Početna Tekstovi ПРИГОЖИН

ПРИГОЖИН

1479
0

ПРИГОЖИН

 

Шта се дешава у Русији?

Ко прати ситуацију на фронту и све што се дешавало последњих три месеца, зна добро да постоји огроман сукоб између Јевгенија Пригожина, власника приватне војске Вагнер и Министарства одбране Русије.

Тачније, Пригожин је отворено говорио о неспособности и лошем руковођењу министра одбране  Сергеја Шојгуа и начелника Генерлштаба Валерија Герасимова.

Незадовољство је ескалирало пре два дана, према тврдњама Пригожина, када су руске оружане снаге гађале положаје Вагнероваца и када је погинуло доста њихових војника.

Министарство одбране је демантовало ове оптужбе.

Изнервирани Пригожин је окрену своју војску, сатављену од 25.000 плаћеника, прешао руску границу, ушао у Ростов и запретио да ће да крене на Москву.

Тражи да  одмах дођу на разговор са њим Шојгу и Герасимов.

 

Путин се данас обратио нацији.

Био је љут и изричит да се ради о војној побуни.

Тражио је да  војници Вангера одустану од побуне у сред војне интервенције.

Запретио је коловођама да ће бити строго кажњени.

Читаво државно руководство је подржало Путина.

Кадиров се ставио на располагање да уништи побуњенике.

 

Ако оставимо по страни шта су све данас руски и страни медији пропагандно писали, доливајући ватру на ову побуну Вагнероваца, ако избацимо острашћене изјаве руских политичких званичника, који се додворавају Путину, онда ћу покушати да изнесем свој став о свему што се данас догодило.

Много сам добио ваших порука и, ево, користим прилику да свима одговорим.

Пођимо редом.

Прво, неоспорно да су главни кривци за ову војну побуну Шојгу и Герасимов.

Потпуно је јасно, свима који прате шта се дешавало од 24.фебрура 2022.године, да су ова два генерала неспособна да управљају овако сложеном војном операцијом, где се руска војска сукобњава са НАТО снагама.

Шојгу је класичан пример политичара полтрона, параданог генерала и бирократског каријеристе.

Герасимов је показао, упркос најављеној, толикох хваљеној  „Герасимов доктрини“, да није није дорастао да управља војном интервенцијом у Украјини.

Једна ствар је  била интервенција у Чеченије, против чеченских побуњеника 2001.године, док је потпуно друга ствар рат са НАТО снагама у Украјини.

 

Мишљења сам да је велика грешка била померање генерала Сергеја Суворикина, који је најспособнији руски генерал и који има велики углед међу свим припадницима војске, као главнокомандујућег фронта и његово постављање под команду Герасимова.

О стратешким грешкама, које су чињене од првог дана војне интервенције, данас не желим да пишем, јер би то захтевало огроман чланак.

 

Сукоби на релацији Пригожин и Министарство одбране су постајали, из дана у дан, све сложенији и грубљи.

Готово невероватно звучи да су Вагнеровци, који су били ударна јединица руске војске, који су гинули у првим редовима ослобађања Бахмута, морали да запомажу да немају довољно муниције и да их намерно саботрира Министарство одбране.

Јавно препуцавање у медијима између све нервознијег, брбљивијег, безобразнијег и несносијег кавгаџије Пригожина и штурих, хладних, административних саопштења Министарства одбране, није, нажалост, прекинуо Врховни команант Путин.

То је била, једну у низу, његових велих грешака.

 

Медијски сукоби и оптужбе су су настављени, док није екплодирало незадовољство Вагнероваца, након трагичног догађаја, које Министарство одбране никако неће да призна да се догодио.

 

Тако је почела побуна.

Названа – државни удар!

И све оно што смо данас чули у пропаганди из Кремља.

О правим узроцима побуне, није било ни речи.

 

Ако сте служили ЈНА, онда знате о чему пишем.

ЈНА генерали су били парадни официри за освајање чинова, станова и викендица.

Тврдио сам 1983.г , док сам служио војску у Задру, да ЈНА мора да се распадне.

Не желим да се то догоди руској армији.

Зато мора да се изврше корените и системске промене у руској армији.

Можда је ово иницијална каписла за такве промене.

 

Друго, враћам се на период када је почела специјална војна интервенција.

Тада сам тврдио да је велика грешка Путина што дозвољава да његову војску предводе приватне плаћеничке формације и што им се толико подилази и даје на значају.

Било да се ради о Пригожину или Кадирову.

То није смело да се никако дозволи.

Подсетило ме је то на Арканово медијско ратовање.

Популарност Пригожина је из дана у дан расла, он је постао медијска звезда овога рата, што је охрабрило Кадирова да и он изјави да се спрема да направи приватну војску.

Рат је увек био уносан бизнис.

Сматрам да је то велики шамар за народну руску армију, која  баштини тековине царске и совјетске ослободилачке армије, која није смела себи да дозволи да, у одбрани родине, буде вођена плаћеничким војним формацијама.

