Piše: Branko Dragaš
VLAST – Ostane li ova vlast da upravlja Srbijom doživećemo u vrlo kratkom vremenu potpuno ekonomsko uništavanje države i rasparčavanje zemlje, jer će se Srbija svesti na beogradski pašaluk. Tako će konačno biti rešeno srpsko nacionalno pitanje i Srbi će biti surovo kažnjeni što su vekovima bili remetilački faktor na Balkanu. Režim Borisa Tadića, posle čitave farse sa Rezolucijom o Kosovu, pokazao je da radi po uputstvima i za interes upravljača sveta, protiv interesa svog naroda, svojih građana i svoje države. Za uzvrat, njegov režim je dobio mogućnost da potpuno opljačka državu i uništi sve nacionalne resurse. Šta je rešenje? Trenutno rušenje režima Borisa Tadića masovnim građanskim protestima na ulicama svih gradova Srbije, kako bi se odbranile Demokratija i Republika. Dakle, spremajte se za pobunu.
OPOZICIJA – Današnja opozicija je nekadašnja vlast. I u vreme njihove vladavine uništavane su državne institucije i pljačkani su država i građani. Ja ne verujem u ovu današnju opoziciju, jer ih sve lično poznajem. Oni nemaju istorijski potencijal da naprave istorijski zaokret i da spasu državu, naciju i građane od daljeg propadanja. Za nekadašnju opoziciju u vreme Despota, koju sam finansirao jer druge opcije nisam imao, jedan promućurni engleski sociolog, koji je dolazio u Herceg Novi da im drži predavanja o demokratiji i državi, iskreno je napisao da nisu dobar ljudski materijal. Ili, ono što bi naš narod jednostavno rekao, nisu dobri ljudi. Loši ljudi vode lošu politiku. Dokaz, sve što nam se dešavalo nakon petooktobarske kontrarevolucije do danas. Dobri ljudi vode dobru politiku. Pogledajmo, nakratko, glavne likove današnje opozicije. Koštunicu sam u vreme njegove najveće moći nazvao ideologom verbalnog legalizma. Lažni nacionalista, lažni vernik, lažni demokrata, nesposoban, sumnjivog znanja, bez struke i zanata, bolesno sujetan, umišljen i umrtvljen. U vreme 1996. kada smo demonstrirali na ulicama protiv odnarođenog režima i kada je on mrsomudio neku svoju guslarsku priču, potpomognut dobitnikom Sedmojulske nagrade, pesnikom koji se okitio svim nagradama i diplomama, Matijom Bećkovićem, da ne treba protestovati na ulicama, iznerviran tim njegovim političkim masturbacijama, rekao sam mu, birajući reči, jer smo bili na slavi moga kuma, da je on politički mrtav ali da mu to još niko nije saopštio. Nekoliko godina kasnije taj isti ideolog verbalnog legalizma je protesima tih istih građana na ulici, koje je prezirao i osuđivao, došao na vlast. Svi znamo da nije pobedio Miloševića na izborima i da je zbog toga Skupština bila zapaljena. O njegovoj vladavini sam već sve napisao.
Današnji prvi vođa opozicije je – Neverni Toma. Izdao je čoveka koji ga je politički stvorio, svoga kuma, čoveka koji je okovan političkim procesom u Hagu i koji ne može da se brani. Toma danas brani sve ono što je nekada krvavo napadao. Pogazio je zakletvu datu u Pravoslavnoj crkvi. Neobrazovan je i netalentovan za politiku, bez ikakve harizme, mrzovoljan, mračan, sa nekim primitivizmom koga ne mogu da sakriju ni najskuplji stanovi, kola i odela, bez vizije i strategije, prodao je veru za večeru, postao je veći katolik od pape. On danas izvršava naloge svojih mentora i privlači sve otpadnike koji su bili u svim strankama, koji su iskoristili sve što može da se iskoristi, koji su politički špekulanti, uvlakači, poltroni i koji životinjski osećaju da je Neverni Toma sledeći pajac na koga igraju moćni i zato se brzo prestrojavaju u redu za dobijanje novih funkcija i novih sinekura. O Vučiću ne vredi trošiti reči, jer je on postao politička ikona šou-programa i banalnosti ružičaste televizije. Na kraju, ostaje nam još samo veseli brat Velja, koji politiku doživljava kao đilkoško nadmetanje na poselu i koji je savetovao svojim državnim službenicima da ne kradu nego da kraduckaju. Da li su ovi likovi naše tragedije naša politička alternativa? Iskreno recite sebi. Nemojte više da se lažemo. Hoćete li da glasate za ovakvu opoziciju? Ja – neću!
