Početna Tekstovi РЕШЕЊА

РЕШЕЊА

338
0

РЕШЕЊА

 

Наступам четири деценије у јавности ради одбране угроженог јавног добра и окупиране заједнице.

Наступам и говорим оно што многи други стручњаци и јавне личности не смеју, из разноразних разлога, да јавности саопште.

Наступам јер не могу да прихватим окупацију, превару, лаж и медијску манипулацију.

Наступам да бих открио заробљену и запостављену истину.

Наступам јер нудим конкретна и оперативна решења изласка из проблема.

 

НЕ ДОЛАЗИТЕ СА ПРОБЛЕМОМ – ДАЈТЕ РЕШЕЊА!

 

Стручњаци су они који знају решења.

Стручњаци износе решења, без обзира колико она била болна за грађане.

Стручњаци нису егзибиционисти.

Стручњаци нису циркусанти, који забављају публику.

Стручњаци немају накнадну памет и указују на време шта ће да се догоди.

 

Када предлажем решења, то не значи да су моја решења најбоља.

То су само моји стручни предлози.

Покушавам да помогнем заједници.

Износим моје стручно мишљење.

Грађани бирају.

 

За четири деценије мог јавног рада, већина грађана није прихватала моја решења.

Прихватали су лажна обећања и манипулације политичког олоша.

Који их је преварио.

Али, упркос толиким силним преварама, грађани и данас верују политичарима.

Који нису стручни и који немају добре намере.

 

Мени је савест мирна.

Све сам покушао да  бих убедио грађане да буду разумни и да не верују лажљивим политичарима.

Грађани нису хтели да чују реалну причу.

Тражили су бајку.

Коју су им нудили намазани и подли политичари.

Тако смо пропали.

Упали смо из бајке директно у трагедију.

 

Замерају ми што сам директан, отворен и оштар у наступима.

Нисам дипломатичан, тактичан и политички коректан.

Мислио сам да је то моја врлина.

Испало је да ми је то велика мана.

Али, нисам хтео да се мењам, јер нисам политичар.

Стручњак сам који је забринут за судбину човечанства и Србије.

 

Нападају ме да сам катастрофичар.

Питам их – да ли су се моје прогнозе обистиниле?

Боље је да нису.

Боље би нам било да сам промашио у свим мојим проценама.

Данас би живели много лепше, безбрижније и боље.

Не бих морао да наступам у јавности, јер смо постали здраво и просперитетно друштво.

 

Нападају ме да две и три деценије причам исто.

Грешка, причам четири деценије исто и борим се за исто.

Нисам се променио како ветар дува.

Зар то није похвално?

Зар толика доследност, упорност и посвећеност није врлина?

Зар нисам заслужио макар поштовање оних који ме мрзе и који се не слажу са мојим решењима.

 

Питање које се намеће – шта се догодило у тих четири деценије мојих јавних наступа?

Да ли је цивилизација постала боља, хуманија, слободнија, поштенија, здравија и богатија?

Да ли су нестале болести, манипулације, шпекулације, преваре, обмане, пљачкања, крађе, убиства и социјалне разлике међу људима?

Да ли људи на планети данас живе у друштву које је уравнотежено и које брине за сваког свог грађанина, које је решило све егзистенцијалне проблеме обичног света и који нуди нове перспективе у сигурној и осмишљеној, хуманизованој будућности?

 

Шта мислите?

Какав је ваш одговор?

 

Питање које се намеће – шта се догодило у тих четири деценије мојих јавних наступа у Србији?

Да ли је Србија постала заједница слободних, духовних, здравих, моралних, задовољних, материјално обезбеђених људи, који имају снажну енергију, вољу, жељу и наду да својим потомцима оставе уређену заједницу за њихов још бољи живот?

Да ли смо искоренили сиромаштво, бескућништво и беду у друштву?

Да ли смо створили материјалну базу за сигурну егзистенцију сваког нашег грађанина?

Да ли смо данас испуњени, задовољни, остварени и ведри?

 

Шта мислите?

Какав је ваш одговор?

 

Верујем да  већина грађана света и Србије, има негативан одговор.

Верујем да су већина грађана света и Србије постале жртве неолиберлне идеологије, која се заснивала на томе да богати буду све богатији, док су сиромашнији постали све сиромашнији.

