Početna Tekstovi РАЗМИШЉАЊЕ

РАЗМИШЉАЊЕ

3977
0
SHARE

РАЗМИШЉАЊЕ

 

„ Ало, друже, шта радиш?“

„ Размишљам“

„ А-а! Значи не радиш ништа. Могу ли да дођем да попијемо кафицу?“

„ Не може! Размишљам!“

 

Када размишљамо, онда највише радимо.

Од нашег размишљања зависе наши даљи поступци.

Ако одлуке о послу или животу нису плод размишљања, настају велики проблеми.

Уколико желимо да избегнемо те проблеме, морамо добро да размислимо о свему.

 

У размишљању могу да нам помогну само они који исто размишљају.

Не могу нам помоћи смарачи.

Размена мишљења је добра за сагледавање проблема са свих страна.

Али, одлуке се увек доносе у осами.

Када добро одмеримо све чињенице.

 

Проблем савременог човека је што све мање размишља .

Инстант потрошачкој цивилизацији не треба човек који мисли.

Комерцијална цивилизација тражи конзумента.

Зомбија који отворених уста гута и прождире свакојако смеће.

 

Некада су нас наши стари учили да размишљамо.

Одрастајући на селу научен сам животом размишљању и повезивању.

То наша деца данас не могу, нажалост, да науче у школама.

Школе почивају на прислили и досадном понављању.

 

Једне прилике ђед и ја смо гонили натоварену магарад са сеном уз Коловоз нашим кућама.

Нисам још пошао у школу.

Магарад су се под теретом полако кретала.

Ишла су са једног краја на други крај пута и полако се пењала уз стрмину.

 

„ Зар ови наша магарад њесу глупа?“ , запита ме ђед и шеретски накриви црвену капу са црним плетеницама да му се десни брк запетља у коњске ресе капе – „ Виде ти њи како  кривају, вамо – тамо, ма то је,брале мој, теже верати се вако уз пут, зар не?“

 

„ Јес, вала, теже! “ – потврдих, пресрећан што ђед мене пита за мишљење.

 

„ Ма, шта ти велиш, срећо муја, да ми не кљусамо вако за магарадима љево –десно, него да ми гремо дрито уз Коловоз? Лакше муре бити?“

 

„ Море!“

 

Пустимо магарад да се одмакну и онда кренемо директно уз Коловоз.

После десетину корака, ђед стаде и запита :

 

„ И? Шта велиш?“

„ Ма, овако је теже“

 

„ О-о! Виде, виде, клапца! Шта  велиш, побро?“

 

„ Теже је овако да се пењемо.“

 

„ Теже, теже! Е,виде, њесу наша магарад глупа,а?

 

„ Нису.“

 

„ Њесу, њесу! Ижињат је то берекин! Виде како су паметнија однаске. Е, саде си научиа шта је теже а шта лакше. Тако ти је и у наш живот. Немере се кроз живот пролазит дрито. Немере! Теже је! Мука велка! Него ваје мораш да обалиш  неђе настрану, па да некако сломиш тај терет живота,лакше да буде,е, па се ондак јопет вратиш и никад неслазиш са правог пута.Е, то ради мудар човик! Мудар гре за магарацем, а будала за својом манитом главом.“

 

Размишљамо.

И учимо.

Увек.

 

Београд, 05.10.2017

 

 

 

 

SHARE