Šta je uzrok tako malom broju ljudi na protesima protiv prodaje TELEKOM-a?
Prema mojoj proceni, imam tridesetogodišnje ulično iskustvo sa
protesta, tamo nije bilo više od 600 građana.
Zašto građani nisu izašli?
Gde je problem?
Na ovo pitanje možemo da odgovorimo na dva načina.
Jedan način je da se lažemo i sami sebe veličamo i hvalimo,optužujući druge.
Drugi način je da budemo brutalno surovi prema samima sebi.
Otvoreni i iskreni.
Uvek sam za opciju da govorimo istinu, bez obzira na našu sujetu.
Problem vidim u tome što su organizatori tog protesta, DSS
–DVERI-Intelektualci, potpuno omanuli.
Fijasko je dokazan katastrofalno malim izlaskom građana.
Ne želim da ulazim u organizacione propuste tog neuspelog protesta,
niti se razumem u to, niti znam to da organizujem, nego želim da
pišem o suštini.
A suština je sadržana u pogrešnoj strategiji.
Zašto je strategija pogrešna?
Pođimo redom, pišem što jednostavnije da me svi mogu da razumeju.
Građani Srbije su ogorčeni na vladavinu Ace Dramosera.
Koji sve nas, nezadovoljne njegovom tirananijom, smatra zatucanim
primitivcima.
Građani žele da se izvrše promene u Srbiji i da se taj samozvani
tirananin skine sa vlasti.
Treba ga prekinuti u njegovom sladostrasnom tiraninanisanju naroda.
Problem je u tome što građani više nikome ne veruju.
Oni koji veruju režimu i glasaju za njega su partijski botovi,
ucenjeni državni službenici, tajkuni i zatucani tipovi, koji uvek
glasaju za režim.
Većina građana traži temeljne promene u društvu.
Ovakvo stanje rasula se više ne može da izdrži.
Zašto građani onda ne izlaze na ulice?
Zašto ne protestuju?
Odgovor je vrlo jednostavan.
Građani nemaju poverenja u ljude koji se bave politikom.
Nemaju poverenja više u nijednog političara.
Koja je garancija da novi političari neće ponovo da prevari građane?
Nema nikakve garancije!
Strategija DSS-DVERI –Intelektuaci je potpuno pogrešna.
To je dovelo do fijaska na protesima.
Građani ne veruju toj patriotskoj opciji.
Zašto ne veruju?
Građani traže da se svi ujedinimo na – JEDNU LISTU protiv Ace Dramosera.
Jedna lista, jedno ime, jedan slogan i velika izlaznost donose sigurnu
pobedu na izborima.
O tome sam pisao poslednjih dva meseca.
I?
Manje više – ništa!
Pregovara se i troši dragoceno vreme.
Svi hoće, ali prave neke svoje kalkulacije.
Gledaju samo neke svoje lične i male interese.
Ko je glavni krivac za to silno gubljenje vremena u prelomnim
istorijskim trenucima?
Glavni krivci su: DSS-DVERI – Intelektualci.
Kažem te otvoreno.
Zašto ih krivim?
Oni se danas ponašaju isto kao nekada Ideolog verbalnog legalizma
Koštunica dr Vojislav.
Koji je petnaest godina godina lažni nacionalista, lažni vernik i
lažni legalista.
Zbog njegovog nečinjena u trenucima kada je imao svu vlast dobili smo
prvo banalnog i blesavog narcisa Borislava Tadića, a posle njegove
pljačke, evo, ove današnje ludake na vlasti.
Sećam se godine 1999. u San Francisku, kada sam pred našim ljudima iz
rasejanja predstavljao Program za spas Srbije, mlađi i stručniji naši
ljudi su tražili da svi iz rasejanja stanu uz taj program, jer je bio
moderan, konkretan, operativan, efikasan, nacionalan i državotvoran.
Nažalost trojica najstarijih i najpoznatijih Srba u rasejanju su se
opredelili za Koštunicu dr Vojislava.
Glasanje je bilo takvo da su njih trojica odlučila za Koštunicu, dok
je osamnaest ostalih podržalo Program za spas Srbije.
Demokratski je izabran Koštunica.
Sve ostalo znamo.
Koštunica je danas zaboravljen, uprkos štetama koje je naneo u
odlaganju rešavanja nacionalnih i državotvornih pitanja.
