Početna Tekstovi ПРЕКРЕТНИЦА

ПРЕКРЕТНИЦА

438
0

Prekretnica

 

Branko Dragaš

Politička moć pomahnitalog Uzurpatora ne potiče iz njegove dominantne političke snage koja, nakon jedanaest godina lične vladavine, čvrsto i stameno stoji, zbog njegove izuzetne političke sposobnosti, nego počiva na spletu istorijskih okolnosti koje ga i dalje drže na vlasti.

Koje su to istorijske okolnosti za održavanje Uzurpatora na vlasti? Imamo spoljne i unutrašnje okolnosti. Najvažnija spoljna snaga njegove vlasti je podrška američkog namesnika i EU komesara, koji su ga namenski doveli na vlast. Cilj dovođenja na vlast ucenjenog radikalnog šoviniste i ostrašćenog psihopate Demagoga bio je da se, preko noći, preobrati u poslušnog EU talibana i da ispuni sve zadatke koje bude dobio od svojih gospodara. Glavni zadatak je uništavanje Srbije i biološko satiranje Srba.Veleizdajnik taj zadatak obavlja bez pogovora i dosta uspešno. Zato ga njegovi gospodari još uvek ne menjaju, uprkos svim glupostima koje čini, jer im on treba da završi započeto. Ali, nemaju ni neku adekvatnu zamenu da ponude za novu prevaru naroda. Okupirani i porobljeni građani Srbije, koji sve gore žive, koji postaju sve siromašniji, uprkos agresivnoj propagandi pokorenih medija o ekonomskim uspesima, što svi znaju da je podla laž, nisu još uvek spremni da ruše Uzurpatora.

Propala srednja klasa još uvek ne vidi političku alternativu postojećem ludilu Uzurpatora. Nisu spremni da se energično pobune i krenu u oslobađanje od okupacije, jer, ipak, većina građana još uvek veruje u snagu, moć i održivost Zapadne civilizacije.Većina građana ne veruje da je Zapad bankrotirao. Zato u bankama, koje su 90 % u rukama Zapada, građani drže – 13,920 milijardi evra. Većina građana, mada su naklonjeni Rusiji i shvataju suštinu rata u Ukrajini, smatraju, ipak, da je Zapad još uvek neuništiv, nedodirljiv i da će da prebrodi ovu sistemsku krizu. Postoji veliki strah u kvazieliti od ponovnog uvođenja sankcija Srbiji.

Komformisti su spremni sve da prodaju i predaju samo da se to ne dogodi. Druga spoljna snaga, koja utiče na opstanak Uzurpatora na vlasti, koja mu stalno daje infuziju pred izbore je Rusija. Pogrešna politika Kremlja i stalna podrška poslušnim snagama Zapada, direktno su nanele ogromnu štetu pravim rodoljubivim snagama u borbi protiv veleizdaje. O mekom ruskom uticaju u Srbiji sam već pisao u posebnom tekstu. On jednostavno – ne postoji. Ukrajinski rat je sukob Zapada i Rusije oko sudbine čovečanstva. Ukoliko, daleko bilo, Zapad pobedi, onda ćemo se mi, Srbi, naći u najtežem trenutku u našoj drevnoj istoriji. Tada samo Bog može da nas spasi od konačnog nestajanja. Ukoliko, pak, pobedi Rusija, što se istorijski očekuje, onda će se otvoriti veliki manevarski prostor za političko delovanje rodoljubivih snaga. Koje danas ne smeju da čekaju ishod ovog sukoba, već moraju da se organizuju, udružuju i pripremaju da sami srušimo tiraniju totalitarnog režima Uzurpatora, shvatajući šta se u svetu događa.

