РАСПРАВЕ
Волим да водим јавне расправе и полемике.
Сматрам да тако, у сукобу мишљења, долазимо до истине.
Брусимо истину заједно.
Боримо се отворено, оштро и без пардона.
Наравно, услов је да полемичар има своје мишљење.
И да има знање о ономе о чему се полемише.
Проблем настаје када неко покушава да се петља тамо где му није место.
Нема никаква знања.
Понавља прежвакане и досадне флоскуле.
Које је чуо од полуинтелектуалаца.
Који понављају туђе мисли, ставове и заблуде.
И мисли да тако показује неку велику памет.
Грешка.
Тако се показује само глупост.
Мудри Иво Андрић је написао да је у ћутању сигурност.
Зато, ћутите!
Немојте да расправљате о ономе о чему ништа не знате.
Немам времена за појединачне полемике.
Једноствно, због пословних обавеза, због читања, писања, учења и јавног рада за спас Србије, нисам у могућности да појединачно полемишем.
Трудим се да сваком одговорим и да га испоштујем.
Дневно ме контактира неколико стотина људи.
Али, господо другови, не могу да водим са сваким расправу.
Одавно сам понудио свима вама, који имате другачије мишљење, идеју и предлоге, да то напишете.
Потпишете вашим именом и презименом.
И то ћу радо да објавим.
Али, не можете да се сакривате иза лажних профила и шифара.
То није поштено.
За спас Србије нам не требају кукавице.
Слободу освајају храбри, организовани и умни људи.
