Skupština Ogranka Demokratske Stranke Palilula
U politici istina mora èekati da nekom bude potrebna govorio je Jan Masarik. Osnovno je pitanje da li je nama danas potrebna ili još preciznije reèeno da li smo mi spremni da èujemo i prihvatimo istinu o nepovoljnom stanju demokratskih odnosa u našoj stranci.
Sudeæi po tome kako je organizovana ova delegatska izborna Skupština našeg opštinskog ogranka. Naš Opštinski Odbor ovakve skupove smatra za dobro organizovanu predstavu u kojoj su jasno podeljene uloge. Èak je u najavi ove Skupštine reèeno da æe organizacioni odbor organizovati generalnu probu. Zato i nije èudno što se Opštinski Odbor odluèio da se ponovo priredi delegatska Skupština, a da se tek za dve godine organizuju neposredni izbori.
To je i sasvim logièno jer neposredni izbori razaraju sadašnju dobro uhodanu strukturu rukovoðenja,samoizbora i lobiranja u stranci. Osnovna namera našeg Opštinskog odbora je sadržana u opredeljenju da se demonstira toliko potrebno i neophodno stranaèko jedinstvo i pokaže velika politièka snaga našeg Opštinskog Odbora. Ovakva namera podrazumeva da se ne može èuti nijedan disonantan, drugaèiji ili kritièki ton i da sve izborne aktivnosti i sam tok skupštine moraju biti podreðeni dobro uigranom i uvežbanom scenariju. Da li se na ovakav naèin može ozbiljno i uverljivo ispoljiti naša stvarna politièka snaga. Svakako da ne može, jer se tako samo stvara lažna slika o stanju u stranci a Skupština služi samo u ritualne svrhe da potvrdi veæ unapred utvrðene dogovore. Sam naèin voðenja izbornih aktivnosti samo je refleks ukupnog stanja u stranci a lobiranje, samokandidovanje i samoizbor zamenilo je demokratsku proceduru. Zato i nije èudno što je pasivizacija èlanstva Demokratske Stranke opšta pojava o kojoj izbegavamo da otvoreno i kritièki govorimo.
Kako æemo pokrenuti naše graðane iz duboke apatije i apstinencije kada nismo spremni da iz pasivizacije pokrenemo naše èlanstvo. Šta je glavni uzrok pasivizacije èlanstva, to je suštinsko pitanje na koje moramo dati iskren i argumentovan odgovor. Osnovni problem je u tome što ne postoje razvijeni i funkcionalni demokratski mehanizmi za aktivno uèešæe èlanstva u unutar stranaèkom životu. Naši Mesni odbori su statutarno pozicionirani kao organi bez ikakvih stvarnih ovlašæenja i prava u voðenju i kreiranju stranaèke politike.Inicijative èlanstva se izuzetno teško probijaju i artikulišu. Guši se i suzbija slobodna i kritièka misao a èlanstvo se sabija u lokalne okvire bez moguænosti da efektivno deluju u stvaranju i sprovoðenju stranaèke politike. Logièna posledica ovako pozicioniranog èlanstva je pasivizacija i beg u apstinenciju.
I ova delegatska Skupština je sazvana na osnovu kao i uvek uspešno održanih Skupština Mesnih Ogranaka na kojima se fingirao dovoljan broj èlanstva jer postoji šetajuæi kvorum,grupa proverenih stranaèkih aktivista i funkcionera koji na svim Skupštinama obezbeðuju kvorum. Da li se išta ozbiljno i trajno u politièkom životu može sagraditi na obmani i zloupotrebljavanju mrtvih partijskih duša. Zašto se mirimo sa situacijom izbora bez stvarnog kvoruma, dirigovanog glasanja, lista napravljenih mimo èlanstva,lobiranja koje prerasta u otvorenu i beskrupuloznu manipulaciju, eliminisanja èlanova koji nastoje da kritièki i slobodno misle. Zašto pristajemo da podržavamo oportunizam, favorizovanje zatvorenih stranaèkih lista i sebi dovoljnjih funkcionerskih krugova. A radi se samo o ordinarnoj odbrani liènih interesa a da je pri tome nužno pribaviti neku vrstu politièkog pokriæa za grèevitu odbranu osvojenih pozicija u vlasti ili stranaèkoj hijerarhiji. Zašto se favorizuje podaništvo, oportunizam i odanost stranaèkoj hijerahiji, a ne postoji zdrava konkurencija ljudi i ideja a ni potrebna vertikalna pokretljivost. Ne postoji prohodnost na osnovu obrazovanja, sposobosti, ljudskih kvaliteta i posveæenosti demokratskim principima.