U novim geostrateškim podelama sveta, biće nam mnogo lakše da odradimo taj istorijski zadatak za spas države i naroda. Na unutrašnjem planu imamo sledeće okolnosti. Autošovinisti i malogradžaneri su provicijalni mediokriteti i fah idioti, koji su plaćeni da učestvuju u zombiranom propagiranju propalih Zapadnih vrednosti. Estradne patriJote su plaćeni da izigravaju demokratske ikebane parlamentarne propasti i da tako prikrivaju totalitarnu strukturu veleizdajničke vlasti. Oni imaju zadatak da izvode narod na lažne i nameštene izbore, sve dok se njihov podli plan uništavanja Srbije ne bude ostvario do kraja. Tajkunima odgovara režim Uzurpatora, jer niko ne postavlja pitanje njihovog opljačkanog novca. Kako je pljačka još u toku, regrutuju se novi tajkuni da što bolje cementiraju totalitarni sistem. Kriminalci podržavaju Uzurpatora, jer su sastavni deo njegovog razbojničkog sistema. Vidimo da je jedan preuzeo upravljanje carinom. Arkan bi danas u naprednjačkom sistemu sigurno bio ministar pravde. Strah zaposlenih u javnim preduzećima je još uvek veći od brzine njihovog osiromašenja, koje se geometrijskom progresijom ubrzava.

Penzioneri nikada nisu bili revolucionarna klasa za promenu sistema. Oni će se priključiti novom pobedniku i biće velika snaga za brzi privredni razvoj. Ostali su nam na političkoj sceni jedino mali broj rodoljubivih ljudi. Ali, nažalost, oni su podeljeni, sujetni, nesposobni da se udruže i nisu spremni, izuzev društvenih mreža, da se ozbiljno angažuju na rušenju odnarođenog režima. Oni ne razumeju šta je naš istorijski zadatak. Ne razumeju DUH VREMENA. Zato teško ide udruživanje rodoljubivih snaga. Postoje rusofilske snage koje parazitiraju i čekaju da Rusi izađu na Dunav, da osvoje Ukrajinu i da njih postave za nove upravljače u Srbiji. Takva nacionalna strategija, braćo i sestre, nije dobra za naše nacionalne inerese. Ne možemo da čekamo da nas Rusi oslobode i da Kinezi rade umesto nas. Moramo sami da se oslobodimo i sami da zaradimo bolji životni standard. Nažalost, ovakva politička ideja je gotovo neprepoznatljiva u našem javnom prostoru. Niti se potencira, niti se o njoj mnogo govori. Isti slučaj je i sa promenom političkog i ekonomskog sistema.

Ko o tome govori? Vrlo mali broj angažovanih rodoljuba. Niko više. Svi ostali se bore da dođu na vlast u okviru postojećeg totalitarnog sistema, koji menja ideološke boje prema potrebi varanja uplašenih građana. Tako se istorisjki održava gvozdeni zakon oligarhije. Problem se ne rešava sistematskim rušenjem totalitarizma, nego površinskim šminkanjem mrtve parlamentarne demokratije. Ubeđeni da će tako da reše problem gubitka slobode i uništavanja životnog standrda, politički ološ vlasti i opozicije pripremaju građane za nove izborne mahinacije. Ne samo da se ne priča o promeni političkog i ekonomskog sistema, nego se više uopšte ne govori o promeni izbornih uslova, kako bi se mogli da održe slobodni i fer izbori. O tome, koliko vidim, niko više ni ne razmišlja, ubeđeni da će poraziti Uzurpatora. To je dokaz da je sve unapred dogovoreno za novu prevaru građana.

Postavlja se onda logično pitanje : zašto da izlazimo na izbore koji su prevara i na kojima se ništa ne može suštinski da promeni? Zašto da učestvujemo u toj maškaradi od izbora? Zašto da dajemo legitimitet političkim prevarantima? BOJKOT je jedino rešenje. Ali, politički idioti, koji se najviše plaše bojkota, napadaju bojkot, tvrdeći da na sve izbore treba da se izlazi. Tako se cementira totalitarizam. Čitajući prvu knjigu Antonija Skuratija o Musoliniju i njegovom dolasku na vlast, našao sam da se osnivač fašizma, psihopata Demagog i zagovornik praktične primene nasilja u politici, strašno plašio bojkota. To me je dodatno učvrstilo u stavu da ne treba da izlazimo na nameštene izbore, da moramo da bojkotujemo sve izrežirane izbore, gde se već unapred zna koje će dve političke grupacije da budu u Skupštini, kako bi se preslikao američki prevarantski politički model vladavine dve stranke, da ne smemo da dozvolimo političkim mešetarima da prave budale od nas i da moramo dosledno, uporno i odlučno da branimo političku ideju rušenja totalitarnog političkog sistema, te stvaranje novog političkog sistema direktne demokratije i vladavine stručnjaka.

