RAD
piše: Branko Dragaš,23.08.2012
Čitam statističke podatke koliko je ko PROVEO na poslu.Nemci su proveli 35.5 sati nedeljno,Holandjani najmanje – 30,5 sati.Najviše su na radu proveli Grci- 42,1 sat,ali su,ipak,bankrotirali.Hrvati na poslu provedu – 39,6 sati,Srbi preko 40 sati.
Međutim,koliko ste proveli na poslu ništa ne znači, nego je mnogo važnije pitanje šta ste na tom poslu uradili.Kada se uzme taj podatak, onda se vidi da su najproduktivniji Holandjani koji beleže po satu produktivnost koja je za 33,2% veča od proseka cele EU. Kada smo već kod proseka EU, naša pozicija iz godine u godinu se pogoršava i mislim da je u 2010 dostigla 65% proseka EU,prema zvaničnim pokazateljima,ali taj podatak je mnogo lošiji,jer se naši zvanični podaci falsifikuju.Bliži mi je podatak da smo na razini Bugarske – 43%,koja je najgora država EU po ostvarenoj produktivnosti.
Nekoliko razmišljanja na ovu temu.Menadžersko razmišljanje i ljudsko. Menadžersko razmišljanje mi kaže, na osnovu dugogodišnjeg radnog iskustva, da je očajna organizacija posla u Srbiji,što se najbolje vidi iz niskog BDP, da nisu iskorišćeni kapaciteti,kada kažem kapaciteti onda mislim na sve kapacitete : opremu,prostor,zemlju,znanje,informacije i ,naravno,najvažniji kapacitet – ljudi.Mislim da to sve u Srbiji radi danas svega 10% kapaciteta.
Moja ideja preobražaja Srbije je da podignemo kapacitete do 90% njihovih mogučnosti i dobićemo godišnji proizvod od 250 milijatdi evra,umesto što danas imamo jedva 18 milijardi evra. Samo tako ćemo da izađemo iz siromaštva.To je jedini put našega spasa.Sve ostalo :zaduživanje i rasprodaja imovine će nas dovesti u dužničko ropstvo.
Ako želimo da budemo bogati i da izažemo iz sadašnjeg siromaštva,moramo da promenimo politički i ekonomski sistem.Sadađnji politički i ekonomski sistem su okovi našega siromaštva.
O promenama političkog i ekonomskog sistema ima mnogo napisanih mojih tekstova. Ne želim da se ponavljam. Tvrdim, da je sve moguće brzo uraditi i da prve efekte imamo već posle prvih šest meseci, a onda sledi naš privredni i društveni uzlet.
Nema velike priče.Sve ideologije su umrle.Siromašni i gladni građani Srbije traže bolji život i pravdu.Pravdu mogu da dobiju za svega nekoliko dana.Dovoljno je pohapsiti 300 političara,tajkuna i kriminalaca,koji su nas opljačkali,konfiskovati im celokupnu imovinu i građani će osetiti blagodeti katarze.
Porast životnog standarda je jedino moguć iskorišćavanjem svih kapaciteta koje imamo.To mogu da urade samo – profesionalni menadžeri.Oni nisu tajkuni.To su poslovni ljudi koji rade na svetskom tržištu.Uspešni su ako ostvaruju svetske rezultate.Nema velike priče,nema politike. U njihovom poslu nema demokratije.Postoji hijerarhija,elitizam i odgovornos.Postoji nagrada za uspeh i kazna za neuspeh.Nema opuštanja i gubljenja vremena.Tržište je nemilosrdno.Na njemu mogu da opstanu oni koji su stvarno najbolji.
Mi takve ljude imamo i u Srbiji i rasejanju.Problem je što im politički ološ ne dozvoljavaju da preuzmu upravljanje državom i privredom.Zalažem se da naš premijer radi za platu od jednog evra godišnje,ali da dobije on i njegova ekipa procenat od rasta BDP. Uspešan premijer će se bogatiti, dok traje bogaćenje države i njenih građana.Ekonomski sistem će biti postavljen potpuno obrnuto od sadašnjeg sistema,koji se zasniva na tome da se politički ološ bogati uništavanjem i rasprodajom države.
