Početna Sadržaj Privatizacija Pregled pančevačke privatizacije

Pregled pančevačke privatizacije

1279
0
SHARE

Lomovi i tavorenje
Nakon šest godina tranzicije, na skeneru pančevačke privrede kao uspešna zasad se mogu izdvojiti samo četiri od 29 privatizovanih preduzeća • Umesto najavljivanog napretka, najveći broj kolektiva propada ili je pred kolapsom • Zakazivanje prodaje čeka 30 firmi, a zakonski rok za završetak ovog posla ističe krajem marta!? • U opštinsku kasu se slilo svega 34 miliona dinara

Tokom 2006. godine deset pančevačkih preduzeća dobilo je nove vlasnike. Dve firme su prodate tenderom („Pekara” i „Azotara”), a osam aukcijom („Utva–Vozila”, „Seme Tamiš”, Kibernetski centar, „Sloboda”, „Petroremont”, „Pansirovina”, „Omoljica” i „Tamiš”). Doduše, ponuđen je bio i kapital „Utva–Avioindustrije”, „Staklare”, „Megaprojekta” i GIP-a ali zainteresovanih kupaca nije bilo. Pored ova četiri preduzeća na privatizaciju čeka još 26, dok je 27 kolektiva van ovog postupka, što znači da zasad ne ispunjavaju uslove za prodaju.

Rok od dva i po meseca, koji je zakonom predviđen za završetak privatizacije, neumitno teče. Izvesno je da do kraja marta tih 30 pančevačkih preduzeća neće biti prodato, pa čak i da se kupci otimaju, jer Agencija nije ni zakazala nadmetanja. Ne preostaje ništa drugo no da nova vlada nakon izbora produži ovaj rok ili pak da izmeni propise jer su važeći parafi pokazali sve slabosti. Unajkraće, manjkavost celog procesa privatizacije jeste u tome što se nije vodilo računa o ekonomskoj snazi novih vlasnika, već se žurilo s prodajom bez obzira na to da li su biznismeni sposobni, to jest imaju li kapacitete za oporavak i razvoj kupljenih preduzeća.

Vremenski tesnac

Mr Miroljub Novaković, sekretar opštinskog Sekretarijata za privredu i privatno preduzetništvo, kaže da se sada javlja vremenski tesnac jer teško da će tih 30 preduzeća koja su na listi privatizacije u naredna dva i po meseca naći nove vlasnike, budući da Agencija nije ni zakazala prodaju.

– Mnoga preduzeća su programe privatizacije predala još pre nekoliko godina, većina njih radi i dobro posluje i uopšte nam nije jasno zašto Agencija nije već zakazala aukcije, kao ni to šta će se dalje dešavati. Više puta smo pokušavali da od nadležnih u Agenciji dobijemo informaciju zašto nije zakazana prodaja ili pak kada će biti. NJihovi odgovori bili su vrlo uopšteni, u stilu „zainteresovani se nisu javljali po objavljivanju prospekta”. Pa kako sada da ljudi budu zainteresovani ako su prospekti mnogih preduzeća objavljivani pre tri-četiri godine? – negoduje Novaković.

Dugačak spisak

Prema evidenciji Sekretarijata za privredu, od 30 preduzeća (na čijoj je platnoj listi oko 7.500 radnika) koja su u postupku privatizacije, na tenderu će biti ponuđena samo „Petrohemija”, a na aukciji firme: „Panprojekt”, „Utva–Servis”, „Elpromont”, „Utva–Proing”, „Termomont”, GIP, Industrija obuće „Pančevo”, „Razvoj i inženjering”, „Tamiš hladnjača”, „Megaprojekt”, „Trgoprodukt” „Utva–Aluminijum”, „Banaćanka–Promet”, „Minel – Prehrambena oprema”, „Silomont”, „Transport”, Industrija skroba „Jabuka”, „Utva–Stin”, „Utva–Radnik”, „Vatrozaštita”, „Utva–Avioindustrija”, Industrija stakla Pančevo, „Pančevac” i RTV Pančevo, kao i poljoprivredna dobra „Stari Tamiš”, „Vojvodina”, „Dolovo”, „Kačarevo” i „Budućnost”.

Naš sagovornik dalje kaže da je kod javnih informativnih kuća „Pančevac” i RTV Pančevo privatizacija pokrenuta uz saglasnost Vlade, ali da se ni tu nije mnogo odmaklo. Napominje da nema smisla da RTV Pančevo ide u privatizaciju, što je i stav Opštine, pre nego što se završi postupak dodele frekvencija. Za javna komunalna preduzeća, pojašnjava Novaković, nisu doneti dopunski propisi. Ističe da se još luta i razmišlja da li prepustiti većinski paket budućem kupcu, koliki deo zaposleni treba da dobiju u vidu slobodnih akcija i ako se većinski paket proda, kako zadržati obim, kvalitet i cene usluga, jer je reč o delatnostima od opšteg interesa.