TREĆA SRBIJA – Ako sve ovo znamo, šta onda da radimo? Ako hoćemo da spasemo državu, narod i sve građane, onda moramo nešto konkretno da uradimo. Nemojte da zabadate glavu u svoje lične probleme, jer ne možete da ih rešite bez rešavanja problema zajednice. Na brodu koji tone i vi ste brodolomnik, bez obzira na to što niste krivi za brodolom. Ako ne valja ni vlast ni opozicija, ako to znamo i ništa ne preduzimamo, onda smo i mi saučesnici u ovoj nesreći. Šta da preduzmemo? Znate, kažu angažovani intelektualci, ja sam to sve napisao u svojim tekstovima. U redu, lepo. Hvala što ste napisali. Pročitao sam. Ja pišem već tri decenije o društvenim problemima i nudim rešenja. Ali, gospodo drugovi, to nije dovoljno. Nismo sebe amnestirali time što smo to napisali. Čak i da smo sve tačno dijagnosticirali, da smo predložili najbolja rešenja i da imamo najbolje namere, to nije dovoljno da se stvarni svet istinski promeni.
Pored svega toga, presudno je važno da se praktično sprovedu sve naše ideje o promeni sveta politike. Kako? Jedini legalan način da se promeni sadašnja pogubna politika je da se izađe na političko tržište. Ne postoji drugi demokratski način da se zaustavi ovo srljanje u propast. Svaki oblik skraćenog puta vodi u novi totalitarizam. Svako obrazloženje tipa – znate, mene politika ne interesuje, lažno je. Ta ista politika ti je dala unosan posao da radiš, ta ista politika ti je oduzela posao, ta ista politika te je poslala na ratište, proglasila te tehnološkim viškom, osiromašila i opljačkala. Danas ko kaže da ga politika ne zanima – idiot je. Možete da kažete – neću da se bavim politikom i da živim od nje, ali hoću da politički osmišljavam svoj život i život zajednice oko mene. Hoću da živim od svoga rada i da podarim zajednici svoju kreaciju. Hoću nešto da promenim u svom životu i životu svoje zajednice. Neću više da me vode psihopate, lopovi, prevaranti, secikese i ludaci. Hoću da na čelu moje zajednice budu mudri vizionari koji su spremni da se žrtvuju za dobrobit zajednice. Hoću da sloboda, pravda, istina, poštenje, skromnost, rad i različitost pobede bahatost, primitivizam, politikante, kriminalce, tajkune, japijevce, potkupljene medije, rasipništvo i ludilo. Neću da prodam svoj glas za radno mesto koje će se ugasiti. Neću da prodam svoj glas za sto grama kafe. Neću da prodam nikome svoj glas. Hoću da glasam za sebe i svoju život u zajednici bogatih i ravnopravnih građana. Neću da glasam ni za vlast ni za njihovu opoziciju. Sve smo ih videli na delu. Svi su oni isti. Što su oni rečitiji i bogatiji, mi smo sve ćutljiviji i siromašniji. Srbiji danas treba – Treća Srbija. Posle deset godina vladavine tržišnih talibana, kritička inteligencija je tek ovih nedelja shvatila da mora sa reči da pređe na – dela. To je veliki zaokret. Tri decenije pišem i govorim šta će se dogoditi i, nažalost, sva moja predviđanja su se ispunila. Napravili smo 1999. Program za spas Srbije, jedini operativni i konkretan državotvorni program u XX veku koji je nudio istinske promene u politici i državi. Nije program prošao, jer se loši ljudi došli na vlast. Pozvao sam sve misleće ljude da se udružimo i zaustavimo narkomane na vlasti da ne unište državu i građane. Izašao sam kao nosilac liste 2003. na izbore da bismo ponudili neku drugu opciju. Moj narod i građani Srbije to nisu razumeli. Bez novca i medijske podrške za dve nedelje smo dobili 14.133 glasa. Nisam to doživeo kao poraz, nego kao uspešnu manipulaciju režima strahom građana za promene. Danas, nemamo više šta da izgubimo. Otvoren je put za novu državotvornu politiku i nove ljude. Otvoren je put da dobri ljudi donesu dobru politiku u Srbiju.
