Početna Sadržaj Izdvajamo PROHOROV U POLITICI

PROHOROV U POLITICI

715
0
SHARE

Medvedev i Putin dobili konkurenta       
Đorđe Milošević    
subota, 23. jul 2011. 
Mihail Prohorov
Poznati ruski rukovodeći tandem Medvedev-Putin i vladajuća partija „Jedinstvena Rusija“ neočekivano su dobili konkurenta. To su 46-godišnji milijarder Mihail Prohorov, koji je do pre par nedelja bio poznat u ruskoj (i ne samo ruskoj) javnosti isključivo po svom bogatstvu, i partija „Pravoe delo“, kojoj je Prohorov pristupio na kongresu pre par nedelja.

 

Prohorov je, izgleda, zaključio da mu novac nije jedini cilj i zadovoljstvo u životu i odlučio da se oproba i u politici. Bacio je izazov vladajućoj „Jedinstvenoj Rusiji“, obećavajući da će joj partija čiji je on novi lider biti ozbiljan konkurent na parlamentarnim izborima decembra ove godine i nagoveštavajući učešće na predsedničkim izborima idućeg marta.

Ruski milijarder pristupio je partiji „Pravoe delo“ (izraz se ne može adekvatno prevesti) pre par nedelja i samo dva sata posle učlanjenja postao je njen lider. Po svojoj orijentaciji, to je partija desnog centra. Osnovana ne tako davno, na političkoj sceni Rusije tavorila je bez šireg uticaja na politička zbivanja. Okuplja uglavnom ličnosti prozapadne orijentacije iz sveta biznisa i opozicije.

U pristupnoj besedi, sada već kao partijski lider, Prohorov je obelodanio njen program i postavio zadatke: „Pravoe delo“ treba da bude još jedna „partija vlasti“, da uđe u parlament i da „obustavi stogodišnji građanski rat“ u Rusiji. U svom programu „zemlja narodu“ Prohorov traži povećanje socijalnih rashoda i smanjenje budžetnih stavki za odbranu, izmene u infrastrukturi privrede i sistemu upravljanja zemljom, davanje više punomoćja regionima, direktne izbore gradonačelnika i rukovodilaca policije, sudija i tužilaca.

Prohorov traži da se odbaci reč „opozicija“ iz političkog partijskog rečnika – jer taj izraz ne asocira na političke partije nego na marginalne grupe.

Kapitalizam nema alternativu, ali on nosi sa sobom ozbiljne probleme – smatra Prohorov. Parola „kapitalizam za sve“ nije ispravna. Kapitalizam je samo za one koji su spremni na svakakve rizike. Drugim ljudima država treba da obezbedi socijalne i druge garantije kao što su obrazovanje, zdravstvena zaštita, bezbednost i zaposlenost.

U dugom govoru na partijskom kongresu, bez pismenih zabeležaka, kao i na konferenciji za novinare, Prohorov je izneo još niz konstatacija, zapažanja, predloga i sugestija čije bi nas nabrajanje daleko odvelo. Pomenuću samo još par njegovih konstatacija. Obećao je da „neće lagati“ i davati prazna obećanja. Dejstvovaće po principu „rečeno-urađeno“. Radiće po osamnaest časova dnevno. „Neophodno mi je da spavam šest časova jer nisam mašina“ – kaže Prohorov. Još je istakao da će učestvovati u finansiranju partije „više nego obični članovi, jer imam i veće mogućnosti“. A te mogućnosti nisu male – kažu analitičari. Časopis „Forbs“ ocenjuje imovinu Prohorova na 13,4 milijarde dolara i nalazi se na drugom mestu najbogatijih ljudi Rusije. Najveći deo bogatstva stekao je privatizacijom giganta „Noriljskog nikla“, čiji je suvlasnik. Sam je priznao da je privatizacija – početak zgrtanja kapitala. „Ako ćemo govoriti po naški“ – to je prisvajanje nečega što je stvoreno pre nas.

