Početna Tekstovi i kolumne Svedok Propast

Propast

1009
0
SHARE

Šandor Miškoviæ je prozvoðaè. Njegov brat od strica je Franjo Miškoviæ – Knez. Oni žive u Vajskoj. Video sam ih prošle subote na svinjokolju i bio gost na njihovom imanju. Šandor ima 1.700 stabala voæa, peèe najbolju kajsijevaèu za koju su se nekada otimali kupci. Pored toga, Šandor pravi ugalj za oplemenjivanje u kovaènicama ili za roštilj. Nekada je imao izvoz u Izrael.

Gazda Šandor, vispreni i inteligentni proizvoðaè rakije i uglja, doèekao nas je u svom podrumu prepunom neprodate robe. Njegova gospoða je u dvorištu èistila zaklane piliæe koji su se žutili kao carski dukati. Gazda Šandor i njegova gospoða su najbogatiji par u državi. Imaju pet kæeri. Dve studiraju na fakultetima u Novom Sadu. Gazda Šandor hoæe da pruži svojoj deci sve ono što njemu nije bilo omoguæeno.

Priznaje nam da nikada više nije radio, a da nikada gore nije živeo. Opšta nelikvidnost u privredi i pad životnog standarda doveli su privredu i stanovništvo na sam rub propasti. Gazda Šandor, uprkos danonoænom radu, ne može da preživi reforme i èudi se šta ga je to snašlo u tranziciji. Prošli režim nije voleo i glasao je da oni odu, verujuæi da æe reforme doneti bolji život i više posla svima onima koji hoæe da rade. Gazda Šandor je veliki radnik i ne želi da živi od milostinje. Nažalost, danas jedva sastavlja kraj sa krajem i na muku uspeva da prehrani porodicu. Ne vidi izlaz iz ovog privrednog kolapsa. Sve što proizvede i proda ne može da naplati. Zašto bi onda proizvodio? Opet, ne predaje se jer je veliki borac. Ne zna kome više da se obrati. Nikoga u ovoj zemlji ne interesuje privreda.

Slièno misli i njegov roðak Franjo, otkupljivaè sekundarnih sirovina. Pozvao nas je uveèe da se na ulici obratimo njegovim sunarodnicima. Tribina je održana u magli koja se lagano spuštala. Ljudi su se znatiželjno tiskali i tražili objašnjenja. Šta se to dešava, pitali su nas u glas. Sve više radimo, ali sve gore živimo. Slièno misli veæina naših graðana koji žive od poštenog rada i koji ne znaju da kradu.

Svojevremeno je Ideolog vulgarnog pragmatizma, zanesen u opsenarenju samoga sebe, izjavio da je u Srbiji moguæe na pošten naèin i radom da se èovek obogati. Bila je to još jedna u nizu njegovih èuvenih marketinških izjava koje su morale nekako da pokriju neuspešne i pogrešne reforme.

Jednom izmeðu dva velika rata, neki beogradski trgovac je rekao siromašnom profesoru univerziteta, koji nije imao dovoljno novca da sinu maturantu kupi odelo, da ne treba da se stidi jer pametan èovek u Srbiji nikad nije imao novca. Šta se danas promenilo? Ništa. Izgleda da nas je mnogo pametnih koji previše mudrujemo. Glupi ne gube vreme, oni otimaju i vladaju. Dobro su povezani, a još bolje rasporeðeni. Oni imaju šta da brane i otuda njihova spremnost da kupe sve politièare koji æe štititi njihove interese. Tako se potpuno monopolizuje društvo u kome bogati postaju još bogatiji, dok siromašniji postaju sve siromašniji. To je sama suština neoliberalnog modela koji je potpuno razorio našu privredu i ugasio domaæu proizvodnju. Kada napravite raèunicu, vama se ne isplati da organizujete sopstvenu proizvodnju. Mnogo više se zaradi na uvozu.

Koji ludak æe da organizuje proizvodnju pri kamatama od 30 – 40 odsto godišnje, dozvolama za rad koje su teške po nekoliko kilograma, kreditima koji se èekaju 203 dana, firmama koje se otvaraju za 75 dana, porezima i doprinosima koji bi opteretili najbogatije multinacionalne kompanije, opštom nelikvidnošæu u privredi, gde dužnici gospodare poveriocima, monopolizovanom tržištu, precenjenim deviznim kursom i sudovima koji donose presude posle, gledano u proseku, 7 godina, dok steèajni upravnici, za isti period, pojedu 38 odsto steèajne mase? Ko æe da ulaže u takvu privredu? Niko.

