Početna Sadržaj Analize i procene RECEPT

RECEPT

6430
0
SHARE

O lošoj ekonomskoj situaciji u Rusiji sam već pisao i obrazložio da je
ona posledica loše ekonomske politike.
Dokaz da nešto ozbiljno ne valja u ruskoj ekonomiji je i recept
Putinovog savetnika akademika Sergeja Glazjeva, koji traži da se
primene njegovi predlozi kako bi Rusija došla do godišnje stope rasta
od 10 odsto.

Da li je ovo zaista moguće?

Pogledajmo šta akademik Glazjev predlaže.

1.Uvođenje delimične devizne kontrole, što bi trebalo da umanji odliv
kapitala iz zemlje.
Pogrešno!
Ne postoji delimična devizna kontrola. To ekonomski ništa ne znači. To
bi bilo isto kao kada bi rekli da imate delimičnu slobodu.
Ili imate slobodu ili nemate slobodu.
Delimična sloboda je glupost.

Gde su granice te delimične kontrole?
Ko određuje te delimične granice?
Delimična granica za akademika je jedna granica, dok je za ruskog
privrednika to potpuno druga granica.
Te dve granice su u suprotnosti.
Ruski privrednik želi da se oslobodi delimičnih granica, jer ga one
guše i sputavaju na tržištu.
Delimične kontrole će dovesti do jačanja birokrata, jer će oni dobiti
tu moć da proizvoljno određuju gde su delimične granice.

Devizno tržište mora da bude slobodno i da se na njemu sučeljavaju
ponuda i tražnja, bez uplitanja  delimične devizne kontrole.

Uvođenje delimične devizne kontrole neće umanjiti odliv kapitala iz zemlje.
Logika akademika je štreberska.
On nastoji da umanji odliv kapitala iz Rusije, što je potpuno neprihvatljivo.
Treba da se radi na prilivu kapitala u Rusiju.
Umesto gubitničke strategije, koja se , navodno umanjuje, delimičnom
deviznom kontrolom, potrebno je stvoriti pobedničku strategiju u kojoj
kapital ne odlazi iz Rusije.
Naprotiv, kapital više dolazi, nego što odlazi iz Rusije.

Zašto danas kapital odlazi iz Rusije?

Nesposobni ministar ekonomije je priznao da će ove godine otići
neverovatnih 96 milijardi dolara, dok će sledeće godine biti mnogo
bolje i otići će SAMO 75 milijardi dolara.
Ministar ekonomije sigurno računa na primenu ovoga čuvenog recepta
akademika – delimične devizne kontrole.

Nažalost, suština nije rešena.
Nastavlja se odliv kapitala iz Rusije.
Šta mudra ekonomska politika mora da uradi?
Treba zaustaviti odliv kapitala iz Rusije.
Treba privući kapital da dolazi u Rusiju.

Kako?
Može li to da nam kaže gospodin akademik?
Ne može.
On se ograničio na smanjenje odliva kapitala.
Zato se zalaže za pogubnu delimičnu deviznu kontrolu.

Ako Rusija hoće da ima veći priliv kapitala, nego što je odliv
kapitala, onda se mora sistemski promeniti ekonomska politika.
Sadašnja ekonomska politika šteti Rusiji i pad ekonomske aktivnosti u
trećem kvartalu za 3,9% je dokaz da je Rusija ušla u ozbiljnu recesiju.
Delimičnom deviznom kontrolom će se još više poremetiti devizno
tzržište i otežati poslovanje kompanija u Rusiji.

Trenutna situacija na svetskom finansijskom tržištu je da velike
kompanije iz sveta traže da kupe rublje, kako bi sa rubljama kupovali
naftu i naftne derivate u Rusiji.
Strane kompanije traže da kupe rublju uz diskont od 15% i ruske
kompanije pristaju na tu cenu.
To je dokaz da je rublja i dalje precenjena i da ruske kompanije
pristaju da je prodaju uz niži kurs.

Šta će administrativno uvođenje delimične devizne kontrole da donese?
Veliku potražnju za devizama i dalji pad rublje.
To će direktno da dovede do još većeg odliva deviza i pritiska na rublju.
U uslovima nametnutog embarga, ruske kompanije će nastojati da dođu do
deviza i tako će se povećati pritisak na kurs.
Pošto će se plaćanja vršiti preko posrednika, tako se u sankcijama
radilo u Srbiji, to će dovesti do povećavanja svih troškova poslovanja
privrede i do dodatnog pada privredne aktivnosti.

Porez na kupovinu deviza dovešće do pogoršavanja svih parametara poslovanja.

Sve u svemu, prvi predlog akademika je potpuno pogrešan i ne treba ga
uopšte razmatrati.

2. Stimulativna monetarna politika. Akademik predlaže da se štampa
godišnje ne manje od 1,5 biliona rubalja godišnje u narednih pet
godina, kako bi se zadovoljila kreditna glad u preduzećima.

Predlog obrazlaže odnosom novčane mase i BDP, koeficijent
monetizacije, koji je u Rusiji samo 47%, dok se u drugim zemljama
kreće od 90 do 250% u Japanu i Holandiji.

Pogrešno!

Stimulativnoj monetranoj politici treba da prethodi  čišćenje
finansija i uvođenje finansijske discipline na tržištu.
Postojeća nelikvidnost je zahvatila samo građane i privredu, dok su
banke prepune novca i ne znaju šta da rade sa tolikim novcem.
Zadatak pametne kreditnop-monetrane politike je da te neiskorišćenje
resurse stavi u funkciju, pre nego što se odluči da štampa svež novac
i ubaci u sistem.

Ubacivanje svežeg novca u bolestan i zaražen, kontanimiran finansijski
sistem, neće da donese željene rezultate, nego će se i svež novac
zaraziti postojećim finansijskim virusom i onda će da napravi više
nevolja nego što su kreatori stimulativne ekonomske politike mogli da
zamisle.

Pristalica sam i stimulativne monetrane politike i ubacivanja novca u
očišćen finansijski sistem , radi pokretanja privrede i proizvodne
potrošnje, ali nisam pristalica da se to uradi na ovakav način.

Šta je, ipak, dobro u ovim predlozima?

Dobro je da su počeli da se iznose neki predlozi i otvori rasprava.
Znači, da se shvata da je sadašnaj ekonomska politika pogrešna.
I da se mora menjati.
Rusija može da ide godišnje i iznad 10% rasta, jer ima sve resurse za to.

Kako?

Na ovaj način sigurno ne može.
Neka rasprava  pokaže kako može.
Ali,  rasprava mora da bude slobodna i niko neće imati monopol na
mišljenje, makar to  bio i ruski akademik.

Almaty, Kazakstan 30.10.2015.

SHARE