Нови власници ојадили Ваљево
Без посла остало између 8.000 и 10.000 индустријских радника, а без здравственог осигурања око 40.000 становника Колубарског округа
Радници „Градца” пред закатанченом фабричком капијом Фото Б. Нововић
Ваљево – Дан после хапшења последњег хашког оптуженика, потпредесдник владе и министар полиције Ивица Дачић,изјавио је у Ваљевуда ће сеполиција и истражни органи позабавити и неким животним питањима, међу којима су и „сумњиве приватизације”. Кад су то Ваљевци чули, њихов коментар је био веома језгровит – доцкан!
У граду на Колубари продато је и потомупропаштено, уз неколико изузетака, много тога што је преживелокатаклизму деведесетих. Без посла је остало између 8.000 и 10.000 индустријских радника. Последице су мучне, па се често чује да су приватизације ојадиле Ваљево.Све је више грађана који се хране у „народним кухињама”, као и оних који траже социјалну помоћ.
Према евиденцији Градског већасамосталних синдиката, која се редовно ажурира, на подручју Ваљева приватизовано је 38 друштвених предузећа, од чега је држава приходовала више од 20 милиона евра. Нови већински власници били су дужни да задрже основну делатност предузећа и инвестирају 6,76 милиона евра.Ту обавезуиспунио је симболичан број купаца.
Колика је штета потом настала, нико није израчунао. Од приватизације се очекивало оно што је обећавано – да посустала предузећа, нарочито узданице Колубарског округа, покрене, а замрла оживи.
Нажалост, очекивани бољитак нису дочекали: „Србијанка”, „Елинд”, „Јабланица”, „Узор”, „Кожара”, „Градац”, „15. септембар”, „Машиносервис”. „Сефил”је специфична тужна прича. Фирма је отишла у стечај, па су запослени, од директора до чистачица, камионима одвозили имовинупредузећа да намире неисплаћене зараде. Из некадашње фабрике намештаја се односило све што се затекло – од аутобуса, путничкихаутомобили, скупих уређаја за обраду дрвета, до регала и фотеља.
Ипак, Ваљевцима најтеже пада суноврат прехрамбеног комбината„Србијанка”. У овој некадашњој „кући домаћинској”је купац, извесна бугарска компанија „Медија свјат”, од 600 радника задржао 60. Бар да се завршило на томе, негоје нови власник компаније са великом хладњачом, више савремених линија за прераду воћа и поврћа, после петогодишњег мрцварења оставио на цедилу више од 3.000 сељака од којих је „Србијанка” откупљивала плодове из њихових воћњака и повртњака. Препуштени су уценама сурових откупљивача. Руководство „Нове Себијанке”је својевремено најавио да ће компанију оживети производњом чипса, али безрезултата.
У Холдинг корпорацији „Крушик”је приватизована фабрика „Крушик-акумулатори”,у којој је запослено нешто више од 100 радника, а „Предузеће за путеве” добило је нове власнике из Мађарске, са којима већина радника није задовољна.
Фабрику вијака „Градац”, купио је Душан Секулић, некадашњи директор „Фабрике вијака” из Книна. Запослени су штрајковали годину дана, тражећи раскид купопродајног уговора.Уследио је стечај, па ликвидација, 260 запослених је остало без посла, а шрафови,које је некада производио „Градац”,сада се увозе.
Занимљива је и прича о продаји ваљевског „Машиносервиса”. На аукцији га је,2002.године, купио човек због којег је у априлу 2009. године у Ваљево стигло неколико десетина припадника Жандармерије да ухапсе чланове његове криминалне групе. У „Машиносервису” је без посла остало 130 радника, а причало се да је купац намеравао да га претвори у први приватни затвор у овом делу Европе.
Међу ретким предузећима која су се спасила приватизационог свиленог гајтана је Угоститељско-туристичко предузеће „Слога”. Купио га је овдашњи индустријалац Видоје Вујић, који настоји да развија туризам у Ваљеву и на Дивчибарама.
Захваљујући држави, која је висока дуговања за акцизе и порезе „Ваљевске пиваре” претворила у свој удео у њеном капиталу, радна места је сачувало око 230 радника.
Много је невоља остало после пропалих приватизација у Ваљеву. Једну је, овдашњој јавности, предочио др Илија Трипковић, директор Здравственог центра у Ваљеву и општински одборник. У овом граду и Колубарском округу 40.000 људи нема оверене здравствене књижице. Реч је о запосленима који су остали без посла и члановима њихових породица. Међу њима има и носилаца осигурања који раде, али им послодавци нису плаћали доприносе.
Будо Нововић
објављено: 13.08.2011
