РЕАЛНО
Видим да има људи који ме прате, али који још увек не разумеју шта се у свету заиста дешава.
Упркос свим мојим изнетим подацима, који су званични подаци тих држава, нису, дакле, моји, јер ја их само укрштам и анализирам, ти подаци се не објављују народу, моји пратиоци,ипак, не верују мојим прогнозама.
Мисле да сам катастрофичар и да паничим.
Верују да није све тако црно и да ћемо се убрзо вратити у нормалу.
Морам да их разочарам,
То се, нажалост, неће да догоди.
Не због тога што сам ја песимиста, него зато што су подаци катастрофални.
Реална слика економије света, нарочито развијених земаља, не обећава светлу будућност.
Моја морална и интелектуална дужност је да вам то отворено кажем.
Четири деценије пишем и опомињем да није добар смер кретања неолибералног капитализма.
Који живи на штампању лажних новчаница, расту дугова и ствара лажни стандард, док богати постају све богатији и сиромашни све сиромашнији.
Таква социјална раслојавања уништавају стабилност друштва.
Нестајање средње класе доводи до краха економије.
Неолиберални капитализа нема одговор за будућност.
Он уништава природу и људе својом похлепом.
Човечанство се налази на прекретници.
Мора да се створи неки нови друштвени систем, који ће зауставити ову катастрофу.
Ко ово не разуме, после свих мојих доказивања и изношња података, онда је стварно задрт и искључив.
Свако ко мисли да нисам у праву, нека напише критичан текст и нека изнесе податке, нека нам открије своја предвиђања.
Нека изнесе своја решења.
Радо ћу све то да објавим, макар се не слагао са аутором.
Време ће да покаже ко је био у праву.
Демократија је одговoрност за изговорену реч.
Демократија је обавеза према заједници да се јавно говори.
Критички, отворено и слободно.
И да се полемише.
На основу чврстих аргумената, искуства и знања.
Демократија није баљезгање неписмених, нестручних и глупих ботова.
Демократија није забијање главе у свакодневне проблеме и бекство од реалног света и истине.
Нисам песимиста.
Напротив, сви који прате мој рад, знају да износим конкретна решења.
Оптимиста сам да можемо да променимо свет око себе.
Верујем у добре људе.
Верујем у снагу воље слободарског и древног србског народа.
Потребно је да се ослободимо страха.
И да изаберемо стручне и искусне људе из земље и расејања.
Који воле Србију и који ништа за себе не траже.
Добрих, поштених и стручних људи имамо.
У земљи и расејању.
Који никада нису били у политици.
Који хоће да помогну, јер их боли да гледају како политички олош уништава Србију.
Такви људи могу да нас спасе.
Зато пишем и наступам.
Износим реално стање.
И натапам.
Очекујући да ће народ да се пробуди.
И побуни.
Почеће да осваја слободу.
Зато му треба – време.
Патријарх Павле је рекао да не можемо засађену биљку да вучемо, како би брже израсла, јер ћемо је ишчупати из земље.
Слободу морамо да заливамо.
И негујемо.
Београд, 7529.година, коледар, осм дан