PRIČE

Dragi prijatelji,

Vidim da ima nerazumevanja u vezi priča koje pišem i objavljujem.
Moram da pojasnim.
Moje dnevne kolumne o našim vremenima su moja razmišljanja, analize stanja i predlozi rešenja.
To je moj lični stav koji iznosim u javnost.
I to je podložno kritici javnosti.

To što pišem ili valja ili ne valja.
Stvar je ličnog izbora i ukusa.
Ali, to su moja razmišljanja i ja javno polemišem o svim društvenim problemima.
Nema tabu tema.
Nema nedodirljivih.

Svaku stručnu kritiku ili neslaganje objavljujemo.
Nema cenzure.
Slobodna polemika nam je potrebna da bismo brže išli napred.
Samo zdravo društvo neguje kritiku i slobodu govora.
Bolesna društva neguju kult ličnosti.
Trula društva veličaju totalitarizam.

Moje priče su nešto sasvim drugo.
To je moj pokušaj da se izrazim kroz literaturu.
Da li to valja ili ne valja određuju čitaoci i stručna kritika.
Kada napiešem neku priču, dramu ili roman, ja više nemam ništa sa njom.
Delo mora samo sebe da brani.
Ja mu više ne mogu pomoći.

To što pišem nije moje mišljenje ili stav, to je mišljenje i stav
junaka priče.
To sa mnom nema nikakve veze.
Ako pišem, recimo, o nekom nacisti, moja priča „ BUKET“, to ne znači  da sam ja nacista i da podržavam njegove stavove.
Ja sam samo pisac koji oblikuje lik i gradi priču.

Isto se odnosi i na sve ostale junake mojih književnih dela.
Znači, u priči PAS, ne iznosim svoj lični stav, nego stav junakinje
priče, koja je vlasnica psa.

Najljubaznije molim  da prihvatite ovu moju napomenu.
Primoran sam bio da je napišem.

Beograd, 26.05.2015