Tome služe i ovako orkestrirane i pripremane delegatske Skupštine bez obezbeðivanja minimalnih demokratskih uslova: više kandidata za predsednika Opštinskog Odbora i ostale funkcijije, više kandidata na izbornim listama. Kao ilustraciju ove tvrdnje navešæu samo nekoliko redova iz Poslovnika Skupštine Mesnog Ogranka Demokratske Stranke Tašmajdan. Èlanom 5 je predviðeno da Skupštinom mesnog ogranka predsedava radno predsedništvo koga èine predsednik mesnog odbora i ovlašæeni predstavnici Opštinskog Odbora. Èlanom 6 je predviðeno da verifikaciju prisutnih èlanova vrši verifikaciona komisija koju odreðuje predsedništvo. Èlanom 11 je takoðe predviðeno da tajno glasanje sprovodi izborna komisija koju odreðuje predsedništvo. Izborna komisija se oèigledno ne bira veæ nju odreðuje Predsedništvo koje èine ovlašæeni predstavnici Opštinskog odbora. Mesni Odbori ne mogu samostalno i autonomno ni da sprovode izbore u Mesnom ogranku, onda je sasvim logièno da æe oni biti svedeni na puku glasaèu mašinu na Delegatskoj Skupštini Optinskog Ogranka. Ovaj primer iz Poslovnika samo nam govori do koje mere je sprovedena striktna kontrola izbornog procesa.
Šta je oèekivana posledica ovako voðene kadrovske politike u uskim i zatvorenim krugovima u kojoj nema ogranièenja mandata i principa rotacija i deakumulacije na stranaèkim i državnim funkcijama. Dobijamo Opštinski Odbor kao neosvojivu interesno oblikovanu utvrdu u kojoj dominiraju njegovi doživotni èlanovi i stranaèki funkcioneri koji uvek imaju obezbeðeno i zagarantovano mesto u stranaèkoj hijerarhiji i delegatskim Skupštinama. Oni èak ni prilikom kandidovanja ne nalaze za potrebno da se prikažu èlanstvu jer su sigurni da stranaèka mašinerija obavlja svoj posao i bez njihovog prisustva. Poslušnost i odanost ovakvom naèinu voðenja politike se nagraðuje odbornièkim, poslanièkim, državnim i stranaèkim funkcijama a ne izostaju ni unosni poslovi i pozicije u upravnim odborima. Tako je i sada oblikovan novi-stari Opštinski Odbor kao izraz ovako shvaæene politike u kojoj nema mesta za suvišna pitanja i kritièki naèin govora, veæ samo za sprovoðenje dobro uhodane stranaèke predstave i odanost dobro organizovanoj i povezanoj grupi koja godinama ponavlja isti obrazac i tehniku ostajanja na funkcijama i sebi obezbeðuje nesmetano vršenje vlasti. Zato je i ova delegatska Skupština i pripremana kao dobro uhodana predstava namenjena održavanju slike o jedinstvenom i snažnom Opštinskom Odboru. A šta je stvarno u pozadini te predstave. Veliko Potemkinovo selo i kulise iza kojih ne stoji realna snaga stranke. Zašto je potrebno da sami sebe zavaravamo i obmanjujemo prikazujuæi ponovo ovu Skupštinsku za koju inaèe dobro znamo da je samo efikasno uigran i pripremljen farsièan igrokaz, koji služi da bi ljudi koji su veæ dest godina u raznim vidovima i oblicima na vlasti u ovoj opštini ostali na svojim funkcijama. Moramo shvatiti ma koliko to bilo bolno da je vreme sveèanih partijskih akademija po svemu sudeæi nepovratno prošlo.
