Srbija je toliko propala da će trebati mnogo vremana, rada, odricanja i štednje da počnemo da živimo bolje.
Imamo samo dva izbora.
Ili ćemo imati male stope privrednog rasta i za sto godina ćemo da se vratimo u 1989. godinu.
Nekoliko generacija će biti osuđeno na bedu i siromaštvo.
Ili ćemo imati velike stope privrednoig rasta i za jednu deceniju
napraviti ogroman uspeh u povećavanju BDP.
Narod će u drugoj godini Vlade nacionalnog spasa da oseti boljitak.
Narod mora da izabere.
Šta hoćete?
Dalje mrcvarenje i propadanje?
Siromaštvo, bedu i iseljavanje?
Ili pravi preobražaj društva?
Ako zaista hoćemo temeljni preobražaj društva i konačno bolji život, onda moramo da dovedemo najbolje ljude da upravljaju državom.
Upravljanje državom je težak i odgovoran posao.
Državom moraju da upravljaju najsposbniji i najbolji naši ljudi.
Mi te ljude imamo u Srbiji i rasejanju, ali oni nisu dobili priliku.
Ako hoćemo da budemo svetski prvaci u vaterpololu, uzmimo tu aktuelnu metaforu, onda za našu reprezentaciju moraju da igraju baš ovi momci koji su se okitili svetskim zlatom.
Niko drugi nego oni.
Isto je i sa upravljanje državom.
Ljudi koji upravljaju državom moraju da nam donesu svetske rezultate.
Svetske rezultate u privrednom razvoju.
Moraju da nam donesu dvocifrene stope privrednog rasta.
U protivnom, nisu igrači za ovu veliku utakmicu.
Srbija ima sve potencijale da ima dvocifrene stope privrednog rasta.
Mnogo smo propali i startujemo sa vrlo niske osnovice, što će doneti, ukoliko se primeni pravi ekonomski program, visoke dvocifrene stope privrednog rasta.
Iskorišćenost kapaciteta srpske priverde je 15% i ima velikog prostora za ubrzani privredni razvoj.
Naši ljudi su stručni i znaju da rade, treba im samo motivacioni
trener da svakog čoveka postavi na njegovo pravo mesto u timu.
Imamo skoro pet miliona naših sunarodnika u rasejanju, koji su
energetsko gorivo za naš privredni razvoj.
O tome sam već mnogo pisao.
U svetu nikada više nije bilo slobodnog novčanog kapitala koji ne zna gde da se oplodi.
Sada se ovo dešava u svetskoj finansijskoj istoriji i nikada više.
Zapamtite to dobro.
Manijaci na vlasti u Srbiji danas o tome ništa ne znaju.
Milijarde kapitala mogu da dođu za kratko vreme u Srbiju i da
ostvarimo dvocifrene stope privrednog rasta.
Napominjem, taj kapital ne nosi kamate i nije zainteresovan da kupi naše nacionalne resurse.
To je kapital koji dolazi radi podele dobiti i zadovoljava se da živi
i radi u dobrom privrednom okruženju.
Taj kapital hoće samo da se zaštiti od veligog finansijskog cunamija.
Zadatak nove Vlade nacionalnog spasa je da naprave to novo privredno okruženje da može taj kapital da dođe iz čitavog sveta.
Dovoljno je samo od Kalemegdana do Slavije da se napravi slobodna finansijska zona i da na tom potezu porez bude samo JEDAN ODSTO na sve finansijske transakcije i desetine milijardi evra i dolara će se dnevno okretati u našem glavnom gradu.
Ako se svakoga dana okrene na svetskim berzama najmanje 52.000 milijardi dolara, onda nama treba ekipa koja će nam doneti 100 milijardi dnevnog obrta finansijskog kapitala.
Porez na tim poslovima je samo JEDAN ODSTO.
I svakoga dana može da se zaradi JEDNA MILIJARDA dolara.
Znači, za 22 radna dana Srbija može da zaradi dovoljno da vrati čitav javni dug.
Odnosno, da budem precizniji, moraće da radi u sledećem mesecu još 3 dana, jer je naš dug 24,4 milijarde.
Da li je ovo moguće?
Pitate se vi. Ne verujete. Deluje sve kao politička propaganda.
Moje pitanje vama – da li znate šta se dešava na svetskim finansijskim tržištima poslednjih nekoliko godina?
Da li imate informacije?
Većina sveta nema pojma.
Pisao sam o tome da je finansijski trejding dobio sulude oblike.
Sve u režiji američkiog FED-a.
Nedeljne zarade za one koji mogu da blokiraju veliki novac na godinu dana plus jedan dan kreću se od 12% do 35% .
NEDELJNO!
To su nedeljne zarade.
Isplata ide svake nedelje.
Investitor ne dobija čitavu zaradu, mora da podeli sa trejderom,
posrednicima i konsultantima.
