Krstaši su kaznili Acu Dramosera.
Nije uspeo da spreči dolazak Putina u Beograd.
Vojna parada ih je izludela.
Sledi odmah odmazda.
Brzopotezno se pušta Šešelj.
Edi Rama mora da dođe u Beograd.
MMF u Beogradu ne dozvoljava izgradnju Beograda na vodi.
Uplašeni diletantnt Aca Dramoser svuda vidi neprijatelje koji ga ugrožavaju na vlasti. Orkestar poslušnika i kontrolisani mediji dreče kako kriminlaci, tajkuni i spoljni neprijatelji hoče da sruše najvećeg reformatora u istoriji Srbiji.
Večerašnji nastup plaćenih poslušnikla na svim nacionalnim televizijama samo je dokaz njegovog ludila.
Oni koji su ga doveli na vlast sada ga skidaju. Završio je ono zbog čega su ga rentirali. Sada mora da se pređe u višu fazu. Izdajnička je završena.
Pripremaju u nekoliko kolona vrbovane egomanijake iz patriotskog bloka i narcisoidne protuve koji predstavljaju lažnu alternativu.
Promenila se politika posle priznanje Kosova i sad trebaju novi igrači za novu prevaru.
Današnja konferencija za štampu dva premijera pokazala je sav diletantizam naše spoljne politike.
Kada je dron bio spušten na stadion Partizana, uz direktan televizijski prenos, to je bio šah-mat jednoj promašenoj politici, koja nije u stanju da upravlja državom i koja se na svakom mestu ponižava, jer je nesposobna.
Jasno je da se čitava ta predstava odvijala uz potpunu kontrolu CIA i da je to bila preteća poruka Putinu šta će se sa Srbijom dešavati ukoliko nastavi da nas podržava.
Dron je nosio zastavu Velike Albanije, a sledeći put može da nosi i ubojito oružje.
Nasamarene su naše vojno-policijske obaveštajne snage i to je bio dovoljan razlog da se smene ministri odbrane i policije, švercer kafe i slinavi plagijator, da se smeni vrh vojske i policije, jer su svojom nesposobnošću ugrozili integritet države.
Ništa se, naravno, nije dogodilo, jer putujući cirkus srpskog Kralja Ibija, koji je samo opsednut vlastitim izgledom i svojim odrazom u režimskim medijima, nastavlja da nas bruka.
Podla presuda UEFA je pokazala svu licemernost briselske politike. Proglasiti pobedu Srbije od tri prema nula i odmah nam oduzeti tri boda dokaz je briselskog zajebavanja u zdrav mozak jedne podaničke i kukavičke politike režima u Beogradu.
Trebalo je odmah odbaciti odluku UEFA i povući našu reprezentaciju iz takmičenja, jer namerno stavljanje Srbije i Albanije u istu grupu je učinjeno kako bi se ponovo podigle tenzije na Balkanu.
Trebalo je povući našeg ambasadora iz Tirana i sačekati da se tenzije smire.
Trebalo je zaustaviti svaki dalji pregovor sa Prištinom i podržati Srbe sa Severa Kosova da ne ulaze u institucije nezavisne države Kosova.
Morao je premijer odmah da ode na jug Srbije u Bujanovac i Preševo i da sazove sve viđenije Albance na razgovor oko toga da nema prekrajanja granica Srbije i da napravi ekonomski program za ulaganje u privredu tih opština, gde će Republika Srbija uložiti 200 miliona evra za pokretanje proizvodnje i zapošljavanje naših građana.
Istovremeno, premijer Srbije je morao da poseti Novi Pazar, Sjenicu, Tutin i Rašku i da primeni moj nekadašnji predlog Tadiću i Koštunici da se u ove opštine investira 200 miliona evra za pokretanje proizvodnje i zapošljavanje.
To je morao da uradi srpski premijer.
Državnik.
Ali, mi nemamo državnike.
Mi imamo političke jajare i mekušce, koji su dovedeni da unište Srbiju.
Premijer Srbije je mogao da odloži posetu premijera Albanije.
Jednostavno, nije joj vreme bilo.
Ako smo mogli bez saradnje šesdeset godina, mogli smo i još jednu godinu.
Strasti da se smire.
Državna politika da se konsoliduje u Srbiji.
Današnji nastup albanskog premijera Rame je bio profesionalan.
Naš nesretnik je bio tragičar.
Crven u licu kao da je ukrao nekom nešto.
Izbezumljen.
Bez diplomatskih manira. Površan. Teatralan. Primitivan.
Prikriveno agresivan.
Svestan da gubi bitku na domaćem terenu.
Rama je dipomatski odradio svoj posao.
Odigrao je svoju ulogu sjajno.
Govorio je na albanskom.
Niko ga nije prevodio.
Govorio je o realnosti nezavisnosti Kosova i napravio Alnacima na Kosmetu veliki publicitet.
Srpski premijer je bio zbunjen.
Zatečen.
Videlo se da ne razume kako igraju veliki igrači.
Mislio je da ga veliki igrači podržavaju.
Verovao je da je on njihov ljubimac.
Sve je to nestalo u jednoj konferenciji za štampu.
Morao je da primi albanskog premijera.
Morao je da izvrši zadatak.
Navodno čuđenje zašto albanski premijer govori tako o Kosovu je obično prenemaganje jednog nedoraslog demagoga.
Šta je očekivao?
Kako da govori albanski premijer?
Da veliča srpskog reformatora?
Da se divi njegovim spektakularnim lažima?
Na kraju, konferencija je završena potpunim fijaskom.
Podvitog repa Aca Dramoser je napustio konferenciju.
Rama je bio opušten.
Nasmejan.
Bezbrižan.
Siguran u sebe i ono što priča.
Za kraj, dao je intervju.
Kaže – nema formiranja Velike Albanije.
Kaže – to nije projekat Albanije.
Sjajna diplomatija.
Albanci neće priznati da se bore za Veliku Albaniju, dok ne budu imali Veliku Albaniju.
Srbi laprdaju o Velikoj Srbiji i bore se da opstanu u Beogradskom pašaluku.
Sa ovakvim srpskim premijerom sigurno čemo da propadnemo.
Samo je pitanje kada će većina građana Srbije to da shvati.
Beograd,11.11.2014