Gde se izgubila energija koja je toliko prizivana na nedavno održanoj Skupštini Stranke. Ona se izgubila u rukavcima oportunizma, podaništva slepog sledbeništva i odbrane uspostavljenih oligarhijskih interesa. Energija se sada pretežno koristi za oèuvanje steèenih politièkih i stranaèkih pozicija. Zato u stranci ne postoji delatna kritièka javnost i konkurencija ljudi i njihovih ideja. Da postoji javnost i kritièki dijalog ne bi moglo da proðe bez ikakvog odjeka nedavno trošenje više od èetiri hiljada evra za pobedu potpredsednika stranke Dragana Šutanovca u trivijalnoj emisiji Piramida ili postavljenje drugog port-parola stranke koja se uèlanila u stranku kada je postala njen glasogovornik. Posledica ovakvog stanja je nastanak i funkcionisanje dobro organizovanih i orkestiranih oligarhijskih grupa povezanih pre svega realnim politièkim i materijalnim interesima koje imaju preovlaðujuæi uticaj u stranaèkim odnosima. Na sceni su svojevrsni partijski preduzetnici za koje je vlast još jedino opipljiva stvar koja donosi profit, a rad u javnom interesu i zastupanje javnog dobra na politièkoj je margini. Njih se i graðana setimo samo u izbornim kampanjama.
Moramo biti svesni da je ovakav naèin voðenja delegatskih izbornih aktivnosti jednostavno prevaziðen i da daje samo prividne rezultate a u stvarnosti razara demokratski potencijal i demokratsko ustrojstvo naše stranke. Više nije dovoljno da se neprestano pozivamo da pripadamo Demokratskoj stranci, moramo u neposrednom politièkom i unutar-stranaèkom životu sprovoditi demokratske principe. Jedino tako možemo ostati onaj neophodni stožer okupljanja svih demokratskih snaga u našem društvu, kao politièki i civilizacijski garant evropskog puta naše zemlje i zaustavljanja uspona Srpske Radikalne Stranke. To je uverenje i politièka koncepcija koja me i dalje opredeljuje da budem aktivan u Demokratskoj stranci jer je razvijanje demokratskih odnosa u našim politièkim strankama jedan od predsudnih i odluèujuæih faktora za razvoj i uèvršæivanje naše krhke i nestabilne demokratije.
Kako bi barem i malo predupredio ocenu da je moje izlaganje samo nesuvisla i nergumentovana kritika bez realne alternative i konkretnih predloga obraæam se ovom skupu sa nekoliko inicijativa .
1. Da ova Skupština donese odluku da se sledeæi izbori u našoj opštinskoj organizaciji budu neposredni
2. Organizovati Politièki Savet Optinskog Odbora èije æe èlanove predlagati pored Opštinskog Odbora i njegovih organa i mesni Odbori , resorni odbori, forum žena
3. Podstaæi rad resornih odbora i dati im mnogo veæi znaèaj i uticaj u voðenju stranaèke politike kako u programskom tako i u kadrovskom smislu (posebno u predlaganju èlanova upravnih odbora). Resorni odbori bi morali da saèine što jasniji i precizniji program razvoja naše Opštine, što bi i bila osnovna politièka i akciona platforma za sledeæe parlamentarne izbore.
4. Pokrenuti inicijativu za izmenu statutarne pozicije mesnog odbora u pravcu njegovog profilisanja kao politièko-izvršnog organa sa širim ovlašæenjima u oblikovanju i voðenju stranaèke politike. Mesni odbori i Mesni ogranci moraju dobiti mnogo veæe ovlašæenja i u oblasti kadrovske politike. Èlanovi Mesne organizacije sada praktièno nemaju pravo glasa na sastancima, ono je sada u posedu samo èlanova Mesnih odbora. Kako onda možemo oèekivati da æe èlanovi stranke uèestvovati u radu ako ne mogu da odluèuju ni u svojoj mesnoj organizaciji.
5. Uvoðenje neposrednih izbora u Demokratskoj stranci je veliki korak u njenoj demokratizaciji, ali to je samo prvi korak ali ne i dovoljan. Neophodno je uvoditi i druge demokratske instrumente kako bi se obezbedilo što šire i neposrednije uèešæe èlanstva u voðenju i kreiranju politike. Zato bi trebalo razmotriti moguènost da se uvede referendumsko izjašnjavanje èlanstva o nekim najvažnijim pitanjima stranaèke politike.(izlazak iz Parlamenta, stvaranje koalicija, promena Statuta i programa stranke)
6. Uvoðenjen preliminarnih ili prethodnih izbora na kojima bi se utvrðivala kandidatura za odreðene stranaèke funkcije u velikoj meri bi suzbile negativne posledice lobiranja koje je sada glavno oružje stranaèke oligarhije u oèuvanju svojih interesa.
7. Formirati tim za politièko obrazovanje..Njegov zadatak bi bio u organizovanju permanentnog demokratskog obrazovanja našeg èlanstva kako bi mogli da što kompetentnije uèestvuju u našem politièkom životu.
