Početna Sadržaj Privatizacija (Ras)prodaja firmi i tržišta

(Ras)prodaja firmi i tržišta

714
0
SHARE

Prodato oko 1.600 preduzeæa, država dobila 1,7 milijardi evra, a privreda investicije od 900 miliona evra. Po broju firmi stranci kupili svega sedam odsto, ali vrednosno pokrili 70 odsto privatizacije. Vode Amerikanci, na drugom mestu Rusi, pa Slovenci

Polovina 2007. godine oznaèena je kao krajnji rok za završetak privatizacije preduzeæa sa društvenim kapitalom. Biæe to i kraj društvene svojine na prostorima današnje Republike Srbije. Koliko æe firmi dobiti nove gazde, zavisiæe, prevashodno, od finansijske snage potencijalnih kupaca, odnosno njihove namere da, odluèujuæi se za kupovinu, tipuju baš neku od naših firmi. Za ove nepune èetiri godine prodato je 1.600 firmi, a bilo je ponuðeno 2.237 veæinskih i manjinskih paketa akcija. Prihod države, po osnovu prodajnih cena svih ovih preduzeæa, vredan je oko 1,7 milijardi evra. Kada bi, meðutim, uraèunali i akcije koje su prodavali mali akcionari, ukupni saldo privatizacije je oko 2,4 milijarde evra, dok je privreda dobila oko 900 miliona evra kroz investicije. Nove gazde – stranci, za kupovinu srpskih firmi, sa ukupno 53.564 zaposlena, izbrojali su bezmalo milijardu evra, a obavezali su se i na investiranje od 647 miliona evra i ulaganje u socijalni program od 245 miliona evra.

Odmah se postavlja i pitanje ko su kupci? Odgovor je: u ubedljivoj veæini to je domaæa „klijentela“, iako se ne retko lansira teza da nam tuðinci pokupovaše sve. Kada bi se, naime, za merilo uzeo broj preduzeæa koja su kupili domaæi kupci i broj onih koja su kupili inostrani poslodavci, videlo bi se da je uèešæe inostranih investitora u srpskoj privatizaciji ispod sedam odsto. Od 1.600 do sada privatizovanih preduzeæa tek ih je negde oko 130 za kupce dobilo strance, odnosno i manje od stotinu, ako bi se izuzeli ,,domaæi stranci“. Gledajuæi vrednosno, kupovina firmi od strane ino kupaca ,,pokrila“ je 55,55 odsto pomenutog procesa.

Stranim kapitalom, kupovane su firme na aukcijskoj prodaji, ali i na tržištu kapitala. Kupci su bili iz Holandije, Slovenije, Makedonije, Italije, Izraela, Velike Britanije, Slovaèke, sa Kipra, iz Hrvatske, Nemaèke, Maðarske, Francuske i britanskih Devièanskih i Maršalskih ostrva, ali i iz Grèke, Danske, Švedske, Bugarske, Saudijske Arabije i SAD. U tih stotinak preduzeæa koja su kupili stranci, nalaze se, uglavnom, jaka preduzeæa, tako da je i njihova prodajna cena povukla, maltene, 70 odsto svih dosadašnjih prihoda od privatizacije. Kada se, naime, saberu prodajne cene samo za dve fabrike duvana, tri cementare i „Beopetrol“ stiže se do 715 miliona evra. Privatizacija tih šest preduzeæa donela je gotovo polovinu novca dobijenog od sve dosadašnje prodaje društvenih firmi. Da podsetimo samo da je „Filip Moris“ za Duvansku industriju Niš izbrojao 387 miliona evra, „Lukoil“ za „Beopetrol“ 117 miliona evra, „Holcim“ za „Novi Popovac“ 60,89 miliona evra, „Lafarž“ za cementaru u Beoèinu 59,02 miliona evra, „Titan“ za cementaru u Kosjeriæu 41,17 miliona evra, „Britiš Ameriken tobako“ za Fabriku duvana u Vranju okruglo 50 miliona evra. Za Apatinsku pivaru „Interbru“ je platio 270 miliona evra, ali taj novac se neuraèunava u privatizacioni prihod, jer je reè o preduzeæu koje je veæ bilo privatno, u vlasništvu malih akcionara. Ista je stvar sa pivarom „Èelarevo“ za koju je malim akcionarima danski „Karlsberg“ platio oko 110 miliona evra. Relativno dobru sumu dao je i austrijski „Tondah“ malim akcionarima „Potisja“ iz Kanjiže. „Koka kola“ je za „Vlasinsku Rosu“ izbrojala „Simpu“ 21 milion evra. Za preuzimanje 58 odsto vlasništva u „Knjaz Milošu“ malim akcionarima „FPP Balkan limitid“ je platio oko 54 miliona evra, a onda, u nastavku, „Salford“ osam miliona evra Fondu PIO, a potom i Akcijskom fondu njegovih 24 miliona evra.