Prohorov je otkrio i jednu tajnu iz privatnog života. „I ja verujem u ljubav… Čekam kada ću da susretnem svoju „drugu polovinu“ i tada ću se i ja osećati kao svi normalni ljudi“ – kaže 46-godišnji milijarder koji je još neoženjen.

Mihail Prohorov na skijanju

Milijarder, takoreći, nije ni obelodanio do kraja svoj program i političke ambicije, a već je naišao na čitav talas kritika. Aktivisti „Mlade garde“ i „Jedinstvene Rusije“, pre početka partijskog kongresa u prostorijama Centra za međunarodnu trgovinu u Moskvi, organizovali su protestni skup na kome su govornici rekli da Prohorovu „nije mesto u politici pošto su svi njegovi dosadašnji stavovi bili antinarodni“. Mladogardejci su ispred zdanja gde se kongres održavao dovukli drvene taljige, na kojima je stajao mladić obučen po poslednjoj modi i okružen devojkama. Po zamisli organizatora, to je trebalo da simbolizuje samog Prohorova. Učesnici protesta nosili su transparente na kojima je pisalo „Miša, skije, Kuršavelj“, „Nećemo dozvoliti promenu radnog zakonodavstva“, „Pravoe delo – partija oligarha“, „Duma nije Kuršavelj“. Da podsetim, Kuršavelj je poznati skijaški centar na Alpima koje ruski bogataši redovno posećuju.

Prohorov je vlasnik američkog košarkaškog kluba Nju DŽersi Nets. On je prvi stranac koji je vlasnik kluba NBA lige. „Moj je cilj da pokažem Amerikancima da sam došao sa miroljubivim namerama. Pošto sam stranac, imam nameru da uvedem neka iznenađenja u NBA ligu. Rusi se smatraju nepredvidljivim. I ja ću ovde biti nepredvidljiv ali samo do određene granice, ne šokirajući publiku“ – kaže za američku javnost Prohorov. I tako, dva prebogata ruska državljana – Roman Abramovič i Mihail Prohorov, vlasnici su dva ugledna sportska kolektiva na zapadu: Abramovič britanskog fudbalskog kluba Čelzi, a Prohorov američkog košarkaškog kluba Nju DŽersi Nets.

Prohorov kao vlasnik Netsa
Prohorova, međutim, Amerikanci nisu dočekali raširenih ruku iako im je njegov novac potreban. Iako Amerikanci doživljavaju košarku kao nacionalni ponos, kao nešto što izlazi iz okvira čisto sportskog života, mnogi prekookeanski građani povezuju ruske oligarhe sa korupcijom i drugim nečasnim rabotama. Tako su nedavno žitelji rejona Brajton u Njujorku protestovali prilikom postavljanja kamena temeljca za izgradnju sportskog objekta koji jednim delom finansira Prohorov. Ruski mediji tim povodom konstatuju da obični Amerikanci, na čija je pleća pao teret krize, smatraju da je upravo „vrhuška“ najbogatijih ljudi porušila demokratske tradicije i „ukrala“ im maštu – dostojnu zaradu, svoj dom, sigurnost radnog mesta. Po njihovom mišljenju, standardne vrednosti američkog načina života postale su nedostupne milionima građana SAD.

A analitičari i zvaničnici? Šta kažu oni na pojavu nove ličnosti u političkom životu zemlje?

U „Jedinstvenoj Rusiji“ ne smatraju „Pravoe delo“ ozbiljnim konkurentom, ali ne isključuju da može ući u parlament. Visoki funkcioner vladajuće partije, Jurij Šuvalov, kaže da isticanje Prohorova za lidera „Pravog dela“ predstavlja događaj koji se ne sme ignorisati. „Ne isključujem mogućnost da se Prohorov pojavi na zasedanju Donjeg doma parlamenta šestog saziva“ – kaže Šuvalov.

