Struèni tim vodeæih ekonomista Svetske banke predstavio je ovih dana, našoj javnosti studiju »Prvih deset godina tranzicije«. Cilj studije je bio da objasni koji su, uzroci brže tranzicije u jednoj grupi zemalja, dok su druge zemlje prilièno zaostale u reformama. Interesantni su zakljuèci do kojih su došli eksperti izuèavajuæi efekte èuvene strategije »disciplinoj i podstakni«. Treæa »tranziciona lekcija« na koju upuæuju analitièari glasi da se ne sme dopustiti da oni koji su izvukli neposrednu korist od liberalizacije i privatizacije kontrolišu državu i spreèavaju razvoj slobodnog tržišta. Dalje, oni istièu da je nužno jaèanje korporativnog rukovoðenja »uprkos protivljenju oligarha« odnosno onih koji su stekli kontrolu nad državnom imovinom zahvaljujuæi tesnoj povezanosti sa politièkom elitom starog režima«. Kako smatraju eksperti Svetske banke ovi »oligarsi« su u poèetku profitirali od otvaranja tržišta i u svakoj fazi reformi stekli koncentrisanu dobit.
Ne upuštajuæi se u, daljnju, analizu ove studije, dozvolite mi da slobodno iznesem neka svoja zapažanja.
Prvo, zanimljivo je da su vodeæi ekonomisti Svetske banke èekali punih deset godina da bi priznali da su oligarsi u poèetku i u samoj fazi reformi profitirali. Zar se to nije moglo mnogo ranije, recimo, u samoj ranoj fazi? Zašto su tada æutali?
Zatim, hoæemo li sledeæi analitiku vodeæih ekonomista za deset godina takoðe èitati, kako su u Srbiji u poèetku i u ranoj fazi reformi oligarsi stekli koncentrisanu dobit? Hoæemo li tada shvatiti da su naši oligarsi »stekli kontrolu nad državnom imovinom zahvaljujuæi tesnoj povezanosti sa politièkom elitom straog režima«? Zar je potrebno da proðe deset godina da nam vodeæi eksperti saopšte »bitnu pouku« iz »tranzicione lekcije«?
Naknadna pamet neæe nam ništa pomoæi. Sad je pravi trenutak da naši vodeæi struènjaci i analitièari saopšte javnosti: Kuda ide Srbija? Ako posle deset godina budemo èitali današnje apologete reformi kako se »ne sme dopustiti da oni koji su izvukli« neposrednu korist od liberalizacije i privatizacije kontrolišu državu» onda je ta fraza «ne sme se dopustiti» opravdanje za podaništvo i licemerje vodeæih Gospodo ljubitelja nove vlasti.
Ne dopustite da se to desi – danas! Nemojte, poput onog liènog ekonomskog podanika Despota i uvodnièara u knjigu o propasti srpske privrede, da nam danas govorite kako se to «ne sme dopustiti».
Zato danas, usprkos protivljenju oligorha, treba biti pošten i hrabar i otvoreno reæi da u Srbiji nisu ni poèela ozbiljne reforme. Nema preporoda koji bi oktobarsku energiju pretvorio u principijalnu borbu za graðanske institucije i vladavina prava.
«Bitna pouka» koju analitièari treba da saopšte graðanima, da je – pogrešan izbor smera reformi. A kad idete u pogrešnom smeru, onda je potpuno nevažno kojom stranom idete. Potpuno je, dakle, nevažno da li ste pristalica jedne ili druge sukobljene grupe oligarha.
Bitno je jedino da je – pogrešan smer!
I važno je shvatiti da dok traju javni sukobi teèe proces stvaranja «koncentrisane dobiti». Ovi oligarsi, tvrde vodeæi eksperti Svetske banke, u poèetku su profitirali.
Otuda slogan nove vlasti:
«Poèetak za imetak!»
U ranoj fazi reformi odvija se, dakle, tesna povezanost sa elitom starog režima. Zato se zakon o ekstraprofitu slabl sprovodi.
Meðutim, iz studije saznajemo da se «odmicanjem reformi…….nastaje trenutak kad prvobitni korisnici promena postaju njihovi protivnici».
Nama ni ne treba studija Svetske banke to da objavi.
Ne treba ni da èekamo deset godina.
Predugo je to.
Godinu dana je bilo dosta.
Beograd, 08.02.2002.god.