Није, наравно, спорно да такве војске има у свим армијама кроз историју, али је спорно што су они представљени као Рамбо јунаци, који решавају велике геостратешке политичке проблеме у свету.

Који се нешто питају, коментаришу, предлажу и одлучују.

Који су се уздигли изнад Министарства одбране и Генералштаба.

Кривац за овакве пропусте је Врховни комадант Путин.

 

Треће, долазимо сада и до самог Пригожина.

Ако знате његов психолошки профил, онда је требало очекивати да ће предузети овакву специјалну медијску акцију, како би скренуо пажњу на себе и проблеме у којима се његова приватна војска нашла.

Није спорно да су Вагнеровци изнели велики терет овог рата са НАТО.

Није спорно да су гинули у првим борбеним редовима.

Није спорно да је Пригожин направио професионалну војску од криминалаца, затвореника и убица.

Спорна је његова криминална прошлост и то што је он олигарх.

Путинов кувар, који је 1979.г. осуђен на 13 година робије због пљачке, крађе, преваре, који је 1990.г продавао кобасице са сенфом на улицама, да би 2019. постао милијардер, јер је био монополиста  у снабдевању државних органа храном, посебно војске, посато је прећутно омиљени ратник Врховног комаданта.

Посебно морам да истакнем да је Пригожин творац фарме ботова, да је почистио медијски опозицију, спречавао њихове уличне протесте, креирао је провладине пропагандне кампање, уништио опозиционе објаве и коментаре на друштвеним мрежама, да је оптужен за мешање у америчке изборе, да је производио лажне информације на друштвеним мрежама, да је мајстор спина и блефа, да је постао медијски могул; када, дакле, све ово знамо, онда се поставља логично питање – како је могуће да човек који је створен од Службе, који душом и телом припада Служби, који се обогатио захваљујући Служби, који је, ипак, угоститељ и који о војним формацијама и оперативним стратегијама ништа не зна, али је, ипак, на челу приватне војске, којој држава поклања затворенике, бандите и убице, као плаћеничку војску, како је могуће да се такав човек одметне од Службе и да сам крене у освајање Москве?

 

Зар мислите да је Пригожин глуп?

Зар мислите да је хазардер и да не разуме у какав опасан подухват се упустио?

Погледајте добро Пригожиново лице.

То лице вам јасно говори, ко се разуме у психологију улице, какав је Пригожин опасан манипулатор и блефер.

Све што је урадио од изласка из затвора до данас је договору са Службом.

Ништа не сме да уради на своју руку, јер он добро зна где му је место.

 

Зашто је онда организована ова представа о побуни?

Мислим да је ово био једини начин Службе да уздрма успаваног Врховног комаданта, који верује својим парадним генералима и који је главни кривац за лоше вођену војну операцију, која је однела много живота руских војника.

Прави кривац за све што се дешава на фронту је Врховни комадант.

Две деценије уназад критикујем Путина због његове болећивости према криминалцима олигарсима са којима се окружуио и које не сме да дирне.

Закон који се тренутно припрема за даљу приватизацију државних компанија, док се води борба за опстанак човечанства и одбрану родине, поново је у супротности са прокламованим циљевима Врховног комаданта.

Ако му ико дође главе, доћиће његови олигарси.

Он то, нажалост, ни данас не разуме.

Путин је данас на политичкој прекретници.

Несумљиво да је он историјска личност и да је спасио од пропасти окупирану Русију.

Али, након више од две деценије апсолутне власти, он мора да модернизује руску политику.

Не може се на исти начин владати као пре две деценије, када је доведен испред Службе да спроведе план спашавања Русије.

Он није победио на демократским изборима, него га је Служба, тихим државним ударом, поставила.

Данас му је Служба послала последњу опомену.

Хоће ли је разумети.

Видећемо.

 

Настали проблем мора да се реши сменом парадних генерала.

Мора да се доведу нови људи на чело војске, који су израсли из оперативне борбе на фронту и који знају шта мора да се ради да би се остварила цивилизацијска победа.

Ово није само рат Русије, него рат остатка поробљене планете за своју слободу.

Али, не сме на војсци  да се зауставе системске политичке промене у друштву.

Путин мора  да смени све неолиберале у Централној банци и министрству финансија.

Треба да постави економисте који нису под контролом бандита са Вол Стрита.

Треба да доведе нове људе у тужилаштво и полицију, који ће да похапсе олигархе и да им национализују опљчкану имовину.

Треба унутрашњу политику да препусти родољубивим политичким снагама, који немају путера на глави.

 

Путин треба да буде лидер пробуђеног новог светског поретка.

То одлично ради.

Постао је месија покорених држава.

Нека се бави спољном политиком и нека окупља друге државе у одбрани од глобалистичких сатаниста.

То је ново поглавље његове историјске мисије.

 

Ако то не буде урадио, имаће све чешће овакве побуне.

То онда није добро за Русију.

Али, није добро ни за Србију.

 

Београд, 7532.г. трешњар.