То је био план Великог Инквизитора, који се, нажалост, остварио.

 

Мојим разорним јавним критикама сам објаснио шта нам се спрема и шта треба да радимо.

Поводљиви грађани су били заслепљени лажима и обећањима политичког олоша.

Мени нису веровали.

Ствар да буде гора по мене, исмејавали су ме, спрдали се и вређали ме, из своје глупости, заслепљености и примитивизма.

Политичари, уплашени од истине о потпуном слому и распаду друштва, гурали су грађане да нападају све нас који смо јавно говорили шта ће да се догоди.

 

То се, нажалост,  упркос свим нашим упозорењима, догодило.

Живимо у свету где нараста  мултинационални корпоративни фашизам.

Постајемо осуђеници у дигиталном концлогору.

Пандемија је само убрзала  поробљавање грађана света.

Живимо у Србији која је окупирана изнутра.

Живимо у држави и друштву у коме се све распада.

 

Моје прогнозе су се оствариле.

Боље је, наравно, да нису.

Али, нисмо додирнули дно.

Тек следи велика невоља – ударац у дно.

Велика Несрећа.

Која ће сигурно да доведе до буђења и брзог освешћења човечанства.

Видимо да су побуне све чешће и веће у свету.

 

Налазимо се на цивилизацијској раскрсници.

Никада се читаво човечанство није нашло на тој прекретници.

Или ће да победи Зло и нељуди, који ће биолошки да униште човечанство или ће да победи Добро и добри људи да би сачували човечанство.

То је једина борба која се данас води.

Све остало је бесмислено.

У тој борби мора да учествује сваки човек.

Сваки човек је важан. Сваки појединац.

Нема више курвања и заваравања.

Нема апатије, равнодушности и безнађа.

 

Пробуди се, човече!

Узми живот у своје руке.

Нема више чекања и оклевања.

Нема калкулисања.

Све је данас јасно.

Или сте на страни Зла или на страни Добра.

 

Данас је једино важно да се, напокон, определите.

Све остало је губљење времена.

Које помаже Злу, док отежава Добру.

Ко ово не разуме, политички је идиот.

 

 

Решења које нудим четири деценије уназад могла су да  нам помогну.

Боље би прошли да смо се освестили 1981 године, него 2021. године.

Данас је проблем нарастао до  пуцања предуваног балона.

Постоје велике опасности да нас Зло уведе у грађански рат.

Поделе  у нездравој средини могу да се претворе у крваве сукобе.

Данас, рецимо, сукоб вакцинисаних и невакцинисаних.

Разлога за убијање увек има.

Увек нам је неко други крив.

 

Отуда, мој јавни рад постаје све значајнији.

Упорност и доследност се исплатила.

Људи се полако буде из омаме.

Схватају шта им причам и шта пишем.

То је добро за нашу коначну победу.

Они који су острашћени, глупи, ботовани, блентави, поткупљени и чиповани нису моја циљна група.

Обраћам се већини разумних, паметних, забринутих, одговорних, радних, способних, незадовољних и добрих људи, који су се повукли пред простаклуком и агресијом Зла.

 

Ми морамо да се повежемо и удружимо.

На један потпуно нови начин, који гарантује слободу и креативност свакоме човеку.

Удруживање без странака и политичара.

Удруживање у интересу одбране угрожене заједнице.

Удруживање у коме ћемо личне интересе остварити кроз добробит заједнице.

Удруживање на заједничкој моралној и стручној платформи.

 

Нудим годинама конкретна решења.

Која сва имате на друштвеним мрежама.

Нека и други људи понуде решења.

Изабраћемо кроз директну демократију решење које је најбоље.

Најбоље за заједницу.

 

Саветујем вам да не гледате више ниједну емисију, без обзира ко у њој гостује, ако не нуди конкретна решења.

Анализе, објашњења, тумачења, препричавања и прежвакавање једног те истог очајног стања нам више не треба.

Све то знамо.

Заситили смо се скандала и сензација.

 

Дајте решења!

Гласамо!

Прихватамо!

Организујемо!

Удружујемо!

Спајамо!

Излазимо на улице!

Рушимо тоталитаризам!

Градимо!

Ново друштво!

Нови систем!

За новог човека.

Ослобођеног!

 

Београд, 7530. година. жетвар