Početna Tekstovi ПСИ РАТА

ПСИ РАТА

5807
0
SHARE

                   ПСИ  РАТА

 

Историја се понавља увек као фарса.

Пси рата своју ћуд  никада не мењају.

Упркос промени европске длаке, остала је иста шовинистичка реторика и мржња.

Било је довољно само да залаје једна сеоска џукела.

И да чопор авлијанера почне бесно да лаје и  да режи.

Исти они који су нас пре насилног примирја терали у крвави рат.

Исте те њушке смо гледали недавно како се грле и љубе.

Показивали су својим газдама да су добре куце и да не уједају.

Данас лају на сав глас преко својих медија и прете новим крвавим ратом.

Џукеле остају џукеле.

Створени су да глођу туђе кости.

Лешинаре на туђим несрећама.

Нападају само у чопору.

Тада се осећају моћно.

Није им било довољно разарања и убијања.

Није им било довољно невиних жртава.

Не осећају никакво сажаљење према ти настрадалим.

Научили су да лају, док други гину.

И ево њих поново у чопору .

Реже једни на друге и бесна пена им ударила на жвалаве чељусти.

Облизују се и радују новим ратовима и убијањима.

Спремају се да поново буду пси рата.

Није проблем у њима, тим крвождерним псима рата.

Проблем је у нама, што смо се уплашили.

Што смо се повукли пред тим авлијанерима.

Што живимо у страху од тог дивљачког режања и лајања.

Уместо што бежимо  од њиховог бесног лудила.

Морали бисмо да се окренемо и да кренемо на њих.

Са штапом у руци.

Боље  да ми њих укротимо, него да они нас изуједају.

Београд, 21.09.2016

SHARE