ЏОЗЕФ М. МАРШАЛ III
„ ПУТ ЛУДОГ КОЊА“
Ово је историја индијанског племена Лакота.
И њеног храброг вође Лудог Коња / 1842 -1877/
Трагична прича о страдању америчких староседелаца, који су доживели геноцид од стране белог човека.
Сматра се да је бели човек, освајајући обе Америке, убио преко 56 милиона староседелаца и уништио њихову културу.
О томе неолиберални заговорници људских права неће да говоре.
Задивљени богатствима капитализма, неће да виде да су та богатства настала на отимању,пљачкању и геноциду над другим народима и расама.
Агресивни холивудски империјализам неметнуо је у својим вестерн филмовима да су Индијанци дивљаци, које треба да побију добри каубоји.
На стотине Индијанаца је убијано само у једном филму и бели човек је, заваљен у седишту биоскопа или у фотељи дневне собе, аплаудирао на такав почињен злочин.
Холивудска идеологија зла је тако направила пропаганду да су деца, играјући се јунака из омиљених вестерн филмова, сви хтели да буду само каубоји.
Одрастао сам у Колонији Б у Земуну.
Играли смо се у оближњој шумици.
Не знам како се то дешавало, али мене је увек западало да будем Индијанац.
Спретнији, вештији и наметљивији су брзо преузели улоге каубоја.
Нама наивним, који се нисмо отимали и гурали, преостало је да се наоружавамо луком и стрелом.
Али, нисмо пристајали на улогу да будемо поражени.
Неколико година касније, када сам научио да читам, Карл Мај ме је убедио да је добро било што сам био Индијанац, јер ми је Винету постао много ближи и дражи од насилних каубоја.
Лакоте су имале сличности са нама Србима.
У одрастању њихове деце велику улогу су имале мајке и баке :
„ …тих првих неколико важних година када дете развија корен сопственог бића, које ће му бити ослонац касније у животу, оно је препуштено искључиво мајци и бабама.“ / стр 31/
Зашто?
„ ..дечак од својих очева и дедова научи како се ратује, пошто га мајке и баке науче ХРАБРОСТИ.“ / стр.35/
Мајке су имале главни задатак у породици да деци подаре живот и темељ.
/ стр.37/
Учитељи Лакота су били слични мојим учитељима на селу.
Обичним људима из народа.
„ Они нису држали говоре у којима би заступали неку велику философију. Њихов приступ сводио се више на ДЕЛА, него на речи.“ / стр.42/
Синови су одгајани као ратници, морали су да се спремају за будуће ратне окршаје и морали су да науче :
„ …оно што пресуђује између победе и пораза јесу смелост срца и спремност ума.“ / стр.99/
Први сусрети са белцима је довео до сукоба две цивилизације.
Масакр који су белци починили био је несхватљив са све Индијанце.
Масакр на њиховим женама, трудницама, бебама и децом.
Луди Коњ је био запрепашћен када је видео како су војници искасапили тела његових сународника, привезали делове тела за плаве шињеле и јахали у победничком маршу улицама.
Остали белци су им клицали. / стр.152/
Лудом Коњу није било јасно :
„ Одакле белицма право да Лакотама дају земљу која је већ у њиховом поседу.“ / стр.178/
Ништа се ни данас није променило.
Амерички корпоративни фашизам се понаша као да је Србија њихова приватна својина и могу да раде са њом шта хоће.
Није могао да разуме зашто се белци хвале да могу да убију стотину бизона за један дан. / стр.190/
Који је смисао убијања толиких бизона, када не могу да их поједу и онда бацају месо, док односе кожу?
Лакоте су живеле од меса бизона, убијали су их само да се прехране и одавали су пошту сваком убијеном бизону, јер су им омогућавали, у снежним и хладним данима зиме, да преживе.
Белци су њему личили на дволичног дива из бакиних прича за децу.