Ruski krug

Analiza pokazuje da se na manje od 30 preduzeæa iscrpljuje lista plaæenih više od 10 miliona evra. Neko æe reæi da su preduzeæa prodata jeftino. Moguæe da je tako, odnosno, sasvim je izvesno da æe, za nekoliko godina, baš ta preduzeæa vredeti i nekoliko puta više. Tu se i otvara dilema, koja traje svih ovih godina: da li je privatizaciju trebalo poèeti od najboljih (krenulo se sa Beoèinskom fabrikom cementa), ili, pak, od najtežih. Uèinjenom, meðutim, kako kaže narodna poslovica manu ne treba tražiti. Èinjenica je da je prodaja tih preduzeæa povukla investicije i to zamašne, ali, i najveæe investicije usledile su upavo u najbolje plaæenim preduzeæima.

Po velièini ulaganja, primat stranaca u srpskoj privatizaciji drži amerièki kapital. I to ubedljivo. Uz „Filip Moris“ i „Koka kolu“, tu je i gigant „Ju Es Stil“ koji je kupio smederevsku železaru „Sartid“, zatim „Galaks“ (kupili su „Rumagumu“) i investicioni fond „Mediks divelopment loant fund“, suvlasnièki udeo u RTV B 92, a u vrbaski „Vital“, iako je najavljivan ulazak jednog od najveæih svetskih proizvoðaèa jestivog ulja i masti „Bungea“, ušao je domaæi kapital PECONIJA….

Iza Amerikanaca slede Rusi. Kupili su, istina tek tri preduzeæa „Lukoil“ – „Beopetrol“, „Visa“, rakovièki „Rekord“ i Stepan Gasparin, Fabriku kože u Užicu, ali je udeo ruskog kapitala po poreklu, daleko iznad te brojke od tri. Najveæi srpski kapitalisti su, naime, gotovo svi odreda poèetni kapital pravili, u Rusiji, uèestvujuæi u tamošnjoj privatizaciji. Tako se, nekako, kada su Srbija i Rusija u pitanju sve vrti u krug.

Firme iz Slovenije su se nametnule kao najagilniji akteri srpske privatizacije i „green field“ inveticija. Po broju kupljenih preduzeæa su na prvom mestu meðu strancima, a po opsegu uloženog novca na treæem, odmah iza Amerikanaca i Rusa. Suma ukupno plasiranog kapitala slovenaèke privrede u Srbiju , kroz ove dve opcije, procenjuje se na preko 300 miliona evra. Oèekuje se uveæanje te sume jer su dobili „zeleno svetlo“ za gradnju još jedne velike robne kuæe, ovaj put u Novom Sadu. Firme iz Slovenije kupile su dvadesetak preduzeæa u Srbiji, a u rangu veæih to su „Valjaonica aluminijuma“ Sevojno („Ipol“), Livnica Kikinda („Cimos“), Palanaèki kiseljak („Kolinska“)…

Ostali škartovi

U „grin fild“ investicijama pednjaèe „Merkator“ i „Gorenje“. Naime, u Valjevu „Gorenje“ gradi fabriku, a „Merkator“ je za novu gradnju veæ obezbedio placeve u Novom Sadu i Kragujevcu, izdvajajuæi za svaki po tri miliona evra. U objekat u Beogradu, „Merkator“ je uložio oko pet miliona dolara, a najavljuje se i podizanje još tri hipermarketa u centralnom delu Srbije.

