Prvi put pišem o Putinu. Sačekao sam da protekne dovoljno vremena da bih mogao da napišem svoje mišljenje. Na kraju njegovog mandata mnogo toga je jasnije, ali na samom početku on je bio velika nepoznanica. Kada sam ga prvi put video na televiziji krajem 1999 godine, pojavio se kao naslednik Jelcina, prijateljima sam rekao, na osnovu prvog utiska, da će taj čovek preporoditi Rusiju. I nisam se prevario. Gotovo da me nikada ne vara prvi utisak o čoveku. Grešku napravim samo ako pogazim i potisnem taj prvi utisak. Onda mi se to vrati sa kamatom. Obično zelenaškom. Dakle, Putin je bio nešto potpuno novo na ruskoj političkoj sceni. Odudarao je drastično ne samo od pijanog i nezgrapnog Jeljcina, nego i od mnogih dotadašnjih ruskih vođa. Nije imao Lenjinov ishitreni bes, Staljinove zlokobne brkove, Hruščovljevu oblu samodovoljnost, nije se krio iza birokratskih veđa Brežnjeva i njegove kromanjonske tupavosti, nije posedovao površnost i slatkorečivost Gorbačova, niti medveđe šarlatanstvo Jelcina. Putin je bio sasvim drugačiji. Na njegovom licu sam video lukavu prepredenost političara, inteligenciju, drskost i vrcavost u očima, suzdržanost u mangupskim pokretima, gipkost utreniranog tela, kočopernost niskog čoveka i odlučnost u hodu državnika.
U čitavoj njegovoj pojavi ima nečeg prkosnog i odvažnog, nečeg što provocira, izaziva i ne ostavlja drugog čoveka ravnodušnim. U njemu kao da se na neki neobičan način spajaju ruska mekota i toplina sa azijskim divljim i nepokornim prkosom i inatom. Ličio mi je, tih prvih nedelja, na nomadskog ratnika iz daleke stepe koji je, utreniran i oran za borbu, jer borba je jedini njegov smisao postojanja, programirano obukao predsednički oklop kako bi lakše porazio svoje neprijatelje. Taj ratnik, borac, kozak i ataman nije trpeo poraze. To se videlo u blesku njegovog pogleda kada se osećao ugrožen. Ništa nije moglo sakriti njegovu iskrenu nameru da vlada, osvaja, pleni i pokorava.
Plašio sam se samo gde to može da se završi. Širina ruskog prostranstva otvara velike apetite pohlepnim i sujetnim vođama nacije. Ineresovalo me je samo kada će se taj kan odmetnuti. Ruska istorija je prepuna takvih jurodivih. Da li je Putin jedan od njih? Ali to se nije desilo. Nije se desilo ne samo iz razloga što taj boljar ima toplu rusku dušu, koja je potpuno udavila varvarsku azijsku nepokornost i nepredvidivost, nego prvenstveno zbog toga što se školovani obaveštajac disciplinovano pridržava pravila službe. Naime, ako pažljivo pročitate njegovu biografiju, prepuštajući ideologiziranim kremljolozima da ponovo sanjaju o Trećem rimskom carstvu, videćete da je Putin čedo KGB-a, da mu se u ranoj mladosti potpuno dobrovoljno predao i da je prošao najviše škole i obuke za špijuna.
Dolazak na vlast Putina je zapravo tihi državni udar, koga je osmislila i vodila operativna služba KGB. Sve što se desilo je bilo pedantno isplanirano od strane Službe i tražio se samo glavni glumac koji će igrati u tom špijunskom trileru. Putin je izabran aklamacijom, jer je posedovao ljudske osobine koje su garantovale Službi da se neće odmetnuti u tirane. Tako je, kako je isticano, Jeljcin dobrovoljno abdicirao u korist nepoznatog oficira Službe. Bilo je to veliko iznenađenje ne samo za svetsku javnost, nego i za prepotentne i uspavane obaveštajne službe Imperije u rastrojstvu. Imperija je veličala klovnovsko ponašanje Jeljcina, sprdala se sa njegovim cirkuskim zabavljanjem i hvalila njegovu demokratsku vladavinu u kojoj se puca iz tenka na parlament, dok oligarsi odnose u strane banke preko 500 milijardi $, a zapadne kompanije kupuju na rasprodaji sirovinsku bazu Rusije.
Imperija je verovala da će potrajati večno takva pljačka i da, nakon rušenja berlinskog zida, više niko neće na istoku Evrope ugroziti njene imperijalne inerese. Ali obrt je bio neočekivan. Sve je zapravo kulminiralo kada je u avgustu 1998. na berzi u Moskvi rublja pala za preko 520%. Strani investitori su za nekoliko minuta postali dolarski milijarderi. Špekulacija je bila dobro pripremljena. Država je bankrotirala. Imperiji je odgovarao jedan građanski rat u Rusiji u trajanju od jedne decenije, a onda opet programirana revolucija i diktatura proletarijata. Za to vreme sve sirovinske baze bi bile u rukama nekoliko oligarha bliskih Pentagonu.
