ТУГА
Петак. Будимпешта. Западни део града.
На путу према Ђеру и Аустрији.
Састанак у 15,00 са великим мађарским фирмама за градњу.
Увече се враћам за Београд.
Никада нисам имао овакав утисак после повратка из Мађарске.
Послујем са Мађарима од 1990.године.
Имао сам фирке у Будимпешти, Баји и Батасеку.
Сведок сам како се Мађари уздижу.
И како Србија пропада.
Колоне на аутопуту.
Дугачке.
Три траке и зауставна трака.
Све препуно.
Камион на камиону.
И тако све до Сегедина.
Брекће Мађарска.
Нешто се дешава.
Имам утисак као да смо на ауто бану у Немачкој.
Ауто-путеви одлични.
Прелазимо границу.
И упадамо у наш мрак.
Нигде никога на ауто-путу.
Путеви пропали.
ТУГА!
Београд, 29.10.2016
ПРОСЈАЦИ
Све више је просјака на нашим улицама.
Све више народа не може да преживи убијање Србије.
Седе и леже просјаци на улици и моле за милостињу.
Моле оне који имају нешто више од њих.
Они,пак, који треба да реше судбину тих просјака и који би морали да искорене просјачење, не виде наше просјаке.
Не желе да их виде, нити их та наша сиротиња занима.
Просјаци немају избора. Морају да просе.
Када нам пруже отворену шаку, постидимо се.
Непријатно нам је.
Стидимо се и за себе и за њих.
За њих, јер су понижени као људска бића.
За нас, јер не можемо да им помогнемо.
Ми имамо три избора.
Или да окренемо главу. И још више се обрукамо.
Или да им уделимо милостињу.
Или да се тргнемо, пробудимо, побунимо и променимо издајнички режим.
Који је успоставио систем у коме људи просјаче.
Потребно је, дакле, да променимо систем.
Не вреди рестартовати исти систем.
Потребно је тоталитарни систем из темеља срушити.
Као кућу која је дотрајала. Рушење је чин почетка стварања.
Реновирање такве куће није више могуће.
Морамо да направимо нову кућу.
У тој нашој новој кући неће бити просјака.
Неће бити ни бескућника. Неће бити уопште сиротиње.
Нико неће гладовати. Сви ће имати здравствено осигурање.
Сви ће моћи бесплатно да се школују.
Направићемо довољно велику и богату кућу да сви можемо да живимо у њој.
Комотно.
И нико неће никоме сметати.
И нећемо сви бити једнаки. Нити то неко тражи.
У различитостима је слобода.
Свако ће имати слободу да улепша нашу заједничку кућу.
Лепота је у том нашем заједништву.
Београд, 29,10.2016
