PREGOVORI
Branko Dragaš, 02.04.2012
Pišem ovaj tekst kao profesionalac, top menadžer. U proteklih tri decenije sam učestvovao u mnogim poslovnim pregovorima između kompanija, banaka, multinacionalnih kompanija i stranih država ili u pregovorima gde smo bili konsultanti između stranih država. Na svu sreću, nikada nisam imao to zadovoljstvo da pregovaram sa državom u kojom sam rođen. Niti sam bio ovlašćen da zastupam njene interese u svetu.
Hteo bih da ukažem na neke uočene nelogičnosti naše delegacije u pregovorima sa delegacijom iz Prištine :
• Nije trebalo prihvatiti da se pregovara u pod pokroviteljstvom EU, uz nadzor Vašingtona, nego je trebalo samo razgovarati u okviru UN, gde nam je veći manevarski prostor,
• Nije trebalo pregovarati sa političarima iz Prištine, jer mi njih ne priznajemo, nego sa njihovim gazdama u Vašingtonu,
• Nismo smeli sami da izađemo na pregovore, nego smo morali da obezbedimo sigurnu podršku Rusije da bi se uspostavila imperijalna ravnoteža u pregovorima,
• Trebali smo da izvršimo lobiranje kod Kine da nam pomogne u pregovorima,
• Premijer nije smeo da pomisli, a ne da javno izjavi, da nudi stolicu Kosmetu u UN
• Predsednik države nije smeo da izjavi da će se, prema potrebi,menjati ustav da bi se konačno rešio problem Kosmeta,
• Potpredsednik Vlade nije smeo da izjavljuje da nas čekaju teške odluke i da moramo biti spremni na sve,
• Naša delegacija je govorila da polazi od minimalnih zahteva, što se nikada ne radi u pregovorima, nego se traži maksimalni zahtevi, da bi se zadovoljili potrebnim zahtevima,
• Nije bilo nikakvog papira o kome se pregovaralo, nego su pregovarači, po sistemu rekla-kazala, iznosili o čemu se pregovara,
• Narodna Skupština nema nikakav uvid u tok pregovora, dok albanska strana stalno izveštava svoju skupštinu o toku pregovora,
• Predsednik i premijer su dali dve suprotne izjave o održanom sastanku, što je za rubriku-verovali ili ne, dok je albanski pregovarač dobro poentirao našu tradicionalnu neslogu i palanačko prepucavanje,
• Savetnici predsednika države su mladići i devojke koji nemaju radnog i životnog iskustva i ne ulivaju poverenje da mogu da zastupaju državne inerese,
• Nema potreba za žurbom u pregovorima, jer mi nismo strana kojoj se žuri. Kosmetsko pitanje će se rešavati narednih sto godina i ima dovoljno vremena da se jednom mudrom državnom politikom isprave greške iz prošlosti,
• Nije trebalo pihvatiti nikakvo rukovanje sa Tačijem, jer dipomatski pokazujete da imate svoj stav i da ne priznajete njegovu prošlost,
• Nije se trebalo kreveljiti i kliberiti na fotografijama sa Baronicom Ešton, jer ništa nije bilo smešno i ovo je tragično doba da bi nas klovnovi zasmejavali u cirkusnim šatrama EU.
• Naši pregovarači nisu dorasli istorijskom trenutku u kome se država nalazi, nikada nisu vodili neke važne pregovore tako da ne možemo od njih očekivati dobre rezultate.
Zaključak, kao menadžer nikada ove naše pregovarače ne bih poslao u bitku, jer znam da ćemo sigurno izgubiti. Tačnije, oni su upravo i dovedeni na vlast da izgube igru, jer je već sve lažirano.
Prenemaganje Vučića je samo predstava da se prevari narod.
Beograd, 02.04.2013