Poseban problem je kako pronaæi kvalitetne ljude za preporod privrede. Izgubljene su radne navike jer je postavljen takav sistem da se lakše zaraðuje na uvozu ili švercu, možda je bolje reæi uvoznom švercu, nego pri organizovanju proizvodnje i pravljenju robe koju morate nekom da prodate. Mnogo je lakše sve to izbeæi tako što æete se povezati sa partijom na vlasti koja æe vam omoguæiti, ako redovno plaæate partijski reket, da napravite na šverc-komercu zaradu koju vaš roðak u rasejanju ne može da uštedi radeæi èitav život? Ko vam je kriv što ste pošteni i hoæete da živite od svog rada? Kako god da okrenete, koji god biznis plan da napravite, nema naèina da poštenim radom tokom radnog vremena steknete bogatstvo. Ako vam je privredna konjuktura baš naklonjena, ako štedite i spremni ste da prihvatite ogranièeni rizik, onda možete imati život koji nije siromašan. Imaæete toliko da se previše ne rasipate, ali daleko od onoga što su bile vaše mladalaèke ambicije. Meðutim, ako niste imali tu sreæu, ako su vas zadesili ratovi, raspad zemlje, hiperinflacija, reforme i pad privredne aktivnosti, onda možete postati bogati samo ako služite, recimo, Familiji ili partiji na vlasti koja vam ustupa jedan deo otetog lovaèkog plena.To je jedini recept za brzo bogaæenje. To bogatstvo nastalo je u nekoliko špekulacija kojima je opljaèkana naša privreda. Nastalo je preusmeravanjem državnih sredstava u privatne ruke.

Tako su se obogatili mnogi tajkuni u procesu tranzicije. Najbolji primer za to su ruski oligarsi. Rasprodajom nacionalnog bogatstva ? ruda, nafte ili gasa uspevali su za nekoliko godina da steknu milijarde dolara. Sada Putin hoæe da im oduzme opljaèkano. Dok su se oni rapidno bogatili, za to vreme propadali su poslovi drugima na tržištu ili su siromašili svi koji nisu bili na spisku Službe. Siromašili su takoðe èasni graðani koji su držali do svog dostojanstva i nisu prihvatili da ih manje vredni ponižavaju. Bolje je biti siromašan, nego korumpirani razbojnik.

Dakle, pitanje tako steèenog bogatstva za kratko vreme je više psihološko i moralno pitanje, nego pitanje umešnosti da se može sopstvenim znanjem, zalaganjem, odricanjem i kombinovanjem stvoriti vrednost na tržištu u konkurenciji najboljih. Oligarsi nikada neæe pristati na konkurenciju. Njihov parazitizam poèiva na dobrim poslovnim vezama sa moænicima režima, koji im omoguæavaju, uz liènu proviziju, da uzimaju sve što mogu kako bi što manje ostalo za one koji ne pristaju da služe propalom konceptu i lošim ljudima. Razlog zašto nije došlo do pokretanja privrede kod nas je taj što su reforme koncipirane za oligarhe, umesto da hiljade preduzetnika naðu svoje interese u radikalnoj promeni privrednog sistema. Meðutim, sve je ostalo isto, samo su provizije veæe i brže se pljaèka. Gazda Šandor i Knez Franjo, kao i hiljade nas preduzetnika, žive gore i imaju manje posla jer nema privrednog rasta.

A privrednog rasta nema jer uvoznom lobiju, koga štite neoliberali na vlasti, nikako ne odgovara da se pokrene privreda, veæ da uvozna roba, svakojako smeæe, preplavi naše tržište. Na taj naèin, oni ne samo da zaraðuju na strogo kontrolisanom uvozu, nego umrtvljuju privrednu aktivnost, ubijaju preduzetništvo, guše privredne slobode samo iz jednog razloga – hoæe po svaku cenu da spreèe konkurenciju. Svaka konkurencija njih izbacuje sa tržišta jer se tada jasno vidi njihova lenjost, nesposobnost, parazitizam i loše namere. Slobodno tržište pomaže hiljadama preduzetnika da prave bezbroj poslovnih kombinacija za koje æe sami odgovarati. Hoæe li neko lièno uspeti ili neæe, kako æe se zvati ti koji zaraðuju i razvijaju se, državu ne interesuje. Nju samo zanima da se poštuju principi i da svako brani svoje interese. Država je sudija koji spreèava prljavu igru u slobodnoj tržišnoj utakmici. Èestiti i vredni ljudi danas nemaju prostora da štede, osim da zatvore svoje privatne firme i poslove. Kada bi ova nesposobna vlast još potrajala, daleko bilo, uskoro bi i vlasnici preduzeæa postali viškovi u sopstvenim firmama.

Srbiji treba 50.000 novih preduzeæa svake godine i zbog toga treba stvoriti povoljan privredni ambijent za otvaranje preduzeæa. Privrednog ambijenta još uvek nema. Hoæe li ga stvoriti nova vlast? Videæemo. Ako Vlada bude sastavljena samo od politièkih stranaka ubeðen sam da se ništa neæe znaèajno promeniti. Izgubiæemo još jednu godinu do novih izbora. Gazda Šandor i Knez Franjo æe još teže živeti. Zato, prijatelji moji, pamet u glavu. Na izborima zaokružite one koji mogu da pokrenu privredu i donesu bolji život. Gazda Šandor æe prodavati ugalj za roštilj, ako graðani budu imali novca da kupe meso. Ako zarade novac na svojim poslovima. Ukoliko se to ne dogodi, peæi æemo svi prazne novèanike na uglju Gazde Šandora.

SHARE