Početna Sadržaj Izdvajamo PROMENE U EU

PROMENE U EU

924
0
SHARE

Atina posustaje, Berlin se uzdiže       
DŽejkob Hejlbrun    
sreda, 23. maj 2012. 
(The National Interest, May 16, 2012)

 

Evropa nikada više neće biti ista

Da li je Grčka neuspela država? Gospodin Panajotis Pikramenos, upravo imenovan za premijera, biće samo privremeni lider do narednih izbora 17. juna. Ukoliko Grčka nastavi sa održavanjem izbora ovim tempom, delovaće kao da oponaša poslednje dane Vajmarske republike. A Nemačka ne deluje raspoložena za ikakvo dodatno spasavanje Grčke. Dakle, neuspehom grčkih političkih partija da formiraju vladajuću koaliciju, Grčka kao da se približava završnom činu tradicionalne atinske tragedije, poznatom kao egzodus. U ovom slučaju, egzodus bi značilo napuštanje evra i apsorbovanje brutalnih posledica tog čina, pa zagovornici napuštanja evra uveravaju da će to biti bolno, ali privremeno stanje. Napuštanjem evra Grčka bi se mogla vratiti dobroj staroj drahmi, i uživati u prednosti devalviranja valute da bi povećala izvoz, čak iako inflacija i kamatne stope odu naviše.

 

Do sada, Grčka je držala ili, da kažemo preciznije, pokušavala da drži, svoje susede iz Zapadne Evrope— uglavnom Nemačku—kao taoce. Time je ispoljavala nesrazmerno veliki uticaj. Bolne mere štednje na kojima je insistirala nemačka kancelarka Angela Merkel potpomogle su proces svrgavanja francuskog predsednika Nikole Sarkozija, čiji naslednik Fransoa Oland se zalaže za rast. Što je u redu. Rast je legitiman način da se smanji dug države. Ali bi se u Olandovom slučaju moglo zapitati kakav to rast on ima na umu. Tokom izborne kampanje izjavio je da će povećati državni sektor, čime bi se smanjila nezaposlenost, ali se ne bi nužno poboljšali i pokazatelji rasta. U stvari, takve mere se mogu pokazati štetnim za rast.

Grčka je takođe uzdrmala poziciju Merkelove i ugrozila njen opstanak na vlasti. Na poslednjim državnim izborima u Severnoj Rajni Vestfaliji njena stranka je doživela odlučujući poraz, dostigavši tek nešto ispod 30 odsto glasova dok je Socijaldemokratska partija dobila 39 odsto. Stranka Slobodne demokrate, koja zastupa tvrdolinijašku politiku prema Grčkoj, osvojila je 8,6 odsto, što ukazuje da je možda prebrodila svoje nedavne probleme i da će se povratiti u Bundestag. Merkelova, međutim, neće moći da sastavi novu koaliciju sa Slobodnim demokratama nakon parlamentarnih izbora u 2013. Najverovatnija je velika koalicija. Nemačka privreda raste izvozom u Aziju— dobit BMV-a je porasla 18 odsto u prvom kvartalu ove godine. Sindikati u Nemačkoj vrše pritisak za veće plate i verovatno će ih i dobiti. Nezaposlenost je spala na 7 odsto.

 

Ali Nemačka nije usvojila „Šta me briga?“ stav prema Grčkoj. Niti su to učinili njeni susedi. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, na primer, upozorava: „Sve obaveze koje su Grčka i članice Evropske unije preuzele moraju da se poštuju. Istina je da nema lakšeg puta“. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da su Grci nalik Amerikancima: žele evro, ali ne i fiskalne redukcije, baš kao što Amerikanci žele sve blagodati koje Vašington može da im pruži, ali ne i da plaćaju takse za njih. Naravno, Amerika nije ni blizu onoj vrsti omnipotentne države „široke ruke“ koju su Grci konstruisali i u kojoj su uživali u protekloj deceniji.

I za Grke i za Nemce, partija pokera se nastavlja novim grčkim izborima u junu. Možda su Merkelova i njena okolina već otpisali Grke i jednostavno čekaju rasplet. Ali čak ni to možda neće sačuvati evro. Koliko je zarazna zaraza? Španija, Portugalija i Italija bi mogle da budu sledeće. Ali u Nemačkoj, koja se trudi da spase valutu, nestanak evra možda ne bi ni bio tako strašna stvar. Čak bi mogao da dodatno ojača poziciju Nemačke u Evropi. Već sada se nemačka privreda, u groznici izvoza u Aziju, čini prilično nezavisnom od recesije u ostatku Evrope. Sudbine njenih suseda mogu da budu različite. Francuska ima problema s izvozom roba. Sadašnja faza bi mogla da posluži za novi uspon germanske moći u centru Evrope. Evropi može da smeta sadašnja Nemačka, ali se može desiti da ovo doba izgleda kao zlatno doba prosvećenosti u odnosu na ono što će uslediti.

DŽejkob Hejbrun (Jacob Heilbrunn) jeste stariji urednik u The National Interest
 

SHARE