U takvom ekonomskom sistemu nema demokratije.Svako je odgovoran za svoj posao.Kada se na tržištu prave pare, nema demokratskih načela.Zadatak menadžera je da ubace građanima što više novca u novčanik.Kada građanin dobije svoj zarađeni novac u svoj novčanik,onda počinje njegovo demokratsko pravo da troši svoj novac kako on sam odluči.Tada za građanina u ekonomskom sistemu počinje demokratija.
U političkom sistemu,već sam to isticao, zalažem se za direktnu demokratiju.To je tehnički apsolutno izvodljivo.U direktnoj demokratiji više nemamo profesionalnih političara.Građani uzimaju demokratiju u svoje ruke i direktno odlučuju o svim pitanjima vezanim za njihov položaj u društvu.To je put da ukinemo lažnu i špekulantsku predstavničku demokratiju,koja je uništila državu,građane i samo društvo.
O mom političkom programu je sve to napisano.Ne vredi da se sada ponavljam.
Uglavnom, kada bi se usvojila ova moja dva koncepta,Srbija bi za kratko vreme postala bogata država i humano društvo.
E,zbog tog humanog ustrojstva našega društva,hoću da progovorim i o ljudskoj strani našeg celovitog preobražaja.
Nije cilj u društvu da građani sve više rade,kako tvrde neki nabeđeni totalitaristi,koji,uzgred da i to kažem, ništa ne rade, nego da građani dobijaju što više slobodnog vremena i mogu da se organizuju na različite načine.Tvrdim,gospodo drugovi,da ćemo dobrom organizacijom i iskorišćavanjem svih slobodnih resursa,biti bogatiji,manje raditi i imati više slobodnog vremena.U tome će nam presudno pomoći nove tehnologije i potpuna kompjuterizacija države.
Zamislite današnje mlade majke koje moraju,da bi porodice preživele u malim stanovima gde žive i po tri generacije, da odu na posao u 8 sati i da se vrate iscrpljenje,nervozne i razočarane u 18 sati,da bi donele mesečnu platu kući od 250 evra.O onima koje rade mesecima i ne primaju plate ne znam šta da napišem. Kako te mlade majke mogu da odgajaju decu koju, gotovo, i da ne vide? Kako se vaspitavaju takva deca, ako i otac mora da bude odsutan u isto vreme?
Ovo su problemi o kojima se ne raspravlja u našem društvu.Ovo su važniji problemi od toga koji je sportista zabio gol i koji je blesavi političar nešto izjavio. U našem društvu nema ozdravljenja i napredka, dok ove teme iz realnog života ne budu glavne teme u društvu.Zato pišem o svim tim temama.Pomeram granicu i polako osvajamo teren.
Molim vas, to pomeranje granice je jedina nada da ćemo da pobedimo.Ne smemo da budemo malodušni.Ideja koju iznosim traži odgovorne i poštene ljude da je sprovedu.Kada? Čim se ukaže prva prilika.Nema odstupanja i nema povlaćenja.
Znači, umesto da više radimo,nudim građanima Srbije mogućnost da se manje radi i da bolje živimo, jer ćemo savršeno organizovati društvo.Pošto su žene najviše pogođene u našem društvu,naročito mlade majke,trudnice i samohrane majke, dobrom organizacijom u društvu mogu sve one da privređuju i da odgajaju porodicu.Mogu,ako im tako odgovara,važno je da u prvih sedam godina života majka bude uz dete,mogu u tom periodu da budu uspešne,da zarađuju i da budu uz svoju decu.To što su u kući, ne znači da su osuđene na kućne poslove,nego se one mogu tako organizovati da budu korisne i sebi i društvu.
Imam mnogo ideja šta mogu da rade žene dok odgajaju decu.Ali je ovaj tekst iscrpio svoju namenu.Napominjem, sve što sam napisao za žene u kući, odnosi se i na muškarce,ako žele da ostanu da gaje decu.Postoji mogućnost i da oboje budu u kući i da odlično zarađuju.Živimo u novom dobu,ne morate da idete na posao da biste zarađivali.Možete da radite i iz kuće.To vam predstavlja zadovoljstvo,jer sami planirate svoje vreme.
Ukoliko želite ovako da budete uspešni,onda morate da radite na sebi.To znači da morate da – učite.Ne gubite vreme na glupostima savremene potrošačke civilizacije.Okrenite se sebi i svojoj porodici.Izučavajte klasike i organizujte svoj život.Tada će i rad biti igra u vašem životu i moći ćete da radite po ceo dan i da budete ispunjeni.
Beograd,22.08.2012