Član frakcije „Jedinstvene Rusije“ Andrej Isajev ocenjuje da je neskromno govoriti kako je ova partije bacila izazov „Pravom delu“. „Danas ‘Jedinstvenu Rusiju’ podržava apsolutna većina građana, a rejting ‘Pravog dela’ nalazi se u granicama statističke greške.“ Isajev ocenjuje da je partija Prohorova „deo projekta zapadnih snaga koji žele da vrate Rusiju u devedesete godine“. „A gospodin Prohorov sa svojim izjavama i sa svojom politikom može da računa na podršku jedne uske, ali bogate grupe građana – oligarha i drugih, kome su oligarsi, zahvaljujući propagandi dobro „zalivenoj“ novcem, nametnuli svoje ideje.

Analitičar Petar Romanov kaže da je predsednik Medvedev u pravu kada kaže da je poželjno prisustvo u parlamentu svih političkih snaga, uključujući i desničarske. Liberalna ideja je jedna od osnovnih ideja u svetskim razmerama i ignorisati je glupo, čak nemoguće. Ako desničari uđu u parlament to će biti dobro. Ali samo pod uslovom ako je „Pravoe delo“ realno izvuklo pouke od grešaka koje su napravili ruski liberali u bližoj i daljoj prošlosti.

Prohorova je, inače, primio predsednik Medvedev i posle susreta rekao da se slaže sa nekim njegovim idejama. „U sposobnosti Prohorova ne treba sumnjati. On je rukovodio velikom kompanijom, zaradio mnogo novca i sada hoće da se bavi politikom“, rekao je Medvedev. Dodao je da njegov susret sa Prohorovim ne treba tumačiti kao podršku toj partiji. Uvek će se naći neko ko će reći – to (stvaranje partije i liderstvo Prohorova) je smislio Medvedev, to je smislio Putin, ili to su smislili obojica. To jednostavno nije tačno – zaključio je Medvedev.

Putin i Prohorov
Što se tiče dvojice osnovnih predsedničkih kandidata – Medvedeva i Putina – tu nekih većih promena ili novina nema. I dalje je na snazi njihov zajednički stav – da će se, kada dođe vreme, dogovoriti i da jedan drugome neće konkurisati. Pomenuo bih, međutim, neke najnovije izjave dvojice pretendenata na predsedničku fotelju. Vladimir Putin je sasvim nedavno izjavio da je osnovni kvalitet predsednika zemlje – čestitost u svemu, u odnosu sa bliskima, sa radnim kolektivom, sa državom. Naravno, potrebno je i znanje, profesionalizam, umeće građenja odnosa sa ljudima, ali bez osnovnog kvaliteta – čestitosti – uopšte ništa nije moguće.

U jednoj drugoj prilici, takođe sasvim nedavno, Putin je izjavio da se prilikom putovanja po zemlji „ne oseća kao neka važna osoba“. „Više se osećam kao konj za vuču, a ne kao nekakva važna ličnost. Svih ovih godina ja sam radio kao marva i zaudarao kao rob na brodu“ – kaže Putin, očigledno aludirajući na ogroman napor, odgovornost i obim poslova koji obavlja.

Na jedno provokativno pitanje novinara – šta će raditi narednog dana posle predsedničkih izbora, Putin je rekao „da će se baviti higijenom“, u praktičnom i političkom smislu te reči. „Posle svih kampanja koje predstoje i koje ćemo preživeti, poći ću da se umijem. Nažalost, to je tako“. Putin je podsetio na konstataciju britanskog premijera Čerčila da je demokratija najlošiji sistem upravljanja, ali da bolji ne postoji.

Ovu izjavu Putina prokomentarisao je Medvedev na traženje stranih novinara. On je na veoma razložan i miran način izneo ocenu da je Putin verovatno imao u vidu prilike i događaje koji su uobičajeni pred svake izbore. Medvedev je uzeo u zaštitu Putina i kada se radilo o odluci nemačkog žirija da ove godine odustane od dodele nagrade „Kvadriga“ za koju je bio nominovan i ruski premijer. On je odluku žirija nazvao kukavičkom.

