Početna Tekstovi i kolumne Svedok Prosveæeni apsolutizam

Prosveæeni apsolutizam

874
0
SHARE

Pogodite ko piše ove redove: »Uzrok svih zala bila je žudnja za vlašæu koja potièe od pohlepe i ambicije… Religiju nije poštovala nijedna partija, ali se visoko cenilo korišæenje lepih fraza da bi se stiglo do lošeg cilja…društvo se podelilo u tabore u kome niko nije verovao nikome… umereni deo graðana je nestao…«.

Verovatno mislite da neki naši analitièari ili kolumnisti, optuženi u »Sablji« za zloèin, govore o svom dobu. Pogrešili ste. Gornje redove je napisao – Tukidid. Reforme koje su otpoèele od Efijalta, èija aktivnost predstavlja prekretnicu u istoriji Atine, ojaèale su demokratske snage nasuprot oligarha koji su po svaku cenu nastojali da održe svoje privilegije. Kada im nije pošlo za rukom da korumpiraju Efijalta, ostao je upamæen kao nepodmitljiv, organizovali su atentat 461 g.p.n.e kada ga je ubio jedan agent oligarhije. Oprezni i umereni Perikle bio je èovek razuma i nije želeo da demokratskim terorom uništi novobogataše, veæ je liberalnim reformama težio da pronaðe istorijski kompromis koji æe spreèiti klasni sukob bogatih i siromašnih.

Najveštije upravljanje bilo je kad su oprezne aristokrate uživale podršku naroda. Hronièari kažu da je Grèka civilizacija bila najbolja kad se demokratija dovoljno razvila da joj pruži raznovrsnost i vitalnost, a aristokratija održala dovoljno dugo da bi joj dala reda i ukusa. Ako izraz aristokratija zamenite sa izrazom – elita, onda æete dobiti pravu meru uspeha u državi.

Red mora da se uvede u državi, ali uvoðenje reda mora da bude sa ukusom. Red ne mogu da uvode razmetljivci, lopovi i gramzivci koji žive od politike ili koji su se preko noæi obogatili sedeæi u krilu Familije. Red ne mogu da uvedu oni koji kradu glasove u parlamentu, kradu na uvozu struje i nafte, ljube se sa kriminalcima i zauzimaju visoke državne položaje mada nemaju nijedan dan radnog staža.

Fraziranje o tranziciji, reformama, evropskim integracijama i graðanskim pravima i dužnostima samo pokazuju loš ukus pink malograðana. Perikle nije bio malograðanin. Perikle je bio najkompletniji èovek koga je Grèka ikad dala. Videvši da oligarhija ne ide u korak s vremenom, on se vezuje za partiju slobodnog stanovništva sve u cilju da pronaðe pravu meru upravljanja državom koja æe dovesti do blagostanja zajednice. Kažem zajednice, dakle, svakog graðanina u državi, a ne blagostanja manje grupe reformatora koji zloupotrebljavaju demokratiju otimajuæi od sve siromašnijih graðana.

Nažalost, naše reforme su propale jer su neoliberali sprovodili takvu politiku koja je uveæala bogatstvo oligarha i siromašila ionako osiromašene graðane. Razmetljivost novobogataša ponižava i vreða obiènog graðanina koji ne može da preživi od svog rada. Šta je ostalo siromašnima? Nemaju drugog izbora nego da se organizuju i povežu sa poštenom inteligencijom, namerno upotrebljavam ovaj otrcani naziv, da bi stvorili pretpostavke za bolji život svima u zajednici. Ponavljam, svim graðanima! I tu je nepremostiva razlika izmeðu tehnokrata oligarha i graðanske demokratije. Tu je osnova svih sukoba.

Perikle je pokušao da pronaðe rešenje u – demokratskoj monarhiji. Težio je da stvori politièki poredak koji æe uspostaviti vladavinu najznaèajnijeg od graðana. To je moguæe jedino ukoliko se uvede vladavina zakona umesto vladavine politièara. Perikle je uspeo prvi put u istoriji da nametne vladavinu zakona i Isokrat je u pravu kad kaže da su ti zakoni bili izvori mnogih i vrlo velikih blagodeti za život èoveèanstva.

Srbija ni danas nema zakone koji æe utemeljiti vladavinu najznaèajnijeg od graðanina. Umesto toga imamo kontrarevoluciju novobogataša koji, koristeæi prazan prostor na politièkoj sceni zbog gubitka poverenja graðana u demokratske moguænosti, kuju zaveru protiv demokratije perfidno je potkupljujuæi i obesmišljavajuæi u najprljavijim ispadima. Korumpirana i nekompetentna demokratija otvara vrata èvrstoj ruci oligarha koji sanjaju da Gvozdenom petom satru pristojan graðanski svet i porobe ga svojim prostaklukom, bestidnošæu i odsustvom svakog ukusa. Zato nestaje umereni deo graðanstva i prepušta vlast najgorim probisvetima da koriste demokratske tekovine za svoje pohlepne politièke projekte. Graðansku klasu je zahvatila plesan i oni je, zbog hroniènog nedostatka osnovnih sredstava za život, nesposobna da se lakta, gura, laže ili šibicari, povlaèi verujuæi da æe tako, ako ništa drugo ne možu da uradi u haotiènoj demokratiji, pronaæi neki svoj lièni smiraj.

