PRISLUŠKIVANJE
piše : Branko Dragaš, 05.11.2012
U nemanju nikakvih rezultata u sto dana svog vladanja, u nastavljanju pogrešne i pogubne politike zaduživanja države, nova vlast radi isto ono što je radila i prošla vlada, režim lansirara svakoga dana po neku novu aferu. Velika najava hapšenja se otegla u nedogled,sukob sa tajkunom Miškovićem i njegovom klanom dobija lični pečat, saobraćajni incident na kolonu predsednika države i prisluškivanje predsednika i potpredsednika dobija nušićevske dimenzije.
Danas ću pisati o prisluškivanju. Mene prisluškuji od 1989. To mi je na ratištu 1999 priznao jedan visoki funkcioner tajne služne. Mene to uopšte nije zanimalo. Smatrao sam da tajna služba treba da rade svoj posao. Zašto bi ,inače, primali plate? Taj oficir tajne službe mi je rekao da su izveštaji o meni bili kratki, moja nastupanja u javnosti opasnija su više od mojih privatnih razgovora. Mene je taj izveštaj zabavio. Nikada nisam bio opterećen tajnim službama, zaverama i tajnim organizacijama. Prihvatao sam da to sve postoji i da nam niko ništa novo nije otkrio. Najvažnije je da radite posao u koji verujete, da sve radite pošteno i otvoreno i da nemate nikakvih tajnih kombinacija. To je jedini način da, ako ste sami i iza vas ne stoji nikakva politička, poslovna ili kriminalna organizacija, opstanete dugo na tržištu i javnoj sceni.
Državna bezbednost propale Jugoslavije je sve prisluškivala i zemlja se raspala. Srpska državna bezbednost je, takođe, sve prisluškivala i pratila, ali nijedan potez nije preduzela da ne doživimo to što smo doživeli. Razlog je vrlo jednostavan, u tim službama su radili nušićevi seoski špijuni. Radili su potpuno nesposobni ljudi da zaštite državu i državne interese.Njihov najveći uspeh je da palanka priča kako su oni pripadnici Tajne Službe. Nisu samo smeli da dele vizkarte na kojima bi pisalo da su sreski špijuni, ali priča da rade za tajnu službu je hranila njihovu špijunsku sujetu. Tako smo izbuli sve bitke u poslednjih dve decenije i doživeli potpuni nacionalni slom.
Radi istorijskog poređenja, navodim značaj koji je imala ruski KGB u spasu države od pijane Jelcinove politike. Prema onome što sam čuo u razgovorima sa čelnim ljudima u San Peterburgu, taj peterburški ogranak KGB je odlučio da spasi državu od propasti. Naime, kada je u jednom danu 19.08.1998 rublja propala četristo odsto i kada je zemlja bila u potpunom bankrotu, nekoliko visokih oficira KGB-a iz San Petera su rešili da preuzmu stvari u svoje ruke i otišli su kod predsednika Jeljcina na razgovor. Čovek koji je bio na tom razgovoru nam je ispričao da je Jelcin, kada su ušli u njegov kabinet, prvo rekeo : „ Nemojte da me ubijete!“. I on je bio svestan da je njegova politika pogubna za državu. Američki političari su se sprdali sa Jelcinom i tako omalovažavali Rusiju. Kada su mu oficiri rekli da mora da se sam povuče, on je rekao – „ Nemojte da mi dirate porodicu“. Kada su mu obećali da mu neće da diraju porodicui, zamolio je da mu ostave malo sredtava za život. Oni su mu ostavili sve predsedničke prinadležnosti i zatvorili su oči na kapital koji je njegova kćerka opljačkala u sumnjivim poslovima. To je bila beznačajna cena koju je Rusija morala da plati da bi se spasila. Kada su napravili dogovor sa Jelcinom, peterburški oficiri su se dogovorili da svog pouzdanog čoveka stave na Jelcinovo mesto. Izbor je pao na Putina, koji je bio anoniman i koji je predstavljao umerenu struju među oficirima. Tako je Putin došao na vlast. Nije bilo demokratskih izbora, nego je izvršen tihi državni udar. Posle toga je sve poznato.