Koštunica je bio sebičan, isključiv i lenj u neophodnim sistemskim,
korenitim i brzim promenama u društvu.
Zauzeo je monopolski položaj i tom lažnom patrijarhu srpske
demokratske politike vreme je presudilo.
Istorijska uloga Koštunice se završila, o tome sam davno pisao, kada
je pristao da njegovo ime bude na barjaku rušenja despotije i njegov
večernji govor, u sedam sati uveče, dok su još uvek oktobarske
upaljene vatre gorele, kojim je smirio zapaljenu masu da krenu na
Ukleto brdo i sprečio ih svojim mirnim tonom da se fizički obračunaju
se sa Slobom i Baba Julom, pomogao je da ne dođe do žrtava.
Sve posle toga je bila katastrofa.
Patriotska koalicija DSS-DVERI- Intelektualci nisu ništa naučili iz
Koštuničinih grešaka.
Postavljaju se isto kao Koštunica.
Monopolizovali su patriotizam.
Smatraju da oni najbolje reprezentuju sve patriote u Srbiji i
rasejanju, ne šire svoj blok i ne prihvataju druge ljude, plašeći se
opasne konkurencije, zatvaraju se u sebe i očekuju da će im ogromno
narodno nezadovoljstvo doneti vlast na tacni.
To je bila ogromna strateška greška.
Subotnji miting je to jasno pokazao.
Narod je provalio zaštićenu ekskluzivnost samonametnutih patriota i
nisu se odazvali na proteste.
Građani su prepoznali istu političku matricu dosadašnjih koalicija za
preotimanje vlasti.
Građani više to neće da podrže.
Neskrenost više ne može da prođe.
Nešto mora da se menja.
Zauzeti patriotski stav u borbi protiv izdajničke vlasti više nije
dovoljno da bi se vratilo poverenje građana u nove političke snage.
Građani traže nešto mnogo više.
Građani traže da se uništi svaka eksluzivnost, monopol i
politikanstvo, iza koga se kriju sebični lični interesi, u rešavanju
teških, nagomilanih i opasnih državnih problema.
Građani zahtevaju da se u rešavanju svih tih problema, umesto
političkih lidera i njihovih ličnih stranaka, uključe svi oni koji
imaju volje, želje, znanja i morala da pomognu Srbiji.
Političke koalicije su suviše preuske da u sebi obuhvate tu snagu i
širinu građanskog protesta, njihove kalkulacije o mandatima u
Skupštini i podeli resornih ministarstava, sve ono što je uništilo
pohlepni DOS, nisu u ovim istorijskim trenucima građanima uopšte
interesantne, jer građani traže da se nagomilane bujice narodnog
nezadovoljstva spoje u jednu jedinstvenu reku koja će svojom prirodnom
snagom da srušu totalitarni sistem vladavine u Srbiji.
O tome se, gospodo drugovi radi!
Građani neće šibicarenje i koalicione nagodbe novih sujetnih
politikanata, nego traže ljude koji mogu smelo i otvoreno, odlučno i
hrabro, stručno i moralno, da zakorače koracima od hiljadu kilometara
i donesu spas Srbiji.
Rasprave o tome koliko će govornika nastupiti, kojim redom će se
govoriti, koliko će ko da dobije mandata, kako će se podeliti
ministarstva i druge dosovske budalaštine i perverzije, spadaju u
nešto što građane uopšte više ne zanima.
To je davno umrlo vreme naše propale politike.
To više ne postoji.
Niko više neće doći da sluša taj mrtvi politički govor .
Mora se građanima da ponudi nešto zaista novo.
To novo, nažalost, ne nude DSS-DVERI- Intelektualci.
Zato su doživeli fijasko.
Meni je zaista žao što se to desili, ali je bilo prirodno da se baš
tako dogodi.
Račun je morao da dođe na naplatu.
Da li su čelni ljudi ove koalicije to shvatili?
Ne znam.
Videćemo.
Brže bi išli napred da je u subotu bilo 20.000 građana na protestima.
Tada bi jasno bilo ko je lider patriotskog bloka i ovo pisanije bi
bilo nepotrebno.
Svi mi, koji želimo dobro Srbiji i tražimo da se porazi izdajnički
režim, prišli bi tom pobedničkom patriotskom bloku, koji bi dalje
diktirao političku utakmicu sa režimom.
Niko ne bi imao pravo da razbija taj patriotski blok u svojoj
istorijskoj misiji.