Međutim, učiteljica nije ponavljala u svom razredu. KGB je shvatio svoju istorijsku odgovornost. Izvršen je plišani državni udar. Džudo zahvatom je tuširan Jelcin. Nije imao izbora. Njegova porodica ga je ubedila da je ponuda da zadrže ukraden novac sasvim pristojna i oni su pametno odlučili da neće praviti nikakve probleme u izboru novog predsednika. Pamet je spasila glavu. Služba je bila zadovoljna. Putin je bio garancija. I tako je spašena Rusija. Bez revolucije i bez kominterne. Služba je bila na visini državnog zadatka. Shvatili su svoju istorijsku ulogu. Putin je Službi vratio poverenje postavljajući svoje kolege sa posla na sve državne funkcije. Izvršena je kompletna promena krvne slike Od vrha do dna sve je izmenjeno. Pripadnici službe su bili zadovoljni. Putin je pokazao da drži reč. Tako je postao ikona Službe. Imao je potpuno odrešene ruke. Tada je pokazao kakav je strateški igrač. Lukavo je vukao svaki potez. Smišljeno i proračunato. Uhapsio je neposlušnog oligarha Hodorkovskog i nacionalizovao mu je svu imovinu, a njega poslao u zatvor. Primer je bio poučan za sve druge oligarhe. Gusinski i Berezovski su pobegli. Nisu shvatali da se menja igra. Ostali su kleknuli i poljubili cipele Putinu. On im je dozvolio da deo otetog kapitala zadrže na svojim imenima. Zapravo, to je kapital ruske države koga oni samo čuvaju. A njih čuva Služba. I prati. Za svaki slučaj. Kada državi trebaju investicije oligarsi investiraju.
Tako je otpočelo vraćanje odbeglog kapitala. Danas ruske devizne rezerve, sa tajnim rezervama od rasta nafte, koje se čuvaju za nevolju, iznose preko 600 milijardi $. I nastavljaju dalje da rastu. Stopa privrednog rsta je oko 10%. Putin je upalio svetlo na kraju mračnog tunela. Njegove podmornice su se spustile na 4302 metra ispod Severnog pola i tamo je zabodena ruska zastava nad strateškim rezervama gasa i nafte, Rusija je ogradila svoje. Putin savetuje ostale zemlje oko pola da zagrade svoje, ali one ne mogu da se tako duboko spuste. Ne mogu ni da uzlete u nebo kao suhoj koji stoji u mestu i prkosi Pentagonu. Koji se sve više nervira, jer Rusi spremaju naseljavanje meseca i vežbaju iskrcavanje na Mars. Hoće i gore da ograde svoju teritoriju. Imperija je u groznici. Šta smera ponovo taj džudista dok se u ribolovu obnažen slika za javnost? Koga hoće da upeca?
Buš ne može da se obnaži. Suviše je star i umoran. I sve veće probleme ima. On ne shvata da je u toku velika šahovska igra na svetskoj pozornici koju Kasparov ne može da prati. Putin povlači državničke poteze. Spašava državu od propasti. Opozicioni velemajstor to ne shvata. Savez sa Kinom i Indijom kroji novu podelu sveta. Preko Nemačke se kontroliše razmažena EU. Iran mu je odbrana od požara iz Iraka. Gadafi ujedinjuje Afriku u otporu protiv Imperije. Severna Koreja sluđuje Pentagon. Potpuno je nepredvidljiva. Ali najveća nevolja je u komšiluku. Južna Amerika gori. I požar preti da se prenese na bogatog suseda. Ugo Čaves se odmetnuo i kupuje rusko naoružanje. Novi Fidel Kastro povlači druge za sobom. Revolucionarna svest se širi. Kolonije otkazuju poslušnost. Despotski socijalizam nacionalizuje banditski turbokapitalizam. Putin je uspeo da nadmudri Ujka Sema. Prebacio je lopticu u njegovo dvorište. Sledi smečovanje.
Kosovo je samo odmeravanje snaga. Inat. Pokazivanje da ne možeš sam da upravljaš svetom. Svetski policjac je dobio za suparnika specijalizovanog obaveštajca. Špijunska igra traje. Putinu ističe mandat i on sprema iznenađenje. Povući će se da bi postao nevidljiv. Tada je najopasniji. Imperija gubi figuru za figurom. Nova ravnoteža se uspostavlja. Putin je postao istorijska ličnost. Danas je on jedini državnik. I ne sme da pravi pacerske greške. Mora osloboditi sve medije, mora Kasparovu pružiti ruku, ne sme da zabranjuje nevladine orgnizacije, jer ga one samo jačaju, i ne sme da se druži sa oligarsima. Državnik ima svoju istorijsku misiju. Čak i kada pravi početničke greške.