tom novom političkom i ekonomskom sistemu sam sve napisao poslednjih tri decenije. Smatram da je to jedini način da izađemo iz ove naše nacionalne tragedije, koja se neće da završi dobro za državu i narod. Sve što gledamo ovih dana u Parizer cirkusu je deo izrežirane predstave da se obesmisli svaki smisleni pokušaj otpora, pobune i borbe protiv veleizdajničkog totalitarnog sistema, koga podržava nasilni američki korporativni fašizam. Uprkos svemu, pomahnitali Uzurpator, nastavlja da sprovodi plan za uništavanja Srbije, koji je dobio od svojih gospodara. Tehnika njegove vladavine je vrlo jednostavna, prizemna, vulgrana, perverzna, podmukla, prostačka i banalna. Ali, njemu donosi prividno veliki uspeh. Pišem prividno, jer završni račun tek pravi istorija.

Njemu je najvažnije da uvek On bude u središtu pažnje, da se sve u javnosti vrti oko Njega i da tako odvlači pažnju sa suštinskih političkih, ekonomskih i socijalnih problema obolelog društva. Sve te nagomilane probleme, kao što možemo da vidimo, niti hoće, niti zna da rešava. Srbski Kralj Ibi nije ništa novo izmislio u tehnici obmanjivanja porobljenih i zavedenih masa. Ako se prvi rimski pesnik Juvenal u 2. stoleću žalio na apatiju građana, zbog podele besplatnog hleba i sve većeg interesovanja za borbu gladijatora, onda se srbski Kralj Ibi svim silama trudi da apatija bude što veća i da briga za politiku i državu bude prepuštena isključivo Njemu i njegovoj razbojničkoj družini. Suština je ista, samo su tehnike zaglupljivanja i zamajavanja građana uznapredovale. Uopšte nije važno šta će da se ponudi prezaduženim građanima da im odvrati pažnju sa sve bednijeg i težeg života, da li će to da budu uplate poklona od sto evra iz budžeta, koji se puni zaduživanjem, da li povećanje plata i penzija od nekoliko procenta, da li skandali, tračevi, afere, svađe, rijaliti programi, Happy aktuelnosti, promocija Pink satanizma balkanskog Dorijana Greja, svakodnevna sportska nadmetanja, debilne serije za lečenje sujete naših zombiranih malogradžanera; potpuno je, dakle, svejedno koji oblik sporta i razonode se nudi, važno je da se zaspu građani svim tim otpadnim smećem raspadnute komercijalne civilizacije, koja ubija svaki smisao, kreativnost, slobodu i osećanje pravde u društvu.

Čitava industrija sporta i razonode nalazi se pod strogom kontrolom američkog korporativnog fašizma i sve zemlje Zapada su postale skadište za odlaganje najotrovnijeg holivudskog otpada. Demagogija o Parizeru se savršeno uklapa u naš otužni okupacioni položaj, gde se najgori otpad Zapadne civilizacije veliča kao superiorne evropske vrednosti. Koga mi, porobljene kolonije, niže rase, divljaci i varvari, moramo da pojedemo. Parizer je odlična metafora naše propasti. Sastav parizera je isti kao sastav političke nomenklature na vlasti i opoziciji. Naime, glavni sastojci parizera su „Mašinski separisano pileće meso“ (MSM), odnosno, otpad od pileta, leđa, kosti, koža, iznutrice koje su izuzetno opasne zato što se u njima taloži sve od sedativa, antibiotika do hormona rasta. Zabranjen je u svetu čak i kao hrana za kućne ljubimce. Kako su politički ološ vlasti i opozicije dovedeni da upravljaju Srbijom da bi je uništili i Srbe biološko istrebili, kako su zamislili naši vekovni neprijatelji, jer su Srbi uvek bili remetilčki faktor u Evropi, smatraju nas manje vrednim od njihovih kućnih ljubimaca, onda je sve dozvoljeno političkim satrapima u Srbiji da preduzimaju u ostvarivanju ovakve genocidne politike prema sopstvenom narodu. To je još jedan u nizu dokaza da politički skotovi vlasti i opozicije mrze svoj narod i da se ne osećaju pripadnicima našeg naroda. Tako je Parizer ispunio u nekoliko dana naše prazne i kukavne živote.