Kako se to, nažalost, nije dogodilo, kako na ulicama nismo imali
20.000 ljudi u šetnji, koji bi, posle nekoliko nedelja uporne šetnje i
protesta, izveli milion ljudi na ulice gradova Srbije, onda se mora
nešto temeljno menjati u organizovanju patriotskog bloka.
Nešto u dosadašnjem organizovanju zaista ne valja.
Nema rezultata!
Kada nema rezulteta, sve priče i objašnjavanja su suvišna.
Građani traže konkretne rezultate.
Meni je, recimo, interesantna jedna poražavajuća činjenica da posle
dve godine velike priče o potrebi stvaranja patriotskog bloka, glavni
promoteri politike patriotskog bloka DSS-DVERI-Intelektualci, nisu
našli za shodno da okupe i pozovu sve građane Srbije i ljude iz
rasejanja, da organizuju okrugle stolove, otvore rasprave,
sukobljavanja i sučeljavanja neistomišljenika, da probude uspavani
politički život u Srbiji, da zapale vatre, da kriknu nad našom
nesrećom, da otvore prostor za sve druge ljude, makar se lično ne
slagali sa njima, da razdrmaju i uzbune sve što spavaju, da
sintetizuju to naraslo nezadovoljstvo i da kanališu apatiju naroda u
rušenje izdajničkog i odnarođenog namesničkog režima.
Zašto to nisu uradili?
Ne znam.
Mislim da je to bila njihova dužnost da nas sve okupe.
Kažem nas, verujući da i moje iskustvo i znanje treba Srbiji.
Nudili smo se svojim društvenim angažmanom, ne zbog toga što smo hteli
da imamo neke političke funkcije, nego zbog toga što više ne možemo da
podnesemo ovoliko ponižavanje, vređanje i upropaštavanje države i
naroda.
Ni to nije bilo dovoljno.
Zašto?
Ne možemo srušiti demagoga i tiranina tako što ćemo sebi postaviti
politički cilj da uđemo u parlamet.
Pa,šta ako osvojite 5,1% glasova i budete u parlamentu?
Šta će se tu promeniti?
Ništa?
Aca Dramoser je pripremio svoje igrače koji će da blokiraju patriotski
blok u Skupštini, ako na jedvite jade uspeju nekako da se proguraju u
Skupštinu.
Glavni flaster za patriote će biti dežurni zajebant i plaćeni klovn
Šešelj dr Vojislav.
To je uvek radio i to jedino zna da radi.
Radikalima će Aca Dramoser da namakne lako cenzus i imaćemo Skupštinu
koja će služiti Tiraninu, dok će se narod smejati Šešeljevim vickastim
zajebancijama.
To je tužna slika umiruće Srbije.
Ukoliko želimo tu tragičnu sudbinu da promenimo, onda patriotski blok
mora da iz temelja promeni svoju strategiju.
Umesto ziceraške i šibicarske strategije prelaska cenzusa, radi
zadovoljena sujeta patriotskih vedeta, šta da kažem o onima koji idu
na manjinske liste samo da bi ušli u Skupštinu, predlažem pobedničku
strategiju.
Pobednička strategije je da na izborima legalno porazimo Acu
Dramosera i bulumentu njegovih trabanata, koji su se smučili narodu i
koje narod više ne može niti da gleda niti da sluša.
To je zaista moguće ostvariti.
Kako?
Na velikoj izlaznosti, iznad 73 odsto, patriotski blok sigurno dobija
iznad 35 odsto biračkog tela.
Recept je vrlo jednostavan.
Jedna lista.
Jedno ime.
Kratko.
Jedan slogan.
Novi ljudi.
Stručni i pošteni.
Novi politički i ekonomski program.
Jedino mi taj program danas imamo.
Znamo šta treba da se radi da bi se zaustavila dalja propast Srbije.
Program za spas Srbije!
To donosi pobedu.
To građani traže od nas.
To je zadatak patriota.
Šta dalje?
Prekinuti ova pojedinačna pregovaranja, razgovaranja, ogovaranja i
mrsomuđenja.
To nikuda ne vodi.
DSS-DVERI-Intelektualci neka okupe sto najumnijih pojedinaca iz zemlje
i rasejanja.
To je njihova misija.
To oni mogu.
Sastanak neka počne u 10,00 i neka traje dok se sve ne dogovorimo.
