Početna Sadržaj Privatizacija Privatizacija u rasinskom okrugu

Privatizacija u rasinskom okrugu

632
0
SHARE

Hoće gigante na parče
Zaposleni i rukovodstva „14. oktobra”, „Prve petoletke” i „Trajala” se zalažu za prodaju u celini, a stranci ne pristaju

KRUŠEVAC – Više od 260.000 stanovnika Rasinskog okruga ove godine budno prati dešavanja u vezi s privatizacijom „Prve petoletke”, „14. oktobra” i „Trajal korporacije”. Prošlonedeljno upozorenje iz „14. oktobra”, posle posete predstavnika jedne značajne austrijske firme, da ne žele „prodaju na parče” odslikava svu strepnju ovdašnjih giganata mašinogradnje, pneumatike, hidraulike i hemijsko-gumarske industrije.

Uspeh ili promašaj u privatizaciji bitno će uticati na standard zaposlenih i velikog broja građana, ali i na devizni bilans zemlje.

Zaposleni, pa i poslovodstva u sva tri preduzeća, zahtevali su da se ne prodaju „na parče”, već kao celina, što je odložilo njihovu privatizaciju.

Za „14. oktobar” interesovale su se austrijska firma „Atek” i ruska „Ros-oboron-eksport”, ali je na tenderu izostala zvanična ponuda, što zbog visokih dugova starih oko dve decenije, što zbog razuđenosti programa, pa i raštrkanosti pogona. Očekivalo se da država prvo napravi tzv. otpust dugova, pa da se prijave na novi tender.

Ovih dana u kratkom razdoblju industriju „14. oktobar” dva puta su posetili predstavnici austrijske firme „Palfinger”, razgovarali o proizvodnom programu, isplativosti investiranja, mogućoj poslovno-tehničkoj saradnji, o privatizaciji, a posebno o socijalnom programu i mogućnosti prodaje u delovima.

O istoj temi u ovom preduzeću razgovarali su i prilikom nedavne posete predstavnika tri evropske firme.

– Svi su bili zadovoljni proizvodnim programom i raspoloživim kapacitetima, ali su zainteresovani samo za privatizaciju dela preduzeća privatizacije – izjavio je mr Zoran Radmanovac, generalni direktor IMK „14. oktobar”. – S obzirom na to da je predviđeno da se preduzeće proda kao celina, ostaje nam jedino da sa tim partnerima gradimo komercijalno-tehničku saradnju. O privatizaciji sa njima možemo razgovarati samo u slučaju promene modela.

Tender za „Trajal”, koji je najveći izvoznik u Rasinskom okrugu, sa više od 30 miliona evra godišnjeg izvoza, raspisan u septembru 2005. produžavan je tri puta, sve do marta 2006. Posle otvaranja ponuda sa drugog tendera, „Trajal” nema mnogo izbora. Dva kupca formalno ispunjavaju uslove, a u Agenciji za privatizaciju već nedeljama ocenjuju ponude. Reč je o ponudi jednog holandskog konzorcijuma i bugarske kompanije. Nisu retka mišljenja da bi izbor bio veći da je bilo prodaje u delovima, posebno zato što „Trajal” ima zaokružene proizvodne celine za proizvodnju auto-guma, teretnih i industrijskih guma, zaštitnih sredstava i eksploziva, sve na dve lokacije u Kruševcu, i fabriku unutrašnjih guma i guma za dvotočkaše u Ćićevcu. Samostalni sindikat, međutim, smatra da je prodaja u celini najbolje rešenje za oko 3.500 zaposlenih. I „Prva petoletka”, čijih je 19 akcionarskih društava donedavno bilo organizovano u jedan holding, očekuje nešto modifikovanu privatizaciju. Reč je o modelu „6+1”, kako reče predsednik Opštine Radovan Radović.

Šest fabrika, odnosno akcionarskih društava, Zaptivke, Servo uređaji, Kočiona tehnika, TMO, Armature i FUD se osamostalilo posle neuspelog prvog tendera, a „jedinicu” predstavljaju svi ostali. Sa Agencijom je dogovoreno da privatizacija ide jednovremeno za sve. Sindikat je za prodaju u celini, verujući da će svoja radna mesta sačuvati više od 7.000 radnika. Ostalo je poslovna tajna.

—————————————-

A profitni centri?

Najveće interesovanje za „Petoletku” ispoljila je moćna ruska kompanija „Ros-oboron-eksport”. Razuđenost „Petoletke” u 19 fabrika u nekoliko gradova, bila je smetnja i za ovu kompaniju. Njen predstavnik A. P. Gorjev prigovorio je Agenciji da svi delovi nisu valjano pripremljeni za privatizaciju i da firma koju zastupa traži odlaganje rokova, kako bi uspešno formirali konzorcijum između ruskih finansijsko-industrijskih struktura za kupovinu svih društava „Petoletke”. Na insistiranje na prodaji u celini, a ne po delovima, neki potencijalni kupci odgovaraju pitanjem: A zašto su delovi ponuđene celine organizovani kao profitni centri koji ispunjavaju sve uslove za samostalno poslovanje?

Rade Stanković
Politika 27.09.2006.

SHARE