Ali, opet, investitorima koji imaju novac, ostaje minimalno 6% -17% nedeljno.
Sve zavisi u koji trejd se ulazi.
Tolike zarade nikada nisu bile u istoriji ljudske civilizacije.
Otkuda to?
Šta se to dešava?
Ko plaća tolike zarade?
Odgovor je samo jedan.
Sve potiče iz štampanja dolara bez pokrića.
Vol Strit špekulanti se igraju sa finansijskim krvotokom čovečanstva.
Lako im je da zarađuju kada se štampa papir koji se naziva dolar.
I koji se ostalom svetu nametnuo kao rezervna valuta.
A, evo, iznosim i kalkulaciju.
Za štampanje papira na kome piše 100 dolara potroši se 0.04 dolara.
Kolika je tu zarada?
Na jednoj novčanici od 100 dolara imate zaradu 2500 puta veću od utroška papira za štampanje te novčanice.
Kada pustite tu novčanicu u promet, onda se zarade uvećavaju.
Eto odgovora na vaše pitanje kako se zarađuje toliki novac.
O ovim zaradama sam jedini pisao pre nekoliko godina.
Srbija je imala jedinstvenu priliku da prikupi mrvice tog velikog
fiktivnog novca i da ga ubaci u svoju realnu ekonomiju.
To traže i investitori, koji su zaradili na ovakvim velikim
transakcionim špekulacijama neverovatne profite.
Država ih oporezuje ako novac ne ide u nove investicije.
Oni panično traže gde da ulože taj ogromni novac, ali nemaju ideju.
Moraju da ulažu da ne bi plaćali porez.
Moraju da ulažu, jer im banke naplaćuju držanje novca.
To je velika prilika za Srbiju.
Ali, Srbiju vode finansijski debili.
Kreteni koji ništa ne znaju o ekonomiji i koji još žive u kultu
ličnosti jednog samouverenog ludaka.
Estradni ekonomisti su podguzne muve tog totalitarnog sistema.
Parazitiraju na njegovoj neefikasnosti i vampirski piju krv poreskim obveznicima.
To su vam neoliberalni ekonomisti.
Žive u svetu koji više ne postoji.
Nemaju pojma šta se dešava na svetskom finansijskom tržištu.
Uobraženi fah idioti naše tragične stvarnosti.
Stiže veliki finansijski slom.
Balon mora da pukne.
Pitanje je samo vremena.
U tom vremenu možemo da privučemo ogroman kapital u Srbiju.
Kapital potreban brzom privrednom razvoju.
Nema brzog privrednog razvoja bez velikih sistema.
Nema velikih sistema bez mešovitog vlasništva.
Državnog i privatnog.
Zato je važno da imamo velike sisteme koji povlače velika ulaganja i zapošljavaju veliki broj ljudi.
Zato je važno da su duvanska industrija, šećerane, infrastruktura,
luke, zemljište, PKB, EPS, Telekom, NIS, RTB Bor, ŽTP, Sartid,
Aerodrom, Agrobanka, Investbanka, Razvojna banka, rudnici i drugi nacionalni resursi budu u većinskom vlasništvu države.
Država koja ima većinsko vlasništvo u tim sistemima može da upravlja sa njima.
Ostatak privatnog vlasništva omogućava efikasno poslovanje tih sistema i kontrolu.
Država na ovaj način može da vodi efikasnu ekonomsku politiku.
Politiku zasnovanu na malim porezima, liberalizaciji poslovanja,
jeftinoj, kompjuterizovanoj državnoj upravi, nacionalnoj
kreditno-monetarnoj politici i snažnom izvozu.
Tek kada imate velike sisteme, koji su kičma razvoja Srbije, onda je moguće da se oko njih otvaraju stotine hiljada malih kompanija.
Država poreskom i kreditnom pomaže otvaranje malih i srednjih
preduzeća, koji mogu da povuku veliki broj zaposlenih.
Država omogućava da što više zaposlenih radi u mešovitim i privatnim kompanijama, dok u državi radi mali broj zaposlenih.
Cilj mora da bude da Srbija sa 7,1 miliona stanovnika ima 3,5 miliona zaposlenih i da nezaposlenost bude hir onih koji nemaju volje ni interesa da rade.
Cilj mora da bude da realni BDP od 15 milijardi evra podignemo što pre do 230 milijardi. To je minimum.
Kada se spirala ekonomskog razvoja pokrene i kada dostignemo to što smo zacrtali, onda sigurno idemo na 480 milijardi evra.
To Srbija mora da uradi.
Sve ostalo su prazna blebetanja.
Gubljenje vremena.
Politička preseravanja političkog ološa.
Koji odlično živi na našoj tragediji.
Njima ne odgovara da dođe do privrednog razvoja.
U brzom privrednom razvoju se pokazuje sva njihova nesposobnost.
Da li je sve sada jasno?
Beograd, 10.08.2015
