PRETNJE
piše : Branko Dragaš.08.08.2012
Danima slušamo visoke predstavnike nove vlasti kako prete da će početi hapšenje. I ništa. Zašto to rade? Zašto najavljuju hapšenja? Zašto prete? Nemojte to da radite! Počnite da hapsite! To je jedini način da dobijete poverenje građana.Poverenje koje vam je preko potrebno,jer vam vreme nepovratno curi.Nemate vremena, gospodo drugovi, za gubljenje.Istrošili ste suludo 82 dana da formirate koalicionu vladu koja, sa kozmetičkim izmenama, nastavlja politiku zaduživanja prošle vlade. Najavljeni preporod ne može da se izvrši sa istim ekonomskim konceptom i ministrima koji su doveli Srbiju do bankrotstva.
Zato je važno da nova vlast odmah počne da hapsi.Naravno, treba početi od glave.Toliko ima materijala za hapšenje bivšeg predsednika vlade,ministara iz svih vlada, tajkuna i zaštićenih svedoka kriminalaca koji se,sve uz pratnju policije i o trošku poreskih obveznika,vozikaju po gradu i ugovaraju svoje poslove.
Hapšenje je jedini način da se podvuče crta.Jedini način da se kazne banditi koji su opljačkali državu i građane.Hapšenje ne sme da bude politička osveta.Hapšenje mora da bude sistemski postavljeno i da bude javno,kako bi građani mogli da se uvere da nova vlast uistinu ima nameru da se obračuna sa kriminalom i korupcijom.
Pored hapšenja, mora da se donese zakon o ispitivanju imovine političarima,tajkunima i kriminalcima i zakon o konfiskaciji njihove imovine.To je,verujte mi, jedina kazna koja može da pogodi ove razbojnike.To što ćete ih uhapsiti,osuditi i držati u zatvoru, o trošku poreskih obveznika, to njima ništa ne znači.Njihove porodice uživaju u otetom kapitalu i oni će im se pridružiti posle isteka zakonske kazne.Jedini način da ih stvarno kaznite je da im konfiskujete čitavu imovinu.Njima i njihovim povezanim licima.To se vrlo lako ustanovi.Dovoljno je samo pratiti tokove ukradenog novca.Neka se,predlažem, početna godina uzme 1989 i neka se utvrdi šta su optuženi i njihove porodice imali te godine, šta imanju danas i sve što je višak u njihovom posedu,što se nije moglo zaraditi za to vreme, treba konfiskovati i uplatiti i preneti u penzione,socijalne i zdravstvene fondove.Na taj način se postiže nekoliko korisnih stvari : ispravlja se nepravda,kažnjavaju se počionici zločina,pokazuje se snaga države,uvodi se red i zakoni u državu i pune se prazni državni fondovi. Država pokazuje da je jača od korumpiranih skotova i da je jača od kriminalnih grupacija. Građani počinju da stiču poverenje u državne institucije, počinju da veruju da je moguće stvoriti pravedno društvo i društvo koje će štititi interese građana.
Sve je ,dakle, vrlo jednostavno i lako.
Niko ne traži – streljanja i vešanja. Kao što su to radili jakobinci,boljševici i skojevci.
Traži se samo pravda i da se vrati oteta imovina državi i građanima.
Posle toga, sve te političare i tajkune treba pustiti.Ne treba ih držati u zatvoru,nego ih staviti na javni stub srama i svakodnevno podsećati građane o njihovim zlodelima i kazni koja je usledila. To je dobar vaspitan primer za ostale političare,tajkunje i kriminalce koji se budu osmelili da otimaju od države i da kradu svoje sugrađane.
Mislim da je sve realno izvodljivo i da je samo pitanje nove vlasti da hrabro krene u obračun sa korupcijom i kriminalom. Nemaju izbora. Ili će to u narednih mesec dana započeti ili će u oktobru imati socijalne proteste na ulicama. Pitanje je samo da li nova vlast ima istorijsku odlučnost da to uradi.
Kada već govorim o istoriji, navešću dva primera.Turska osamdesetih godina u vreme dolaska Kenana Evrena na vlast i pre desetak godina državne poteze Uga Čavesa.
Kada je Kenan Evren došao na vlast,kada je vojnim pučem izvršio državni udar, jedne večeri je napravio bal za sve ugledne biznismene i bivše političare,pozvao ih, ugostio i onda im se,pred kraj zabave, obratio i rekao im da će svako na izlazu da dobije kovertu.Zahvalio se svima koji su došli,poželio im ugodno veće i izašao.Kada su gosti pošli kući, svako je dobio, na svoje lično ime, zatvorenu kovertu. U koverti je bilo pismo u kome je pisalo : ime gosta,račun u centralnoj banci Turske i iznos koji je morao odmah da se uplati .
I Ugo Čave je napravio večeru.Ali samo za izabrane goste.Pozvao je direktore pet najvećih svetskih multinacionalnih kompanija,koji su decenijam izvlačili sirovu naftu iz doline Orinoka,ugostio ih kako to oni i zaslužuju, a onda im, pri kraju večere, rekao :
„ Gospodo, hvala vam što ste se odazvali mom pozivu i što ste me udostojili vašim prisustvom.Vi znate da se Venecula nalazi pred bankrotom, jer je državna kasa prazna, mada smo prebogati naftom,koju vi vadite i izvozite,da većina građana živi siromašno i da nam preti socijalna revolucija sa nesagledivim posledicama. Ta socijalna revolucija će biti krvava i mnogo ljudi će izginuti.Zato ja, kao izabrani predsednik države, hoću da sprečim najgore.Kako? Razmišljao sam dugo i odlučio sam se da se posavetujem sa vama.Naime, voleo bih da mi pomognete u donošenju prave odluke. Imamo dva moguća rešenja za punjenje praznog i opljačkanog budžeta. Prvi, da posle večere izađem iz ove prostorije i da uđu moji vojnici sa mašinkama, da vas pobiju i da sutra donesemo zakon o kompletnoj konfiskaciji imovine vaših kompanija,radi punjenja državnog budžeta.Drugo rešenje, da se vaše kompanije dobrovoljno odreknu 50% vlasništva u korist države Venecuele i da tako napunimo budžet i izbegnemo socijalnu revoluciju i građanski rat u zemlji.Gospodo, molim vas da mi pomognete u izboru najboljeg rešenja“.
Nastade muk.
Prvi se javi Englez i diplomatski mudro reče „ Predsedniče, ne vidim razloga za nedoumice i za gubljenje vremena.Mislim da će se i moje kolege složiti da je drugo rešenje najbolje za sve.“
Svi klimnuše glavom.
I nastaviše spokojno da večeraju.
