Početna Tekstovi ПРОМЕНЕ

ПРОМЕНЕ

4
0
SHARE

ПРОМЕНЕ

 

 

Зашто нема друштвених промена?

 

Пишем на основу своје четри деценије дуге борбе за промене у друштву.

Нисам се борио за себе, него за слободно и праведно друштво.

За друштво које неће доспети у овакву моралну и националну катастрофу.

Могао сам и да се не борим, јер мени је та моја јавна борба донела само велике невоље.

Али, то је, ипак, ствар личног избора и погледа на живот и свет.

 

На основу тог богатог искуства, могу да напишем да темељних промена у друштву није било и нема их ни данас, јер није постојала и данас не постоји, нажалост, ниједна социјална група која би била носилац тих системских друштвених  промена.

Нико неће да прихвати одговорност да изврши неопходне друштвене промене.

Срби чекају да то неко други уради за њих.

Зато и пропадамо.

 

Морамо сами да се изборимо за себе.

Када то схватимо, онда ћемо освојити слободу и живећемо достојанствено.

 

Обраложење за нечињење се увек пронађе.

Без обзира колико неморално и бесмислено било.

Изговором покушавамо да се извучемо и оправдамо.

Свако за себе.

Али, проблем се тако не решава,он се само  увећава.

И враћа нам се све тежи и сложенији.

 

Неки политички идиоти тврде да их политика не занима.

Када им дођу већи порези и таксе, пљују на режим.

Када им дође позив за мобилизацију у рат, они се запрепасте.

Неки се плаше да изгубе државни посао од кога једва преживљавају.

Неки су у страху да им не укину зарађену пензију.

Неки се ваде на децу, све док им деца не побегну у иностранство да живе.

Неко неће да се замера моћнима.

Неки приватници сматрају да је добро да потраје расуло, јер тако могу више да зараде и да повећају свој капитал.

Неко неће да жртвује своју усрану каријеру.

Неко, опет, нема времена, јер је заузет баналностима свакодневнице.

 

Није, дакле, било ни снаге ни воље добрих људи да  бране Републику.

Тако су зли људи окупирали Републику.

 

Ослобођење мора да донесе духовна елита.

Она мора да се жртвује за добробит заједнице.

Она мора својим личним примером да покаже каквом друштву стремимо.

Она мора да има визију, стартегију, веру, вољу и снагу.

 

Духовна елита се ствара из утробе напаћеног и поробљеног народа.

Ствара се у невољи.

Кује се у огњу побуне.

Духовна елита је перјаница народних стремљења.

Духовна елита мора да нас избави из програмираног хаоса.

 

Нижи слојеви друштва следе своју духовну елиту.

Не могу они да буду носиоци промена.

Они дају снагу да промене успеју.

Али,они немају поверење, јер су их сви преварили.

Када се мења власт, сиромашни грађани ништа не добијају.

Курта и Мурта се стално мењају и обесмишљавају промене.

 

НИ КУРТА НИ МУРТА!

 

Сва власт мора да се врати грађанима.

Које предводи њихова духовна елита.

 

Ко је духовна елита?

 

Они који се боре за слободу окупиране заједнице.

Они који бране моралне принципе.

Они који ништа не траже за себе.

Они који не узимају.

Они који дају.

 

Духовна елита се не плаши.

Духовна елита не калкулише.

Духовна елита не може да се поткупи.

Духовна елита је Божији избор.

 

Да ли имамо духовну елиту?

 

Имамо.

Али, она се повукла.

Тихује.

Не жели да се намеће.

Није повезана.

Није организована.

 

Данас више нема повлачења.

Отаџбина нам је угрожена.

Нација доведена на руб биолошког опстанка.

Нема више повлачења.

Нема више тиховања.

 

Духовна елита мора да испуни своју историјску обавезу.

Морамо да спасимо Србију даље пропасти.

 

Куцнуо је час!

 

Устанимо, браћо и сестре!

Усправимо се, грађани Републике!

 

Нема више чекања.

Морамо да срушимо помахниталог Узурпатора.

Морамо да срушимо политички тоталитарни систем.

И да ослободимо Србију окупације.

Грађанима да вратимо слободу.

И право да сами одлучују о својој судбини.

 

Прави тренутак је за промене.

Промене које ће отерати и Курту и Мурту.

 

ЗА СПАС СРБИЈЕ!

 

Београд, 7528.године, шумопад, дан петнаести

 

 

 

 

 

 

SHARE