Iza Slovenaca po ulaganjima slede Austrijanci, pa Nemci, Belgijanci, Italijani, Švajcarci, Grci… Firme iz Hrvatske su, takoðe prilièno prisutne, ali je njihov ukupni opseg tek oko 40 miliona evra. Šta su sve kupili susedi iz Hrvatske? Do sada ukupno 11 preduzeæa. „Agrokor“ Ivice Todoriæa je kupio „Frikom“ (cena je bila 10,3 miliona evra), a pominje se i kao aspirant i na zrenjaninsku uljaru „Dijamant“. Zagrebaèka „Lura“ je kupila somborsku industriju mleka „Somboled“ (za 5,5 miliona evra i investicioni program od oko 25 miliona evra).

Vlasnik zagrebaèke „Školske knjige“ Ante Žužul kupio je „Bigz pablišing“, deo nekadašnjeg velikog „BIGZ“-a i to za nepunih 600.000 evra, još i sa plaæanjem u nedospelim obveznicama stare devizne štednje. Poljoprivredno dobro „Erdevik“ u Erdeviku kupila je hrvatska firma THOP. Kompanija „Našicecement“ kupila je, tri fabrike, a u èetvrtoj ima manji vlasnièki udeo. Posed „Našicecementa“ u Srbiji izgleda ovako: kamenolom „Jelen do“ (cena je bila 4,4 miliona evra uz investcioni program od 3,68 miliona evra), zatim Fabrika opeka i crepa „Polet“ u Novom Beèeju (11,78 miliona evra je bila cena i investicioni program od 23,57 miliona evra), pa, takoðe, Fabrika opeke i crepa iz Sremskih Karlovaca „Stražilovo“ (1,77 miliona evra) i u kikindskom „Tozi Markoviæu“ 30 odsto udela. Mladenovaèku tekstilnu firmu „Inteks“ kupila je zagrabaèka firma „M – Profit“, a vlasnièki udeo u „Vatrospremu“ ima zagrebaèka firma „Damek“.

Do roka zakonom predviðenog za okonaènje privatizacije, što aukcijski, što putem tendera, od hiljadu firmi kojima je data prilika da se kroz proces restrukturiranja oporave, realnu šansu, za to imaju, prema oceni srpskog ministra privrede dr Predraga Bubala, oko 400 firmi. Nastojaæe se da se stanje i kod drugih popravi, ako se ne bi dogodilo da se baš sve od preostalih 600 firmi naðu u steèaju. A, direktor Agencije za privatizaciju Miodrag Ðorðeviæ istièe, da posle prodaje firmi sa društvenim kapitaloim, na redu su javna preduzeæa. Prve takve firme nastale izdvajanjem javnog sektora biæe ponuðene na prodaju do kraja ove godine. Do sada su objavljeni prospekti Elektroprivrede Srbije, èime otpoèinje prodaja firmi u okviru ovog sistema. To su aleksinaèka „Betonjerka“, „Elektroizgradnja“ u Bajinoj Bašti, „Ðerdap usluga“ u Kladovu, „Sava Tent“ u Obrenovcu, novosadski „Energosoft“, „24 septembar“ u Užicu i „Standard“ u Kostolcu. Sa uèinkom privatizacije u ove nepune èetiri godine uglavnom je iscrpljena lista atraktivnih društvenih preduzeæa inostranim kupcima. Na red, meðutim, stiže privatizacija državnih preduzeæa i tu æe verovatno sav prostor popuniti inostrane kompanije i to, oèekuje se, one najveæe. Ekonomski analitièari istièu da sve privatiazcije nisu dale oèekivane rezultate. Kada je reè o dolasku novih vlasnika, bilo je tu i (ra)sprodaja imovine i kapitala.
B.G.

Domaæi kupci

Ubedljivo prvo mesto na listi domaæih kupaca i ukupno svih èesnika u privatizaciji srpske privrede ima „Delta“. Kupila je do sada: gro maloprodajnih mreža, nekoliko velikih poljoprivrednih kombinata, Preduzeæe za puteve Beograd, koje je po potencijalu prvi asfalter Srbije, treæi po rangu, zasad akcionar u kikindskom graðevinskom gigantu „Tozi Markoviæu“…

