Početna Tekstovi РАСИПНИШТВО

РАСИПНИШТВО

552
0

РАСИПНИШТВО

 

Политички системи не пропадају због политике, него због економије.

Историја нам је најбољи сведок.

Не морам да наводим туђа искуства, имамо наше историјске промашаје.
Несрећна Југославија, настала на србским заблудама и глупостима, распала се економски, јер нарасле дугове више није могла да сервисира.

Лажно братство и јединство је пропало преко ноћи када је требало да се враћају узети кредити.

Тада се показало да нам кесе нису сестре и да свако брани своје интересе.

 

Социјалистички систем самоуправљања је био економски неефикасан систем.

Који се заснивао само на задуживању.

Када је задуживање престало, систем се распао.

Расипнички систем није могао више да опстане.

Нису могли доспели рачуни да се плаћају.

Није више могло да се живи на туђи рачун.

Настала је свађа око дугова, која се претворила у крвави, национални и верски рат.

 

Неолиберални систем бандитског капитализма се заснива само на задуживању и распродаји националног богатсва.

Нема стварања нове вредности и нема повећања животног стандарда грађана на основу реалне економије.

Након Петог октобра економске убице су примениле тај неолиберални модел транзиције, којим се уништавају суверене државе.

Данас смо дошли до самог краја тог погрешног концепта.

Када распродамо још преостало породично сребро, наћемо се у великој невољи.

 

Упорно, више од две деценије, покушавам да објасним презадуженим грађанима да нас такав економски модел води у сигуран банкрот, сиромаштво, губитак државе и ропство.

Заведени грађани, засењени гламуром излога банкротираног Запада, поверовали су добро плаћеним јапијевцима.

Који су тврдили да је добро да увозимо, уместо да сами производимо, те да је за државу одлично да има дефиците буџета.

Мене нису хтели да слушају.

 

Велики рачуни данас долазе на наплату.

Србија је банкротирала, али то, осим нашег стручног тима, нико не сме да каже.

Грађани и даље беже од те поразне истине.

Верују да ће нам неко отписати или опростити нарасле дугове.

То се, наравно, никада неће да догоди.

Повериоци ће да нам узму душу само да би наплатили своја потраживања.

 

Када распродамо ово мало породичног накита што нам је преостало, систематски се ради на уништавњу ЕПС-а како би се што јефтиније откупио, сигурно долази до слома државних финансија.

Динар ће у рекордном року да пропадне.

Нико неће банкротираној држави да позајмљује новац.

Србија и њени грађани ће да се нађу у великој невољи.

Следи Револуција или Капитулација.

 

Опомињао сам, деценијама уназад, да се прво граде фабрике, које запошљавају раднике, који производе квалитетну робу, коју извозимо на страна тржишта, добијамо девизне приливе, расте производња, расту зарађене плате, пуни се буџет реалним новцем, расподељујемо новац поштено и сви добро живимо.

Штедимо новац за инвестиције.

Када уштедимо новац, онда инвестирамо у градњу ауто-путева.

Које граде наше грађевинске компаније.

Фабрике граде ауто-путеве, али ауто-путеви не граде фабрике.

 

Предлагао сам да грађани из земље и расејања откупе друштвена предузећа и државне банке.

Грађани да постану акционари и да развијемо Београдску берзу.

Тако би изградили – народни капитализам.

Који би нам донео зарађени високи животни стандард.

Нисмо уопште морали да се задужујемо, јер смо имали довољно новца код грађана за сопстевени привредни развој.

 

Све што сам предлагао одбијено је са презиром.

Политичари су спроводили програм економских убица.

Тако смо пропали.

Аца Драмосер је само уоквирио слику наше пропасти.

Србски Краљ Иби је данас све обесмислио.

Шизофрени Узурпатор подиже стадионе, шопинг молове и убија домаћу привреду.

Полудели Велеиздајник бахато расипа скупи новац наших поверилаца.

Умишљени Месија сматра да ће вечно да влада поробљеним Србима.

 

Али, све има свој крај.

Каса се испразнила.

Сурово време долази за грађане Србије.

Нарочито за оне који примају плате и пензије из буџета.

Припремајте се данас за невоље које долазе.

Мој вам је савет, свима који нисте изгубили разум, штедите и чувајте новац.

Сваки динар. Не расипајте се узалудно.

Расипништво није исплативо.

У суровим временима финансијског слома, опстаће само они који нису задужени и који могу да живе од свог приватног рада на тржишту.

Само они који све трошкове ставе под строгу контролу.

 

Запамтите, ко господари својим трошковима, слободан је човек.

Нико не може слободног човека да покори и условњава.

Београд, 7532.г. гумник