Ne mogu a da se ovom prilikom u najkraćem ne osvrnem na stav bivšeg češkog predsednika Vaclava Havela da će se odreći te nagrade koja mu je dodeljena prethodnih godina ako se ona dodeli i Putinu jer „ne želi da bude u istom društvu sa njim“. Gospodina Havela lično sam upoznao tokom petogodišnjeg boravka u Pragu osamdesetih godina kao stalni dopisnik Tanjuga. Bio je češki disident, ogorčen protivnik socijalizma, prozapadno orijentisan i izražavao je netrpeljivost prema Sovjetskom Savezu, pogotovu prema Rusima. Bio je ogorčen zbog okupacije Čehoslovačke 1968. godine od strane trupa Varšavskog ugovora. To mu, međutim, nije smetalo da se javno saglasi sa oružanim otimanjem Kosova i Metohije od Srbije pa je, da bi izrazio svoja „demokratska načela“, potrčao u Prištinu da podrži i pozdravi secesiju. Kažu da je bio jedan od zagovornika ideje da se američkoj političarki Madlen Olbrajt, koja ima češko poreklo, ponudi položaj predsednika Češke republike. Zbog svega ovoga, smatram da zaista nije u redu da Putin i Havel budu u jednom društvu ali uz drugačije obrazloženje od Havelovog: ruskom premijeru ne treba nagrada koja je dodeljena Havelu.

Oko ruskih predsedničkih izbora nečeg novog ipak, ima. U jednoj analizi, ruski medij „Gazeta“ konstatuje da ni Medvedev ni Putin ne obećavaju običnim građanima ništa konkretno i da se u svojim nastupima obraćaju ne građanima nego uskim grupama za podršku koje su sami odabrali. Zato je, po mišljenju komentatora, značajno porastao broj onih koji su ravnodušni u odnosu na predsedničke kandidature. Rejting Putina je i dalje viši od rejtinga Medvedeva, ali popularnost obojice političara u poslednje vreme značajno opada. „Običan građanin sve teže shvata šta se dešava u zemlji i sa rastućim nepoverenjem gleda na dejstva vlasti – kaže analitičar „Gazete“.

Da se ponovo vratim osnovnoj temi – gospodinu Prohorovu, partiji čiji je lider i njihovim perspektivama. Za sada, niko se ne usuđuje da daje sigurniju prognozu, ali je sasvim izvesno da bar u doglednije vreme „Pravoe delo“ i njen lider ne mogu računati na širu podršku birača. Partija može ući u parlament, ali je to, po svemu sudeći, i njen krajnji politički domet. A što se tiče eventualnih predsedničkih ambicija, one su apsolutno nerealne i gospodin Prohorov je toga sigurno svestan. Njegovi izgledi su sigurno manji i od drugih, večitih predsedničkih kandidata – lidera komunista Genadija Zjuganva, lidera Liberalno-demokratske partije Vladimira Žirinovskog, bivšeg premijera Mihaila Kasjanova drugih. Lider „Pravog dela“ verovatno će imati podršku nekadašnjih rukovodilaca partije Saveza desnih snaga Borisa Njemcova, Anatolija Čubajsa, Irine Hakamade, Garija Kasparova i drugih, koji su delom u žestokoj opoziciji a delom izašli iz politike. Pravoe delo je u stvari partija – naslednik Saveza desnih snaga. To mu ipak neće biti dovoljno za ostvarivanje predsedničkih ambicija, pa i za premijerski položaj na koji otvoreno pretenduje. Kako sada stvari stoje, a tako će verovatno biti i do samih predsedničkih izbora, Medvedev i Putin ostaju neprikosnoveni kandidati za najviši rukovodeći položaj u zemlji.
 
 

SHARE