ПРОТЕСТИ
Тоталитарни политички систем се не може да сруши на неуставним, намештеним и криминалним изборима.
Зато на изборе не треба да излазимо.
Једини начин да се сруши тај политички систем лажне представничке демократије је да грађани Србије МАСОВНО изађу на улице.
Услов да би протести успели је да постоји циљ кога грађани подржавају и људи којима грађани верују.
Једини циљ који може да уједини велики број грађана је ослобађање од окупације, рушење тоталитарног система лажне представничке демократије и стварања новог политичког и економског система.
Проблем је, дакле, у застарелом политичком систему, кога морамо да променимо, ако хоћемо да биолошки опстанемо.
Деценијама уназад предлажем србској јавности нови политички систем ДИРЕКТНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ и МЕРИТОКРАТИЈЕ.
Након толиких година, почињу очајни, осиромашени, презадужени и изманипулисани људи, да схватају и прихватају моје нове политичке идеје.
Померамо се напред.
Иде споро, али се , ипак, крећемо.
Није, наравно, до мене, волео бих да све иде много брже, али упорно радим све што је у мојој моћи да нова политичка идеја заживи.
Други услов изласка грађана на масовне протесте је да протесте воде људи којима грађани верују.
Биће изузетно тешко да се стекне ПОВЕРЕЊЕ грађана.
И то је добро.
Након преваре на последњим изборима, остаје отворено политичко тржиште за нове политичке идеје и нове људе.
У тешким условима стицања поверења, опстаће само они који су поштени, искрени и стручни.
Надам се да ће Срби престати да верују политичком олошу власти и опозиције.
Када сам се 1986.године, на једном банкарском састанку, сукобио са Слободаном Милошевићем, његово незнање, бахатост, арогантност и надобудност су ми били одвратни, проценио сам га да је титоиста и властољубац.
Током његовог политичког успона био сам међу првима који му се јавно супростављао, јер сам сматрао да је лажни националиста, опасан демагог и заслепљени политички идиот.
Прогнозирао сам 1990.године да ће бити милион незадовољних и преварених грађана на улицама да сруше Слобу Слободу.
Нажалост, то се догодило тек у октобру 2000.године.
Разлог кашњења су били неспособност и дилетантизам тадашње србске опозиције.
Која је читаву деценију била у тајним договорима и преговорима са Деспотом Слобом, што је било потпуно погрешно политичко додворавање.
Срушен је Милошевић, али је остао његов тоталитарни режим представничке парламентарне демократије.
Све до данашњих дана.
Нажалост.
Шизофрени Узурпатор ће, такође, бити срушен на протестима очајних грађана на улицама, који више неће моћи да издрже потпути пад животног стандарда и неконтролисано лудило политичког олоша власти и опозиције.
Стотине хиљада људи биће приморани да спас траже на улицама.
Процењујем да је 200.000 одлучних грађана, који разумеју шта је циљ протеста и верују људима, који организују протесте, сасвим довољно да се ослободимо окупације и да променимо политички систем.
Зашто вам ово пишем?
Сматрам да не треба да излазимо на протесте, ако немамо подршку тих 200.000 грађана.
Протести на којима се појави неколико стотина или две -три хиљаде људи су промашени протести.
Њих организује Узурпатор, јер тако намерно обесмишљава протесте.
Он манипулише неуспелим протестима и ствара представу у јавности да грађани нису заинтересовани за судбину Косова и Метоије, за здраву средину или за животни стандард.
Тако показује да нема никакве политичке алтернативе и да он може суверено да влада окупираним и уплашеним народом.
У јуну 2020.године сам пристао, додуше невољно и уверен да је то промашен пут, јер нисам веровао у масовни одзив грађана, да изађем на протесте против полуделог Узурпатора.
Пристао сам да испоштујем одлуку већине мојих сарадника, који су наивно веровали да ће, после насилног затварања, Срби да се побуне.
То се није догодило.
Били смо на улици у петак, када је било 1.500 људи и сутрадан у суботу, када је било 500 људи.
Моја процена је била, нажалост, тачна.
На прошлогодишњим протесима против насиља сам био само два пута.
Видео сам да су ти протести били нова превара уплашених грађана.
Превару су извршили заговорници ЕУ окупације, који су искористили масакр за своју промоцију.
Имам искуства са протестима на улици још од 1981.године.
Довољно сам прошао у политичким борбама за Слободу, Републику и Демократију, циљевима које сам устао да браним, да сам могао да провалим ко манипулише народним незадовољством.
Данас процењујем да нема те политичке снаге која може да изведе масовно грађане на протесте, како бисмо остварили постављене циљеве.
Зато не излазим више на протесте.
Не дозвољавам да будем изманипулисан од политичких превараната.
Ако заиста хоћемо да из корена променимо тоталитарни политички систем, онда морамо да стекнемо поверење грађана.
То је, ипак, процес.
Не може преко ноћи.
Упркос томе што нам драгоцено историјско време увелико цури, ми не можемо да убрзамо тај процес освешћивања грађана.
Али, можемо да радимо на њему.
Можемо данас да се припремамо за будуће масовне протесте.
Називам тај наш јавни рад -НАТАПАЊЕ!
Убрзање друштвених промена ће доћи Великом Несрећом, која сигурно стиже.
Бићемо изненађени када доживимо финансијски бродолом и када се нађемо у леденом океану наших историјских заблуда.
Отрежњење ће да буде тренутно.
Дављеници ће тражити сламку спаса.
Зато смо се удружили у ПОКРЕТ МОБА.
Која има историјски задатак да спаси бродоломнике.
Морамо да саградимо нови политички и економски систем.
Који ће створити НОВУ ЗАЈЕДНИЦУ.
За спас Србије!
Београд, 7532.г. дерикожа