Radnici najveći gubitnici

Nakon šest godina tranzicije, po važećem zakonu privatizovano je 29 preduzeća s preko 4.000 radnika, ali tri ugovara su raskinuta pravosnažno: kod „Livnice”, „Noviteta” (jesenas prodat iz stečaja) i „Autoprevoza”, dok kod „Mehanizacije” postupak još traje. Pored pomenutih deset preduzeća s početka teksta i ovih sa čijim je vlasnicima poništen ugovor, prodati su: „Profi val” (nekadašnji „Ukras”), AMC „Zvezda”, „Gaj”, „Konstruktor”, Tehnički centar, „Utva – Milan Premasunac”, „Arijes leder” („Krznara”), „Staklo”, „Jabuka”, „Bis informatika” („Tamiš informatika”), „Omoljčanka”, „Mlekara”, „Minel oprema”, „Dunav” Ivanovo i „Crveni signal”.

Neizvesnost

Van postupka privatizacije je 27 firmi, ali među njima je najveći broj onih koje su otvarane zbog žiro računa (osnivači su ili preduzeća ili sindikati) ili gotovo da ne rade. U materijalu Sekretarijata za privredu na listi preduzeća van postupka privatizacije nalaze se: „Utva–Konstrukcije”, „Vodovod operativa”, „Utva – Lola uslužne delatnosti”, „Društvena ishrana”, „Mit čelik”, „Zaštita”, „Duvan”, „Sinaf”, „Pribaks”, „Simop”, „Sinaz”, „Minel sistem”, SPV, „Tristan”, „Lusinda”, „Komora komerc”, „Razvoj i inženjering promet”, „Pankontakt” i „Plasthem”. Ništa manji nije ni spisak firmi koje ne mogu biti privatizovane: „Tamiš–Dunav” (imovina infrastrukturnih objekata je od strateškog značaja), „Klupko”, „Sindipan”, „Agroinženjering”, „Sinpet” i „Topola primeks” (stečaj), „Pančevoputevi” i „Progres inženjering” (sedište im je bilo u bivšim republikama).

Efekti privatizacije uopšte nisu slavni, jer je malo primera za pohvalu. Kao uspešne Novaković navodi „Utvu – Milan Premasunac” i bar zasad „Utvu–Vozila”, „Azotaru” i „Pansirovinu”, a stanje je isto ili malo bolje u „Dunavu” i Tehničkom centru. Najproblematičniji vlasnici, pored onih s kojima je Agencija poništila ugovor, jesu oni o kojma je i napisano najviše tekstova. U tom rangu vodeće mesto svakako zauzima „Mlekara”. Ova fabrika je decenijama radila uspešno, a posle privatizacije je doživela brodolom i sada se s novim titularom bori za opstanak. Ishod je i dalje veoma neizvestan.

Fakat je da zlatne sredine nema, a promena vlasništva nije ispunila proklamovani cilj: povećanje produktivnosti i otvaranje novih radnih mesta. Dakle, najveći broj preduzeća tavori, propada ili je pred kolapsom, a spisak prekobrojnih se samo povećava. Novaković najavljuje da će Sekretarijat uskoro sprovesti anketu među većinskim vlasnicima i da će nakon toga imati detaljniji prikaz rezultata privatizacije.

Promaja Opštini, po Zakonu o privatizaciji, pripada pet odsto postignute prodajne cene kapitala preduzeća. Agencija je 29 pančevačkih preduzeća ponudila za 466.382.000, a prodala ih je za 3.610.341.000 dinara, te bi Opštini trebalo da pripadne 182.491.000 dinara. Međutim, kako kaže Miroljub Novaković, do 31. decembra u opštinski budžet je uplaćeno svega 34.172.834 dinara. Koliko još novca treba da legne, nadležni u Opštini ne znaju jer Agencija od prodajne cene naplaćuje troškove sprovođenja postupka privatizacije i pokriva otpust dugova koje su preduzeća imala do 31. decembra 2004. Novac od privatizacije namenjen je isključivo za izgradnju infrastrukture, ali sudeći po sadašnjem prilivu, to nisu sume s kojima se može nešto ozbiljnije planirati.

Još da podsetimo, po starim propisima, saveznim i republičkim, od 1998. do 2000. vlasništvo kapitala su promenili: „Tehnogas”, „Vojvodinaput”, Štamparija „6. oktobar”, „Pivara”, „Tesla”, Fabrika stočne hrane „Jabuka”, „Ratar”, „Panonija”, „Luka Dunav”, „Dukom”, „Seme” i „Nic.co–Agrar” (brestovačko poljoprivredno dobro koje je privatizovano iz stečaja). Ove firme zapošljavaju oko 2.600 radnika. Većina njih, budući da je većinski kapital bio u rukama radnika i države, u međuvremenu je usled prodaje akcija ili dokapitalizacije stekla nove titulare.

S. Buvač

Pančevac Broj 4176 • 18.01.2007.

SHARE