„Delta M“ (vlasnici su sa: 65,25 odsto of šor firma sa Kipra „Hemislejd trejding limitid“, Miroslav Miškoviæ sa 23,48 odsto i of šor sa Kipra „Fricler trejding limitid“ sa 11,27 odsto) je kroz privatizaciju kupila mesnu industriju „Juhor“, fabriku ulja „Sunce“ Sombor, poljoprivredno dobro „Èelarevo“, somborsko poljoprivredno dobro „Seme, poljoprivredno dobro „Beèejka“, apatinsko poljooprivredno dobro „Podunavlje“, beogradski trgovinski lanac „Pekabetu“, novosadski „Bazar“, „Dunavku“ iz Velikog Gradišta, beogradski trgovinski lanac „Narodna radinost komerc“, „Euronovu“ Beograd, subotièki „Nama teks“, Preduzeæe za puteve Beograd, beogradsko auto – remontno preduzeæe „Autokomanda“, kontrolni paket akcija „Kozara“ iz Banatskog Velikog Sela, kontrolni paket akcija u farmaceutskoj kuæi „Jugohemija“, kontrolni paket u ugostiteljsko – turistièkom preduzeæu „Kragujevac“ iz Kragujevca, kontrolni paket (sa „Delta“ maksijem) u somborskom poljoprivrednom preduzeæu „Sombor“.

Preduzeæe iz holdinga „Delta“ – „Delta sport“ je kupilo „Obuæu“ Beograd (lanac prodavnica) i „Beteks“. „Delta maksi“ je kupila novosadski „Interservis“, „Delta broker“ u zenjaninskom „Dijamantu“ ima vlasnièki udeo nad paketom od 5,38 akcija.

U „Tozi Markoviæu“, „Delta“, preko svojih preduzeæa, ima 14,7 odsto akcija, tako da je trenutno treæi pojedinaèni akcionar, a nije nemoguæe da u predstojeæem finalnom ukrupnjavanja kapitala u ovom preduzeæu izaðe i kao najveæi vlasnik. „Delta“ je, takoðe, kupila i prestižnu zgradu „Invest banke“ na Terazijama.

Obustaviti nezakonitu privatizaciju na KiM

Predsednik PKS dr Slobodan Milosavljeviæ pozvao je predsednika asocijacija privrednih komora u svetu, èiji je èlan i PKS, da pomognu da se preispita i obustavi nezakonita privatizacija preduzeæa na Kosovu i Metohiji. U pismu izmeðu ostalog se kaže „Obraæam Vam se sa molbom da pomognete da se obustavi i preispita nezakonita privatizacija preduzeæa na Kosovu i Metohiji koja je u toku i preti da trajno i na štetu pravih vlasnika preduzeæa poptuno poremeti vlasnièku strukturu. Privatizacija na Kosovu i Metohiji se sprovodi bez prethodnog detaljnog utvrðivanja vlasništva. Preduzeæa se privatizuju suprotno meðunarodnim standardima, protivno Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244 i direktno na štetu vlasnika preduzeæa i Republike Srbije, koja je i najveæi vlasnik kapaciteta na KiM. Privreda Srbije je, da podsetim, decenijama ulagala u razvoj privrede Kosova i sada otplaæuje inostrani dug Kosova od 1,4 milijarde dolara.

Pozivm Vas da stanete u zaštitu interesa preduzeæa, da pomognete da se ispravi istorijska nepravda prema stotinu hiljada radnika koji su zbog etnièke pripadnosti oterani iz svojih preduzeæa, a ovakvom privatizacijom im se oduzima svako pravo na rad u njima. Privatizacija preduzeæa na KiM, kao etnièki motivisana anomalija, teba da se preispita, jer je to interes privrede i pravde“.

Podaci Svetske banke

Od 1998. do kraja 2003. godine od bivših republika nekadašnje SFRJ najviše sredstava od privatizacije prihodovala je Hrvatska (više od tri milijarde dolara), a odmah iza nje je Srbija. Poslednja na listi je Crna Gora (sa prihodom od 30 miliona dolara), a ispred nje Bosna i Hercegovina, pokazuju podaci Svetske banke (SB). Regionalni rekorder prema privatizacionim prihodima, Hrvatska, od svojih 3,13 milijardi dolara, više od treæine ostvarila je prodajom Hrvatskog telekoma za 850 miliona dolara Dojèe telekomu. Dobar deo prihoda ostvarili su i od prodaje INE, „Plive“, Privredne banke Zagreb i Tankerske plovidbe.

Pregled 30. Januar 2006.

SHARE