Kada je propali režim, pripremajuæi se za predstojeæe izbore, na kojma je oèekivao sigurnu pobedu, doneo odluku da neisplaæene deèije i materinske dodatke iz marta 1998. godine, napokon, isplati tako što æe štampati obveznice na ukupan iznos od Din. 4,206 milijardi, onda sam se u javnosti oglasio i opomenuo da je ta finansijska kombinacija predizborni trik. Naime, para za tu isplatu nije bilo. Sve je bilo važno u lažnoj obnovi zemlje samo isplata 700.000 naše dece nije bila prioritet odnaroðenom režimu. A kada su se uplašili da æe 436.000 nazadovoljnih porodica odbiti da glasaju za njih, brže bolje, preko noæi, dosetili su se i ponudili majkama sa decom državne obveznice. Meðutim, ipak nešto nije valjalo u toj pompezno najavljenoj akciji pred same septembarske izbore. Ne samo što porodice nisu znale šta da rade sa državnim papirom koji niko nije hteo na tržištu da uzme, osim onih koji su bili primorani, veæ je ozakonjena nova pljaèka sopstvenih graðana. O èemu se ovde radi.
Ukupan dug za dvogodišnje neizmirivanje dodatka pretvoren je u državne papire i pušten na tržište a da nije uraðena revalorizacija tog duga. Naime, nije isto da li ste dodatak primili u martu 1998. godine, kada je kurs marke bio 5,9 din.,ili u avgustu 2000., kada se kurs marke popeo na 23,5 din. Tadašnja državna administracija štampala je obveznice na ukupan iznos dospelog duga poslednjeg meseca, ne vršeæi nikakvu revalorizaciju, pa su korisnici materinskih i deèijih dodataka ošteæeni za, minimalno, DEM 142 miliona. Ovaj iznos smo izraèunali tako što smo poslednjeg dana u kvartalu primenili kurs na narasli dug i tako pokušali da doðemo do realnog stanja. Naravno, raèunica bi bila precizna tek kada bi se na neispalæeni iznos primenjivao kurs u mesecu u kome je nastao, a na kraju bi taèno dobili koliko su graðani opljaèkani. Nažalost, primorani smo da upotrebnimo tu ružnu reè jer ona jedino pristaje propalom režimu. Iznos bi bio mnogo veæi kad bi primenjivali, kao što to država èini, zateznu kamatu od 0,2% dnevno na dospeli a neizmireni dug. A pravi gubitak bi tek dobili kada bi iznos neisplaæenih obaveza pomnožili sa nesreænom kamatom na tržištu novca od 6%, jer su ta sredstva mogla da se profitabilno uposle.
Na svu sreæu, odnaroðeni režim je propao. Nova vlast je poèela da se formira na svim nivoima. Uprkos silnoj opstrukciji starog režima, lagano, neki misle previše sporo, pruzimaju se sve državne institucije. Svi èekamo 23. decembar da na izborima republièkim konaèno završimo jedan istorijski ciklus koji nam je mnogo zla naneo. Ali, nešto nam baš smeta. Pojedinci u novoj vlasti, ne mogavši da sputaju naraslu ambiciju, ponovo pred izbore šire iluzije. Želeæi da se javnosti što više nametnu i dopadnu, èesto povlaèe poteze koji izazivaju veliko nezadovoljstvo i revolt kod graðana. Tako je ishitreno otpoèela isplata izdatih obveznica. Stvorene su velike gužve jer su prevareni graðani, koji nisu uspeli da se oslobode bezvrednih papira, požurili da doðu do bilo kakvog novca. Oni koji su zamenili svoje obveznice za kojekakvu robu, uzimajuæi èesto bilo šta, sada se kaju. Èitava operacija sa obveznicama donela je novu muèninu. I oni koji su sada dobili novac, oseæaju se dodatno prevarnim jer je u meðuvremenu kurs marke otišao na 30 dinara, cene su u oktobru skoèile 26,4%, u novembru 16%. To je onaj skok cena koji statistika može da meri. Ne zaboravite da se 30% cena ne može obuhvatiti tim merenjima.
Uglavnom, ni nova vlast, nažalost, nije ispravno postupila. Ne samo zbog toga što je poèela isplatu obveznica iz donatorske pomoæi, što je pogrešno jer æe i drugi korisnici budžeta, recimo, penzioneri ili borci i invalidi, prosvetari su se veæ izborili, zatražiti da im se isplate zaostale obaveze iz donacija, veæ zbog toga što je nova vlast priznala pljaèku propalog režima. Graðani su ošteæeni za još veæi iznos jer je u meðuvremenu došlo, kao što smo rekli, do rast kursa i divljanja cena.
Šta treba uraditi? Problem se može rešiti ako se primeni revalorizacija od marta 1998. godine do decembra 2000., za svaki mesec da se uradi kurs, potom bi se izdale nove obveznice, devizne, koje bi nosile prinos od recimo, 5% godišnje i èiju bi isplatu država garantovala. Tako bi se ispravila velika nepravda što je graðanima uèinjena. Oni graðani koji su veæ zamenili svoje obveznice za robu dobili bi samo dodatne devizne papire za onu razliku za koju su ošteæeni. To nije teško izraèunati. Kompjuteri su i napravljeni da nam olakšaju život i oslobode dosadne administracije. Tehnièkih problema nema da se to uèini. Potrebna je samo dobra volja.
Kada graðani dobiju devizne obveznice, poèeli bi da njima plaæaju svoje dospele obaveze prema državi ili da kupuju robu na tržištu. Nova vlast je dužna da napravi celovit ekonomski progam spasa države i onemoguæi inflaciju koja èitavu operaciju sa obveznicama može ponovo obesmisliti.
Pitanje materinskih i deèijih dodataka je od nacionalog znaèaja za državu. Ne možemo taj problem rešavati donacijama. Nova vlast se ne sme zavaravati da je problem rešila isplatom zaostalih dodataka. Potrebno je mnogo više uèiniti sa valjanom populacionom politikom. Tada æe se zaustaviti sadašnja negativna tendencija da se godišnje u državi rodi manje 2.333 deteta. Na 1.000 žena u Srbiji se raða 42 deteta, u Beogradu – 35, a na Kosmetu – 159.
Predlažem novoj vladi da napravi takvu ekonomsku politiku zemlje koja æe omoguæavati mladim braènim parovima da dobiju na dugoroèan kredit stan od 40m2, za prvo dete DEM 1.500, za drugo DEM 3.000 i za treæe DEM 5.000. Majka koja rodi treæe dete dobiæe doživotno izdržavanje od države, ako to hoæe, ili poseban dodatak na platu.
Država æe biti u dobitku. To je dugoroèna investicija koja se uvek isplati. Nikada više neæemo imati izdatih obveznica za deèije i materinske dodatke.
Ni majke neæe morati da ispunjavaju onih 12 papira da bi dobile od države milostinju.
Beograd, 02. decembra 2000.