Neka se uključe kamere i neka građani preko interneta sve prate.
Direktno.
Tako počinje direktna demokratija.
Neka prati i režim.
Ništa ne krijemo.
Mi njih hoćemo da pobedimo u slobodnoj utakmici.
Svesni smo njihvog neznanja i nesposobnosti, pokvarenosti i lenjosti.
Sigurno ćemo ih dobiti kada nam izađu na crtu.
Svako od učesnika dobija tri minuta.
Za tri minuta pametan čovek može mnogo da kaže.
Ostalo je gubljenje vremena.
Život nema reprizu.
Teme razgovora su Politički program, Ekonomski program i Vlada
nacionalnog spasa.
Svako treba da predloži 12 mera.
Svako treba da predloži 12 ljudi u Vladi nacionalnog spasa.
Građani prate i glasaju.
Elektronski.
Tako uvodimo direktne demokratije.
Građani odlučuju ko će ih predstavljati u novoj vlasti.
To što se izglasa se potpisuje pred kamerama.
I kreće se u kampanju.
U kojoj već učestvuju svi građani iz zemlje i rasejanja.
Tako sigurno dolazimo do pobede.
Hoće li režim da krade glasove?
Hoće.
Hoće li daje 10 evra po glasu?
I više će davati.
Hoće li pretiti?
Naravno.
Hoće li ucenjivati birače?
Svakako.
Hoće li mediji biti pod Njegovom kontrolom?
Hoće.
I?
Ništa mu ne vredi.
Mi ćemo pobediti.
Sigurno gube vlast.
Taj model upravljnja državom je istorijski prevaziđen.
Treba da ga bacimo na smetište istorije.
Građani to hoće.
Bez krvi.
Bez nasilja.
Zaokruživanjem.
Građani zaokružuju svoju slobodu.
Pravdu.
I ljudsko dostojanstvo.
To se ne može potkupiti.
To nema svoju cenu.
Da li su DSS-DVERI-Intelektualci nešto naučili iz propalog protesta?
Videćemo.
Vremena za velika razmišljanja nemaju.
Socijalni cunami stiže.
I tada će neki drugi ljudi isplivati.
Na talasu nezadovoljstva.
Moskva, 29.09.2015
Postavio sam par pitanja u tekstu KORDON,i sada sam na njih dobio odgovor,pa se ovom prilikom i zahvaljujem g. Dragasu.Komentar nije ni izasao,kao ni svaki drugi,potrebno je cekati po 2-3 dana da bi bili vidljivi pa ovom prilikom molim administratore da ako mogu otklone taj detalj.
Sta se tice bloka DSS-DVERI-INTELEKTUALCI,od pocetka mi to nije izgledalo kako treba.
-Koiliko im je potrebno da shvate da ne mogu sami jer je situacija teska i da DSS nosi tesko breme proslosti,pa samim tim i manji kapacitet da budu motor opozicije ?
-Zasto nisu pozvali g. Dragasa i slicne njemu da ucestvuju ?
-Zasto su se Dveri onako pocepale ?
Ideja o ujedinjenju je dobra,posebno mi se dopada ideja o pracenju „okruglog opozicionog stola“ preko npr. Skyp-a,pa da vidimo mi gradjani koji trebamo da glasamo za sta i koga glasamo.
Zdravo Branko, zdravo zelim i ostalima koji citaju. Vec sam se javljao povodom legalizacije kanabisa.
Povodom ovog neuspelog protesta u organizaciji DVERI-DSS imam par reci. Mislim da taj protest nije uspeo iz nekoliko razloga. Moje je misljenje da je na prvom mestu totalna idejna impotetntnost te dve „partije“. Vrednosti za koje se oni zalazu su konzervativno-romantizirane bajke srpske malogradjanstine, ili ti kako mali Djokica zamislja Srbe za vreme neke imaginarne kraljevine.. Nesto kao „Montevideo“ realnost KOJE OVDE NIKADA BILO NIJE + da se pritom drzimo republike i klera.
Narod je unezveren, izigran 1000 puta i na moju radost vise izgleda ne veruje u te budalastine.
DVERI nemaju nikakvu politicku tezinu i ne znam da li su svesni, ali to sto propagiraju je cist fasizam (fasizam se u svom korenu vrti oko one price da je svaki prut za sebe slab ali pruce uvezano zajedno nesalomivo, bar preko kolena) i podrazumeva gusenje individualnosti, a drustvo koje ne postuje individualnost (a ima nas raznih) je drustvo u sukobu sa prirodom i razumom.