Imate li, gospodo graðani, pravo na povlaèenje? Nemate. Možete li mirno da spavate dok se upropaštava država i nacija? Možete li mirno da preðete preko èinjenice da 200.000 dece u Srbiji gladuje i da je još 600.000 neuhranjeno? Ja ne mogu. Iskreno vam to priznajem. Ne mogu da trpim takvu lažnu demokratiju. Koji je smisao života ako èuèite, bolje reæi – puzite, u nekoj mišjoj rupi uplašeni za svoj mali život? Kome æutite? Zašto? Hoæete li dozvoliti da vas vode hulje i bitange? Šta æe ostati od njihove vladavine? Ko se danas seæa nekog razbojnika koji je pljaèkao svoj narod u vreme dok su stvarali Dositej, Vuk, Njegoš ili Tesla? Koji je komunistièki pacov hapsio najveæeg srspkog pisca Pekiæa? Priznajte, da li znate ko je bio premijer ili ministar pre nekoliko godina?

Ko se više seæa tih bezveznih likova? Niko. I to je istorijska pravda. Nažalost, ostaju samo rezultati takve nakaradne politike. Posledice koje svi oseæamo i koje pogaðaju i naša pokolenja. Tukidid i Perikle su nam bliži nego neki bezimeni skorojeviæ reformator koji æe trajati koliko i njegov raèun na Sejšelskim i Maršalskim ostrvima. Off – shore vlast ruši demokratske, republikankse tekovine i gura siromašne graðane u ropstvo oligarha novobogataša. Prevareni i opljaèkani graðani, razoèarani katastrofalnim uèinkom demokratije, potražiæe spas u tiraniji prevaranata i provincijalnih ðilkoša. Zabluda æe biti plaæena još veæim siromaštvom i gubitkom sloboda.

Na kraju, neminovno slede klasni sukobi, argentinski scenario i privredno, politièko, nacionalno i državotvorno nazadovanje. To je ono što æe nam se dešavati. Otrežnjenje æe biti bolno. Ako želimo iskreno da pomognemo sebi, svojoj familiji, državi i naciji onda je potrebno da se uozbiljimo i da vrlinu, rad i poštenje nametnemo zajednici, nasuprot palanaèke destruktivnosti. Kako to postiæi? Zalažem se da uvedemo – prosveæeni apsolutizam. Šta je prosveæeni apsolutizam? Prosveæeni apsolutizam nije, kako misle foliranti tranzicije, vladavina jednog èoveka ili nekog oligarhijskog ganga. Pod prosveæenim apsolutizmom podrazumevam iskljuèivo vladavinu zakona. Umesto da nama upravljaju politikanti, neka upravljaju dobri i valjani zakoni. Bolje je biti pod vladavinom zakona nego nestruènih i nedobronamernih ljudi. Prosveæeni apsolutizam znaèi da æe se zakoni primenjivati na sve graðane odmah. Recimo, ministar i njegov vozaè koji su pre više od godinu dana usmrtili nedužnu Katarinu Mariæ biæe na sudu strogo kažnjeni zbog bahatosti. Balavci koji su zloupotrebili državne položaje radi liènog bogaæenja biæe uhapšeni, a imovina æe im se zapleniti. Trgovci šeæera moraæe da vrate 130 mil € u Agrarni fond i nikada više neæe dobiti licencu za trgovanje šeæerom.

Prosveæeni apsolutizam zakona jedina je garancija graðanima za izlaz iz ovog kvazidemokratskog haosa. Nije tiranija oligarha rešenje, veæ strpljivo graðenje institucija koje æe svi morati da poštuju. Preki neki dan napravljena je anketa meðu našim vlastodršcima o tome ko vezuje pojas u toku vožnje. Anketirani politièari su priznali da nikada ne vezuju pojas i da se provlaèe koristeæi poslanièki imunitet. Jedan je otišao korak dalje i priznao je da se nikad ne vezuje, ali kada se naðe u inostranstvu onda se vezuje jer su kazne – rigorozne! Prosveæeni apsolutizam zakona rigorozno æe kažnjavati predstavnike vlasti zato što ne poštuju sopstvene zakone. Nema napretka države i nacije dok se to ne ostvari. Prosveæeni apsolutizam zakona neæe dozvoliti volovima da glume Jupitera. Prosveæeni apsolutizam zakona stvoriæe naše Perikle i Tukidide. U opštoj konkurenciji pobeðivaæe uvek najbolji. Politika neæe biti profitabilan biznis, veæ javna delatnost u interesu zajednice. Jer zajednica opstaje i pamti. Pokušajte da pobedite zaborav. Samo napred! Realno! Vezuj se!

SHARE