Početna Sadržaj Privatizacija Privatizacija poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini

Privatizacija poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini

731
0
SHARE

Ravnica dobila nove grofove
Najviše oranica obraðuju firme Milorada Miškoviæa, vlasnika „Delte“, zatim „MK komerc“ Miodraga Kostiæa i preduzeæe „Matijeviæ“ Petra Matijeviæa

NOVI SAD – Miroslav Miškoviæ, vlasnik „Delte“, Miodrag Kostiæ, prvi èovek „MK komerca“ i Petar Matijeviæ u èijoj je svojini Industrija mesa „Matijeviæ“, taèno ovim redosledom, postali su najveæi zemljoposednici u dosadašnjem postupku privatizacije poljoprivrednih gazdinstava u Vojvodini.

Prema poznatim podacima, Miškoviæ i njegova firma su pod svoju kontrolu do sada stavili oko 20.000 hektara vojvoðanske zemlje, Kostiæ raspolaže sa preko 15.000 hektara, dok je Matijeviæev posed premašio 10.000 hektara oranica. Veæi deo ovih površina je postao vlasništvo ovih kompanija, pošto su bile u društvenom posedu, a oko 40 odsto otpada na državnu zemlju koju obraðuju kupljeni kombinati.

Kompletne podatke o vlasništvu nad zemljištem, meðutim, verovatno niko ne vodi, buduæi da se poljoprivredna dobra privatizuju na razlièite naèine – aukcijom, tenderom, otkup akcija, i kupovinom u steèaju. Osim toga, srpski tajkuni su odavno u privatizaciju ukljuèili rodbinu, zavisna preduzeæa i ko zna koga sve još, tako da se za veliki broj privatizovanih firmi teško može reæi ko je pravi vlasnik.

Miškoviæeva „Delta“ je vlasnik kombinata „Jedinstvo“ iz Apatina, „Napretka“ iz Stare Pazove, „Podunavlja“ iz Èelareva i „Kozare“ iz Banatskog velikog sela, a donedavno je posedovala i PK „Sombor“. Kostiæ direktno poseduje „Panoniju“ i „Agrouniju“, a njemu se, verovatno, mogu pripisati i poljoprivredna dobra „Vojvodina“ iz Novog Miloševa i „Elan“ iz Izbišta, koja su krajem prošle godine na aukciji u Novom Sadu kupili njegova majka Roksanda Kostiæ i direktor proizvodnje u „MK komercu“ Jaroslav Stupavski.

Matijeviæ je, pak, do sada preuzeo „Bezdan“ iz istoimenog mesta, „Ravnicu“ iz Bajmoka, „Zlaticu“ iz Lazareva i beèejski „Sojaprotein“. Spisak kupljenih firmi verovatno nije potpun, a izvesno je da neæe biti ni konaèan. Od ranije je poznato da je Kole „nanišanio“ Vojnu ustanovu „Karaðorðevo“, da su i „MK komerc“ i „Delta“ zainteresovani za novosadski „Danubius“…

Osim toga, nekoliko najveæih poljoprivrednih dobara (PIK Beèej, „Ðuro Strugar“, PKB…) još nisu došli na red za privatizaciju, a malo je verovatno da bar neko od njih nije bacio oko i na ova dobra. Naravno, deo planova se èuva i kao poslovna tajna, a jedino Matijeviæ ne krije da mu je cilj da na kraju trke bude ispred Kostiæa.

„Kada sam premijeru Zoranu Ðinðiæu pre nekoliko godina rekao da æu preteæi Koleta, on mi je odgovorio da æe me to skupo koštati. I zaista me je skupo koštalo, jer sam veæ potrošio 15 miliona evra u investicijama, ali se vide i razultati. Po dobiti u prošloj godini, „Matijeviæ“ je na 16 mestu u zemlji, a Kostiæa nema ni meðu prvih 100. Nastavljamo dalje“, kaže Matijeviæ.

Privatizacija se bliži kraju

Prema statistièkim podacima, Vojvodina raspolaže sa oko 1,7 miliona hektara obradive zemlje, od èega je najveæi deo u vlasništvu sitnih posednika. Procenjuje se da je do sada privatizovano najmanje 300.000 hektara, što znaèi da je u tranzicionoj „igri“ još 25-30 odsto zemljišta.

R. Kukobat
Glas javnosti Utorak, 10. 1. 2006.

SHARE