Smejemo se sami sebi, sprdamo se našoj nesreći i čudimo se šta nas je zadesilo. Parizer je u tih nekoliko dana odigrao svoju ulogu. Isto kao i besmisleno izlaženje iz frižidera ili neki drugi marketinški trikovi poludelog i ucenjenog Uzurpatora. Sve je to prizemna propaganda kojom se ubija zdrava narodna pamet kako bi se stvorili zombirani idioti. I sve to sprdanje, podsmevanje, zajebavanje, kikotanje i podvriskivanje nastaviće se dalje. Sve dok ne udarimo u – Dno. Jesmo li blizu Dna? Nismo. Velikom brzinom mu se, ipak, približavamo. Ali, glavni udar tek sledi. To je prirodna posledica naše nezainteresovanosti za sopstvenu sudbinu. Svako misli da se može sam da spasi. Tu zabludu će narod skupo da plati. Na kraju, cenu uvek plaća narod. Možemo li to propadanje da zaustavimo? Možemo. Ako se trgnemo, otreznimo, uozbiljimo, udružimo, organizujemo i zajedno stanemo u odbranu države i naroda.

Nažalost, sve to, iskreno napisano, jako teško i sporo ide. Ako mi ne verujete, probajte sami da nešto konkretno i operativno uradite. Videćete kakav je to mukotrpan posao. Svest o tome da možemo zaista sami da promenimo putanju naše tragedije je prisutna, nažalost, kod manjine ljudi koji sebe smatraju intelektualcima. I tu je naš najveći problem. O kome se vrlo malo javno govori. Izdaja intelektualaca! Oni koji bi morali da imaju razvijenu svest su kukavice, konformisti ili su potkupljeni. Neće ništa da urade na buđenju naroda, nego žderu ponuđenu demagogiju o Parizeru, optužujući narod da je glup i da je za sve kriv. Tako se krivica prebacuje na narod, umesto na njegovu inteligenciju. Koja je prodala svoj narod. Otuda moji tekstovi nisu usmereni prema našem narodu, nego prema pokvarenoj, podloj, zombiranoj i kalkulantskoj inteligenciji.Koja mrzi narod iz koga je potekla. Naš narod je, dakle, odličan, kakvi su ovo intelektualni skotovi i odrodi.

Zašto sve ovo pišem? Pišem iz dva razloga. Prvi, zato što ovakvim načinom pisanja privlačim ljude koji su spremni da se udružuju, povezuju i da zajednički timski radimo na spasu Srbije. Ti ljudi su biseri naše narodne pameti, mudrosti, dobrote i poštenja. Bez tih ljudi mi nemamo nikakvu šansu za bolju budućnost. Na svu sreću takvih ljudi imamo i oni nam se sve više priključuju. Pisanjem i nastupima širimo svest i budimo narod. NATAPAMO! Drugi, zato što će ubrzanje našeg pada i udarac u Dno, koji je pred nama, dovesti do takvog naglog buđenja i otrežnjenja naroda, da danas moramo da budemo organizaciono spremni da to dočekamo. Najbolja potvrda za ovo što pišem je zlikovačko NATO bombardovanje. Ne zaboravite da je taj naš narod, ostavljen sam sebi, hrabro sve sam izdržao i da su se naši ljudi vraćali iz sveta da budu u Srbiji, jer ih je pogodila ta istorijska nepravda. Smrt patrijarha Pavla je pokazala svu sposobnost brzog srbskog samoorganizovanja.

To će da se dogodi kada udarimo o Dno. Srbi, nažalost, moraju da dožive nesreću da bi se uzdigli. Parizer nikada nećemo da zaboravimo. Neka ostane u povesti gluposti i bezobrazluka naših svrgnutih tirana.