РАТ
Једини рат кога данас морамо да водимо је рат против сиромаштва.
Нажалост, тај рат се не води.
Упркос политичком брбљању политичких скотова, никако да се објави свеопшти рат сиромаштву.
Нажалост, да стање буде још горе, раслојавања у друштву су све већа и сиромашнији, из дана у дан, постају још сиромашнији.
Разлог сам већ давно навео- победа окрутне неолиберална идеологија.
Која доводи до тога да су богати све богатији, док су сиромашнији све сиромашнији.
Средња класа је пауперизована, куповна моћ већине грађана је драстично пала и то је изазвало огромну кризу.
Први корак, након објаве рата сиромаштву, био би да се уведе праведнија расподела онога што се у друштву ствара.
То је најбржи начин да се значајно искорени сиромаштво.
Како то постићи?
Потребан је – нови друштвени договор.
Потребно је да заједницу води духовна елита.
Која ће моралне принципе заједнице поставити испред себичне похлепе фрустрираног индивидуализма потрошачког друштва у агонији.
Потребно је више срца и душе, мање памети и калкулације.
Потребно је да пружамо руке и да дајемо.
Уместо, што похлепно покушавамо да напунимо аветињску празнину у нама.
Потребно је да у средиште света ставимо Бога, уместо наше прождрљиве и незасите прохтеве.
Потребно је да успоставимо меру и да та мера буде у нама.
Други корак у рату против сиромаштва је да рационалнко користимо друштвене ресурсе.
И природне и људске.
Природне – да подигнемо ефикасност производње.
Људске – да подигнемо продуктивност рада.
Планета није пренасељена. То је подла превара Фамилије.
Планета је постала пустиња духа. Упалите бакље, да нађемо човека.