Ovaj slučaj sa Rusijom pokazuje da državna bezbednost može, ukoliko ima pameti, sloge i hrabrosti, da spasi državu propasti. Nažalost, srpska državna bezbednost, moramo to priznati, nalazi se na nivou sreskog špijuna Žunića. Ozbiljna državna bezbednost zna da predviđa događaje, da sprečava napad na državne institucije i da , ako je potrebno, spasava državu od propasti. Ruski slučaj dovođenja Putina na vlast je pokazao šta mora da uradi istorijski odgovorna služba državne bezbednosti. Mi nismo imali takve ljude u državnoj bezbednosti i zato smo sve bitke izgubili u poslednjih dve decenije.
Šta znači ovo današnje prisluškivanje? Kako se ono odvija?
Uplašeni tajkun svojim ljudima u državnoj bezbednosti, on ima svuda svoje ljude koje plaća, pa i u državnoj bezbednosti, daje nalog da se prisluškuju telefoni predsednika države i potpredsednika vlade. Zašto? On želi da ima informacije iz prve ruke šta smeraju predsednik i potpredsednik. Mora da zna koliko su oni zaista odlučni da idu do kraja. On im ne veruje, ali hoće da bude siguran. Napada na njega u javnosti od strane potpredsednika ga je uplašio i on hoće da zna kakve su stvarne namere vlasti. Tajkun smatra da može da kroji sudbinu Srbije i zato mora da ima informacije iz prve ruke. On smatra da se ništa nije promenilo u državi i da on ima pravo da nadgleda i dalje političare i da kroji sudbinu Srbije.
Žalosno je što je Srbija dospela u takvu istorijsku katastrofu da jedan primitivni tajkun veruje da može da upravlja Srbijom iz senke. Još strašnije je što su državne institucije korumpirane i što jedan čovek sumnjive prošlosti može da izda nalog za prisluškivanje predsednika države i potpredsednika vlade. Sve to govori da se nalazimo u potpunom pravnom rasulu i da sadašnja vlast nema rešenje za izlazak iz ovog stanja.
Gde je problem?
Sadašnju vlast sačinjavaju oni isti ljudi koji su godinama sarađivali sa tajkunom i koji su od njega uzimali novac za svoj politički nastup ili za izbornu kampanju. Znači, tajkunu su oni koji sada vladaju Srbijom, a koji su okrenuli ćurak i sada pričaju neke druge priče, jako dobro poznati i on smatra da ima legitimno pravo, uzimali su pare od njega, da ih prisluškuje i da zaštiti svoj ukradeni kapital. Tajkun je i dalje ubeđen da je jači od političara i da država treba da služi njegovim interesima.
Pretpostavimo da su na vlast došli stručni ljudi koji istinski žele da sistemski menjaju Srbiju, koji nikada od nijednog tajkuna nisu ništa uzeli i koji svoje stavove o tajkunima godinama iznose. Ta nova vlast bi odmah smenila sve ljude iz tužilaštva, policije i sudstva koji su služili prethodnoj vlasti i ojačali bi stranim stručnjacima ove institucije za borbu protiv organizovanog kriminala. Istovremeno, nova vlast bi donela nekoliko novih zakona, među prvima Zakon o poreklu kalpitala političara, tajkuna i javnih ličnosti u periodu 1989-2012 i Zakon o konfiskaciji imovine stečena na privilegijama,korupcijom i kriminalom. Ta dva zakona bi bila dovoljna da odmah otpočne obračun sa svima koji su opljačkali državu i građane Srbije.
Šta bi tajkuni uradili?
Koji bi bio smisao prisluškivanja, ako bi se svi našli iza rešetaka za nekoliko nedelja? Zašto bi nekoga prisluškivali kada on vodi jasnu i otvorenu državotvornu politiku. Prisluškivanje postaje besmisleno. Odnosno, svodi se na balkansko čaršijsko ogovaranje. A ogovaranje se ne može sprečiti. Ogovaranje je higijensko ispiranje usta. Zato naše prije – slatka moja da ti kažem – obrišu prstima uglove usana ,jer se naslađuju tolikim verbalnim užicima.
Ogovaranje je naš najbolji nacionalni sport. Prvaci smo sveta u ogovaranju. Ali, budimo iskreni, i to je bolje, ljudski je, nego da se pretvorimo u programirane robote.