PREPOROD – Treba nam državni, nacionalni, građanski i ekonomski preporod Srbije. Kako to da izvedemo? Moramo da izađemo na političko tržište. Moramo da napravimo politički pokret Peporod Srbije. Političko tržište je kao svako drugo tržište, ako hoćete da budete uspešni morate da osvojite glasove građana. Znači, nema velike filozofije. Moramo i vlast i opoziciju da pobedimo na izborima. Moramo da ih pobedimo svojim znanjem, iskustvom, poštenjem, dobrotom, ljubavlju, vizijom i operativnom strategijom. Politički pokret neće imati lidere. Imaćemo mrežno povezane timove iz zemlje i rasejanja. Imaćemo demokratičnost pokreta i hijerarhiju stručnosti. Osnova pokreta će biti – moral. Bez moralne obnove nema politike. Ko hoće da zarađuje neće ići u politiku, nego će doći u naš poslovni tim Balkan biznis centar. Tu će pokazati svoju sposobnost. Nova politika u Srbiji će biti u interesu države, naroda, građana, kompanija, porodica i onih koji budu sprovodili tu politiku. Kapiten sam jednog odličnog poslovnog i stručnog tima koji je spreman na saradnju i udruživanje sa drugim timovima. Opstaće samo oni koji budu znali da se udružuju. Spremni smo da se udružimo sa svim nezadovoljnim grupacijama i građanima koji žele istinske promene. Imamo jedini ekonomski program i ljude koji mogu nositi taj program. Imamo stručne ljude iz ostalih oblasti koji mogu biti stožeri okupljanja. Spremni smo da budemo rezerve na klupi u šampionskom timu. Spremni smo da budemo vodeći golgeteri u šampionskom timu. Potpuno nam je svejedno ko će biti u timu. Mi hoćemo da budemo deo pobedničkog tima. Mi moramo da uđemo na političko tržište jer je to jedini put spasa Srbije. Pozvaćemo sve na razgovore i odazvaćemo se na sve pozive. Vremena nema za gubljenje. Srbija se umiriti ne može.
BAKSUZ – Mom prijatelju Miroslavu Krstiću dugujem zahvalnost na ovim redovima. Gde god se, kaže on, pojavi Boris Tadić mi doživimo poraze. Ne samo da gubimo državu i narod nego donosi poraze i našim sportistima. Ode u Sloveniju da podrži vaterpoliste i mi izgubimo. Ode u Tursku da podrži košarkaše i mi izgubimo. Pojavi se na teniskim terenima i naši momci izgube. Baksuz jedan! Sve hoće da vidi i svuda da se slika. Maler nam donosi. A pare uzima svuda. Nemilosrdno. Jedini način da se oslobodimo baksuza je da ga smenimo. Tako ćemo se rešiti bede. Poslaćemo ga za ambasadora u Vašington. Neka tamo bude baksuz.
Tabloid br 216
30 septembar 2010
