Početna Sadržaj Osvetljenja Prosto kao matematika

Prosto kao matematika

734
0
SHARE

Zaduženim građanima i privredi intervencije NBS neće mnogo pomoći – njihovi devizno indeksirani krediti su višegodišnji

Koliko juče, Narodna banka Srbije (NBS) objašnjavala je neukim ekonomistima da je pitanje deviznog kursa „prosto kao matematika“. Kurs je određen ponudom i tražnjom deviza, pa kako tržište odredi, tako mora biti. To je bila preovlađujuća teorija kada je dinar jačao i išao naruku ciljevima NBS. Kada je dinar počeo da pada, teorija se promenila. NBS je odlučila da utiče na tržišne procese – gotovo iz dana u dan, i tako već dva meseca.

Centralne banke ponekad intervenišu na deviznom tržištu kako bi sprečile rast ili pad vrednosti domaće valute, zavisno od ciljeva ekonomske politike u određenom trenutku. Srbija je, po običaju, specijalan slučaj. NBS tvrdi da interveniše samo da bi „uticala na poboljšanje likvidnosti međubankarskog deviznog tržišta i sprečila prevelike dnevne oscilacije kursa“.

Likvidnost deviznog tržišta znači da svako ko kupuje ili prodaje devize, to može obaviti lako, i kada god to želi. Tržište može funkcionisati i na nižem nivou likvidnosti. Kada je cena evra koju su kupci spremni da plate niža od one koju prodavci evra očekuju, ponuda deviza i obim transakcija na deviznom tržištu će biti manji, a time i likvidnost. I prodavci i kupci mogu nakratko odlagati prodaju, odnosno kupovinu deviza, dok se ne uspostavi tržišna saglasnost u vezi sa cenom valuta. Kada se to dogodi, likvidnost deviznog tržišta se povećava, a sa njom i obim transakcija. Nema razloga da NBS interveniše i svoje devize prodaje jeftinije nego što to bi to radili privatni akteri, samo da bi povećala likvidnost tržišta.

Dnevne oscilacije deviznog kursa mogu biti razlog za intervenciju centralne banke. Da kurs u Srbiji zaista oscilira, to bi značilo da se dinar u kratkom periodu snažno kreće u oba smera, a da u tom kretanju nema jasnog trenda. Ako je tako, NBS bi kupovala evro kada dinar jača i prodavala ga kada dinar pada. U poslednja dva meseca NBS je isključivo prodavala evro, ne zato što je dinar oscilirao, već zato što je padao. NBS je tako prodala preko 600 miliona evra samo da bi usporila ili zaustavila pad dinara.

Intervencije na deviznom tržištu imaju smisla kada dolazi do kratkotrajnih poremećaja ponude i tražnje, izazvanih špekulativnim napadima na zdravu valutu. Međutim, odbrana nerealnog kursa uzaludno je traćenje deviznih rezervi i sprečavanje procesa platnobilansnog uravnoteženja.

Dinar je teško precenjen i platni bilans to jasno pokazuje. Deficit platnog bilansa je osnovni faktor ranjivosti srpske ekonomije i sinteza je svih promašaja ekonomske politike. Intervencijama od oktobra do danas samo se usporava nužan i preko potreban proces znatne korekcije kursa dinara. Nejasno je šta NBS zaista želi da postigne ovakvim intervencijama, ali su njihovi loši efekti jasno vidljivi.

Intervencijama na deviznom tržištu NBS kažnjava izvoznike – za zarađene devize oni dobijaju manje nego što bi dobili da NBS ne interveniše. To izvoznike može naterati da devize u Srbiju unose usporeno, čekajući bolji trenutak i veći kurs. To je loše za devizno tržište, a dodatno će pogoršati i ukupnu dinarsku likvidnost koja je već na ivici pucanja.

Trošenjem deviznih rezervi NBS subvencioniše i nagrađuje uvoznike. Omogućavajući im da evro danas kupuju jeftinije, NBS povećava njihov profit, ali ne utiče i na snižavanje budućih cena. Kada uvoznici budu prodavali robu koju danas kupuju, kalkulacija cena će se bazirati na kursu i kursnim očekivanja u trenutku kada roba bude u prodavnicama. Koliko NBS gubi prodajući devize jeftinije, toliko uvoznici zarađuju.

Pogrešnom antiinflacionom politikom, Srbija je postala magnet za privlačenje špekulativnog kapitala. Svojom kamatnom politikom i politikom kursa dinara, NBS uporno nastavlja da trpa novac u džepove njegovih vlasnika. Do početka oktobra taj kapital je mirovao (bio sterilisan) u dinarskim blagajničkim zapisima NBS. Imobilisan, i za Srbiju neupotrebljiv, ubirao je sebi fantastičnu kamatu po stopi od efektivnih 19,35 odsto godišnje (17,75 procenata nominalno). Kako to više nije dovoljno, špekulativni kapital sada beži iz dinarskih blagajničkih zapisa u evro.

Od početka oktobra do kraja novembra, ukupna vrednost blagajničkih zapisa smanjena je za 31 odsto – računato u evrima, taj pad je 40 odsto. Špekulativni kapital danas radije kupuje evro nego blagajničke zapise i ovaj novac vrši pritisak na devizno tržište. NBS mu svojim intervencijama predusretljivo omogućava da jeftinije kupi evro nego što bi to bio slučaj da intervencija nema. Koliko NBS izgubi prodajući devize jeftinije, toliko špekulativni kapital više zaradi.

Zaduženim građanima i privredi intervencije NBS neće mnogo pomoći – njihovi devizno indeksirani krediti su višegodišnji. Da li će se konačna korekcija kursa dogoditi danas, koju nedelju ili mesec kasnije, neće bitno promeniti njihovu tešku dužničku poziciju.

Subvencionisanje uvoznika i špekulativnog kapitala na kraju će platiti građani i budžet Srbije. Država će morati da se zaduži kako bi popunila devizne rezerve i pokrila gubitke NBS, a servisiranje duga biće trošak budžeta. Srbija nema nameru da subvencioniše svoje građane, ali izdašno subvencioniše vlasnike špekulativnog kapitala i uvoznike. To čini danas, na teret budžeta sutra.

finansijski konsultant

Nebojša Katić

Politika 02/12/2008

SHARE