Početna Sadržaj Osvetljenja PRIVREDA SRBIJE 2009

PRIVREDA SRBIJE 2009

761
0
SHARE

Autor: Dragovan Milićević

Sumorna slika privrede u 2009. se ispoljila u punom jeku. U 2008 je situacija već postala alarmantna da bi svu težinu aktuelna privredna kriza ispoljila u 2009, što je obzirom na postojeću svetsku finansijsku krizu i finansijski položaj Srbije bilo više nego očekivano u ozbiljnim analitičkim krugovima. Da bi objasnili postojeći položaj privrede prikazaćemo skraćene verzije bilansa stanja i uspeha i na bazi toga statičku i dinamičku kvalitativnu i kvantitativnu analizu. Podaci su dati za period 2006-2009. Tako da je na bazi postojeće serije podataka moguće izvući veoma kvalitetne analitičke pokazatelje.


Kao što se vidi pogoršanje osnovnih performansi poslovanja i narušavanje finansijske strukture je dobilo na intezitetu. Pre svega obaveze privrede su dalje povećane za preko 500 milijardi dinara ili više od 5 milijardi eura. Sopstveni izvori su neznatno povećani tako da je privreda svoje poslovanje i u 2009 nastavila da finansira pozajmljenim kamatonosnim izvorima. Rast kratkročnih i dugoročnih kredita je značajan i to ukupno je zaduženje poraslo skoro 300 milijardi dinara ili preko 3 milijarde eura. Ne računaju se, naravno, troškovi kredita odnosno kamatno opterećenje koje je kao što će se videti iz bilansa stanja preko 400 milijardi dinara ili preko 4 milijarde eura.

Privreda Srbije 2009

Kumulativni neto rezultat privrede je minus 95 milijardi, ili oko milijardu eura. Evidentan je veliki pad poslovnih prihoda, pre svega prihoda od prodaje. Ponovo glavni faktor loše finansijske pozicije privrede su finansijski rashodi, koji su doduše nešto manji nego u 2008 ali kao rezultat činjenice da su mnoga preduzeća postala finansijski i kreditino nesposobna da mogu dalje vući kredite, što je uslovilo dalje kašnjenje u plaćanju obaveza prema bankama, reprogramu istih i sl.

Statički finansijski pokazatelji:
Racio analiza pokazuje sledeće:
• Pad svih koefijenata efikasnosti upravljanja;
• Produženje dana vezivanja potraživanja i obaveza (privreda u proseku plaća svoje obaveze u roku od 190 dana ili više od 6 meseci);
• Preduzeća ne mogu iz obrtnog kapitala da plate svoje kratkoročne obaveze;
• Produženje dana vezivanja zaliha na preko 100 dana.

Privreda Srbije 2009

Dinamički pokazatelji:
• Privreda Srbije i dalje nema potencijal sopstvenog investiranja;
• Održiva stopa rasta je već duboko negativna (-0.38) što će reći da će svako dalje narušavanje finansijske strukture dominanto uticati na dalje ekonomsko i finansijsko devastiranje privrede u globalu;
• Finansijska sigurnost privrede je veoma niska (ne postoji) jer je odnos EBIT i troškova finansiranja preko 4 puta veći od maksimalno dozvoljenog za sigurnu finansijsku poziciju privrede.

Privreda Srbije 2009
Međutim, privreda je u 2009 godini i pored izrazitog pada aktivnosti od oko 8%, angažovala više kapitala nego 2007 i 2008 što je doprinelo daljem padu ekonomski i tržišno dodane vrednosti. Kada se pogledaju dva indeksa, BEX indeks poslovne izvrsnoti i Z-Score koji prikazuje verovatnoću bankrotstva vidi se da su ovi indeksi na samom dnu tj, BEX veoma blizu kritične zone koja iznosi nula i Z-Score je 1.21 što je na samoj granici crne zone sa veoma velikom verovatnoćom bankrotstva velikog dela privrede.

Posle svega izrečenog na bazi ove kratke analize može se konstatovati:
• Veliki deo privrede može funkcionistati samo sa daljim upumpavanjem eksternih izvora finansiranja (kredita, produžavanja plaćanja ili neplaćanja obaveza);
• Finansijski rashodi su pored kamata koje su realno pale u 2009 godini značajno opteretile kursne razlike i dalje klizanje kursa će bilanse privrede dalje pogoršavati;
• Rezultat privrede podleže izvesnoj korekciju u 2009, jer su kursne razlike opteretile samo deo obaveza koje dospevaju, ostali deo obaveza je knjižen na konta aktivnih vremenskih razgraničenja što je uslovilo i da sam finansijski rezultat bude daleko bolji nego što stvarno treba da bude imajući u vidu međunarodne standarde finansijskog izveštava

 

03.08.2010. http://www.ekonomija.org/

SHARE