(+sto vecina pristojnog sveta dverjane, ipak dozivljava kao skupinu agresivnih, neostvarenih homoseksualaca, koji se kriju iza banalne price o porodici. Pa sta smo mi ostali debili, da nas oni uce sta je porodica i familijarne vrednosti??)
Drugi razlog je opsta neinformisanost oko situacije u Telekomu i prodaje (ustupanja istog).
Pricam sa obicnim svetom i njih se to prosto ne tice JER SU GLADNI. Pa se dA cuti i komentara poput: „a nek ga prodaju, bar ce isplatiti penzije, ili deciji dodatak“ ili „ako prodaju bar ove zime nece da ripi struja, a dogodine da vidim da bezimo preko“.
Kada se populacija dovede u stanje totalne licne besciljnosti i letargije, kako i ocekivati drugaciji rezon?
Onda, nerealno je ocekivati od obicnog gradjanina da brani „firmu“ koja mu sece telefon i internet cim ne plati (ne zagovaram neplacanje, ali narod ipak infantilno ocekuje neku uzajamnu lojalnost), pri cemu najcesce ima identicnu ako ne i goru ponudu od ostalih operatera, iste fine prints na dnu strane i cesto neusluzne i „zao nam je ali ne moze zbog politike firme“ operatere..
+opet sto svi znamo da je tamo na plati cela armija partijskih neznalica, lopova i neradnika.
Trece, zaista je nerealno ocekivati od nekoga ko npr. trenutno prozivljava teror u nekoj drugoj firmi kao sto je, opet, npr. Institut Torlak da izadje na ulicu i stiti Telekom, dok se njegova firma koja se sama izdrzavala, trenutno razvaljuje NA ZIVO i niko ne reaguje..
Znam da je debilno, ali i onaj ko godinama dirinci privatno, za koda radno vreme, redovna plata, godisnji odmor ili vikend ne postoje, cak oseca neku vrstu (samoubilacke) satisfakcije kada pomisli da ce sva ta „gamad“ iz Telekoma videti svog boga kad ih prodaju strancima itd.
Lose jeste. Neracionalno je i vise od toga, ali to je realna situacija.
DSS je poklonio NIS, a sada stiti Telekom? Sto? Pa jer nije u kalkulaciji za ovu prodaju..
Ti, Branko tvrdis da ovaj narod nije glup, a ja se ne bih bas slozio, jer je ovaj narod i sistem odavde proterao dobar deo genetike koja nosi inteligenciju. Dobrim delom ovaj trenutni narod cini talog naroda koji je trebalo da budemo.
E, sad, veseli me sto postoji ta masa ljudi koja ne glasa, koja cuti i kojoj je muka od svega i koja ima potrebu za zdravim razumom. (od njih se najcesce da cuti „ma sve ih treba pobiti“).
Mozda sam neopravdano optimista i mozda bolujem od „wishful thinking“ boljke, ali zelim da verujem da oni cekaju NOVU IDEJU i da su provalili da je nebitno koji smrad sedi u Nemanjinoj, jer smo kolonija odavno.
I kao sto najlepsi cvet nikne na smetlistu, tako verujem da i u ovoj drustvenoj i etickoj deponiji klija seme nove nade i ceka trenutak da isklija.
Vec sam ti napisao da mi delujes kao covek „na mestu“ i zbog toga bi bolje mozda bilo da se ne kaljas o bilo koju od partija.
P.S. Izvini sto ti ne persiram, nesto mi se to nikad nije primilo..
Nemoguće da ste ozbiljni… Neokoštunići? Pa samo pojavljivanje njihovog imena ovde je dovoljno da ljudi u startu odustanu i da razmatraju ovu opciju. Dveri? Pa jedina svrha njihovog postojanja na prošlim izborima je bila da radikali ne pređu cenzus. Vi zaista mislite da ime ove dve stranke treba da privuče bilo koga? Sa vašim programom se manje više slažem, samo ste zaboravili jedan detalj: Medijsku kampanju. Bez izuzetno jake i intenzivne medijske kampanje ovo sve možete okačiti mačku o rep… I nemojte precenjivati informatičku pismenost prosečnog građanina Srbije (za 90% ljudi je krajnji domet logovanje na facebook, pravljenje naloga je već viša matematika).