„ Увек гладан, див је јео све и свашта, газио по земљи и уништавао све што му се нашло на путу.Што је више јео, све је више растао тако да је на крају могао да прескаче језера и тресе Земљу док је трчао.За Лудог Коња тај див је био стваран. Он је појео све бизоне.“ / стр.197/
Зар ово није сјајна метафора пропасти похлепне, прождрљиве и незасите Западне цивилизације?
Пропале комерцијалне цивилизације у распадању, која је увек гладна, која једе све и свашта, која уништава све што јој се нађе на путу и која се толико надувала од лажног штампаног новца да може, сваког часа, да пукне.
Њено пуцање ће да протресе Земљу.
Она је толико прождрљива да хоће да поједе читаво човечанство.
Борба против те немани је наша данашња цивилизацијска обавеза, ако хоћемо да сачувамо човечанство од истребљења.
„ Бизона скоро да више није ни било, што звучи невероватно..“ / стр.198/
Луди Коњ је закључио :
„ Белци не схватају шта је част и само знају да убијају.“ / стр.201/
Упркос храбрости и одлучности, упркос извојеваним победама против белаца, Луди Коњ схвата да не може да се супростави том, све већем, насиљу белаца и њиховој многобројности, која је потпуно потиснула Индијанце у резервате.
Белци нису поштовали потписане уговоре, лагали су их, обећавали, варали, крали, подмићивали, свађали и све чинили да их протерају са њихове земље.
„ војници су им прво одузели коње, затим пушке и на крају НАДУ.“ / стр.270/
Ко је за тај пораз крив?
Лакоте.
„ На крају су Лакоте поразиле саме себе.Белци су били у мањини и надјачани, али Лакоте нису урадили ништа. Уместо да се врате на стари начин живота, да владају својом земљом и својим животима…људи су газили једни преко других и издавали сопствене рођаке да би стекли моћ, коју су им омогућавали белци, моћ коју сами нису могли да стекну.“ / стр.270/
Ево, господо другови, како су крсташи освојили староседеоце Америке.
Тако су, вековима раније, покоравали, пљачкали и освајали друге народе.
Тако раде све до данас, када су први пут заустављени у Сирији и Украјини у тој крвавој, империјалној инвазији.
Крсташи разумеју само језик силе.
И може да их само заустави друга сила.
Или, како је Луди Коњ говорио, НЕПОКОЛЕБЉИВА ПОСВЕЋЕНОСТ народа.
Ако такве непоколебљиве посвећености нема, онда нараод сигурно пада у ропство.
Бојим се да се и ми, Срби, ако наставимо да се овако неодговорно понашамо, попут Лакота, налазимо на путу нестанка.
Намера крсташа је да нас сјаве у резерват Београдског пашалука и да нас биолошки истребе.
Ми смо криви за нашу трагедију.
Криви смо јер смо дозволили да нам управља политички олош.
Криви смо јер се нисмо удружили, повезали и припремили да се сами ослободимо наметнуте окупације.
Слушали смо и следили наше вековне непријатељи, који нас мрзе и који хоће да нас биолошки униште.
„ Бели заступници и официри потпиривали су ЉУБОМОРУ и пустили да се ограничени умови , неспособни да сагледају ширу слику, и ситне душе жељне признања и моћи, побрину за остало.“ / стр.270/
Ограничени умови и ситне душе данас владају Србијом.
Наш историјски пораз се претвара у националну трагедију са несагледивим последицама.
Срби не предузимају ништа да спрече трагедију.
Сви чекају да неко други нешто за њих уради.
Посвађани, сујетни, неповерљиви и духом лењим срљамо у сигурну националну пропаст.
Храбри Луди Коњ је убијен на превару у тврђави Робинсон 6.септембра 1877.године.
Шта да радимо?
Следимо изреку ратника Лакоте :
„ Корачам напред под заставом народа.
То чиним да би народ могао да живи.“
Београд, 7532.г. гроздобер
