ПРИМИТИВИЗАМ
Гледам редове у Паризу на бензинским пумпама.
И сукобе грађана.
Свађе.
Туче.
Пљувања.
Вређања.
Све због бензина.
Шта ће тек да буде када се буде делила храна?
Које све мање има, јер се прави намерно несташица.
Сећате ли се како су се деведесетих година прошлог столећа, када смо ми били гурнути у ратове, санкције, изолације и медијски линч, нама смејали?
Како су нас понижавали и вређали?
И како су надмено тврдили да су Срби нижа раса.
Оптуживани смо за дивљаштво.
Примитивизам.
Лудило.
И, на крају, за геноцид.
Шизофрени политичари са Запада су најстрашније речи изговарали о Србима.
Такмичили су се ко ће веће бљувотине да изговори о Србима.
Предлагали су да нас биолошки униште као дивљи народ.
Зато су НАТО зликовци бацали бомбе са осиромашеним уранијумом.
И, шта ћемо сад?
Запад је на почетку библијске финансијске катастрофе.
То говоре и пишу њихови економисти.
На самом су почетку драстичног пада животног стандарда.
Нема им помоћи, све док влада идеологија неолибералног капитализма.
Гледамо несрећу кроз коју смо ми прошли.
И нико од нас не назива грађане Запада варварима и зликовцима.
Не наслађујемо се њиховом несрећом.
Не оптужујемо народ, него политички олош.
Показујемо тако колико смо од њих културнији и хуманији.
Примитивизам је када не поштујеш различитости.
И када изугубиш меру вредности.
Када си надобудам, бахат и бестијалан.
Мислиш да све новцем можеш да купиш.
Новцем који је фалсификован.
Све маске данас падају.
Долази ново доба.
Примитивизам је ако то не видите.
И ако покушавате да зауставите историју.
Београд, 7531.г. шумопад, дан тринаести
