Piše: Branko Dragaš
Nekoliko dana traju krvavi protesti u Hrvatskoj. Nijedna politička grupacija nije stala iza tih protesta. Opozicija ih podržava, jer joj odgovaraju vanredni izbori, ali demonstranti odbijaju saradnju sa političkim strankama. Sve političke stranke su za njih –ološ! I to saznaje je nešto novo na političkoj sceni
Suština ovih protesta je da građani više ne mogu da izdrže siromaštvo i beznađe u kojima žive. Savremena hrvatska politika nije dorasla novom dobu. To što su se pobunili učesnici domovinskog rata, to je samo dokaz da su izdane sve vrednosti za koji su se oni borili. Pojava šovinističkih ispada neće rešiti njihov problem. Zapravo, samo će ga još više produbiti. Jer problem nije u šovinističkim masturbacijama pijanih ludaka, nego u ekonomskoj zbilji koja je užasna. Kada jedan od učesnika protesta, obučen u ratnu uniformu sa odlikovanjima, kaže da nije jeo tri dana, onda za to svoje bedno stanje ne može optuživati dojučerašnje komšije Srbe, koji su uvek morali da pokriju sve neuspehe hrvatske politike, nego krivca mora da nađe među svojim hrvatskim domoljubima koji su ga prevarili i opljačkali. I to je velika istina koju danas većina Hrvata shvata.
Njihov izlazak na ulične demonstracije je prirodna reakcija na bolesno stanje društva u kome oni ne mogu da opstanu. Divljanje mladih momaka pred oklopnim robotima snaga reda, koji se razlikuju od demonstranata samo u tome što će još neko kraće vreme primati državnu platu, pošto je državna blagajna bankrotirala, nije huliganstvo, kako to navodi napirlitani predsednik države, koji više liči na lakeja nego na lidera promena, nego je to bes mladih ljudi nad svojom tragičnom sadašnjošću i potpuno neizvesnom budućnošću.
Meni je taj bes potpuno prirodan i razumljiv. I zato podržavam sve proteste u kojima nema političkih stranaka lešinara. Sve proteste u kojima nema šovinističkih svinjarija. I sve proteste koji gađaju suštinu problema. Bolje je i da dođe do sukoba na ulici koji će izroditi neko novo društvo, nego da svi kolektivno umremo u baruštini pljačke, korupcije, nepotizma, laži, vulgarnosti i medijskih manipulacija.
To što danas gledamo u Hrvatskoj, imaćemo prilike za tri meseca da vidimo u Srbiji.
Isti problemi muče i Hrvate i Srbe.
Prošlo je vreme nacionalnih demagoga koji su nas delili na ustaše i četnike.
Dva bratska narode danas dele iste muke.
Ekonomsko pitanje je , napokon, došlo na dnevni red.
Kada sam daleke 1989 godine pisao i govorio da će se rešavanjem ekonomskih problema rešiti i svi nacionalni i građanski problemi, tada moj glas razuma nije mogao da se čuje od nacionalnih truba i vijorenja ratnih zastava.
Danas je poražena ta nacionalna demagogija. Glad i zavijanje stomaka je otreznilo nacije.
Lepo je da budemo Srbi i Hrvati.
Lepo je da budemo katolici i pravoslavni.
Sve su to odrazi naše tradicije, vere i kulture. Sve je to odraz nečega što samo pripada našem nacionu.
Sve to treba da ostane deo nas samih i treba da negujemo te naše nacionalne i verske osobenosti.
Međutim, to danas više nije na dnevnom redu istorije. To je danas promašena tema.
Danas je na dnevnom redu – ekonomija. Život i opstanak naših i vaših građana.
Moramo da otvorimo jedno novo poglavlje.
I ne trebaju nam politički vampiri, paraziti i ološ koji hoće da nas ponovo odvede na pogrešan put.
Danas samo pričamo o ekonomiji i životu.
Sve ostale priče, gospodo drugovi, su ispričane.
Svi građani koji su siromašni, pokradeni i prevareni, treba da izađu na ulice.
Treba nam nova politika koja će da rešava sve nagomilane ekonomske probleme.
To nije u suprotnosti sa našim srpstvom i vašim hrvatstvom.
Naprotiv, kada nam novčanici budu puni, onda ćemo lakše da dolazimo jedni kod drugih na slave i blagdate.
Ne treba da živimo u jednoj kući. Treba da budemo bogate komšije koje se posećuju i poštuju.
Beograd 28. 02. 2011
