tako se Revolucijom sprečava novi totalitarizam.
Revolucija bez revolucionara. To je naša Revolucija.
Tabloid broj 225, 3. februar 2011.
