Početna Tekstovi ПРЕДУЗЕТНИЧКА ДРЖАВА

ПРЕДУЗЕТНИЧКА ДРЖАВА

183
0
SHARE

МАРИЈАНА МАЦУКАТО

 „ ПРЕДУЗЕТНИЧКА ДРЖАВА“ 2015

 

 

Поднаслов књиге – „ Рушење мита о сукобу друштвеног и приватног сектора“.

 

Маријана Мацукато је успела да документима и чињеницама сруши лажни свет неолибералне догме, која нам, већ пола столећа, шири програмиране и спиноване лажи о демократији, слободном тржишту, предузетништву, генијалним иноваторима нових технологија, њиховој храбрости да ризикују да развију нове технологије, док се ниподаштава улога државе и  јавног сектора, крије се права истина и примитивним и затупљеним јеретицима се називају сви они који се усуде да дирну у неолиберални капитализам као најсавршенију форму савременог друштва.

 

Системска криза неолибералног капитализма, која је све дубља, тежа и комплекснија, пољуљала је једну такву успостављену догму.

 

Неолиберални капитализам је, према мом мишљењу, дошао до свога краја, јер не може да одговори на изазове новог доба и нема никакву хуману визију будућности човечанства.

 

Књига ММ је настала након велике хипотекарне кризе 2007. године и још веће финансијске кризе 2008.године, која је до темеља заљуљала недодирљиве постулате неолибералног капитализма.

Срушила је успостављене митове.

Шта би данас, после доживљене кризе пандемије, најаве несташице енергената, глади и беде написала ММ, остаје да видимо.

 

Које је све митове ММ успела да сруши?

 

  1. Најбогатије светске компаније данас: Google, Apple, Microsoft, Facebook, Pfizer, Vestas, Tesla motors, First Solar, Solyndra, SunPower, Evergreen, интернет, нанотехнологије, вештачка интелигенција, рачунарска индустрија, фармацеутско-биотехнолошка индустрија, нове зелене технологије и све дуге технолошке компаније нису настале ингениозношћу њихових оснивача, који су данас најбогатији људи планете, тешки неколико стотина милијарди долара и евра, улагањем њиховог приватног капитала и приватног капитала њихових партнера, него су настали захваљујући огромном улагању државе и јавног сектора у те области деценијама уназад, знањима које приватни сектор није могао никада да досегне и који није имао визију развоја будућности.

 

  1. Визију технолошке будућности, која се данас остварује, створили су генијални научници, стручњаци и истраживачи пре шест-седам деценија, који су радили у националним, државним институтима и који су деценијама радили на основном истраживању и развоју, добијали плате и држава је улагала огроман новац у њихова испитивања, све док нису направили нове технологије,

 

 

  1. Када је држава све створила, дошли су привилеговани појединци, који су одабрани од старане политичких структура, доделили им освојене патенте, лиценце, технологију, финансирање, тржиште и омогућили им да се силно обогате, јер су комерцијализовали технологије које је држава створила и који су били њено власништво.

 

  1. Привилеговани појединци нису имали никакав предузетнички дух и нису имали своје иновације. То је био мит, маркетиншки трик, који се пропагирао у јавности. Намерно су то радили Управљачи света да би показали да предузимљив појединац у капитализму све може да постигне. Снимани су филмови о успеху шашавих, луцкастих и откачених милијардера, генијалаца за нове технологије, али то је све била лаж. Није било никаквих почетака из гаража, него је све добијено на тањиру и створени су милијардери по позиву. Када погледате лобање тих милијардера и када чујете како причају, да ли вам ти ликови изгледају интелигентно, креативно и да ли вам личе на неке генијалце?

 

  1. Шта је држава имала од толиког свог улагања? НИШТА! Држава се пола столећа напада од агресивних и искључивих неолиберала, који скривају истину о настанку четврте технолошке револуције, тражећи да се све приватизује и да држава нема никакав утицај у привреди,

 

  1. Формулација да се порезима од насталих компанија држава може да наплати и тако надокнади трошкове свог директног улагања, није прихватљиво решење, јер пракса показује да те компаније милијардера не плаћају порезе, избегавају пореске обавезе према држави која их је створила, отварају кћерке фирме у пореским рајевима, производњу су пребацили у Кину и држава нема никакве велике интересе из њиховог  пословања и богаћења,

 

  1. ММ у књизи наводи огроман број података о свим компанијама које су настале на улагањима државе, износи колико је средстава држава потрошила и показује да без државе не би настале савремене технологије, које данас читаво човечанство користи.

 

  1. Ризици и губици се социјализују, док се приходи приватизују од повлашћене мањине превараната на рачун свих осталих у друштву,

 

 

 

Шта је решење?

 

Нешто мора да се промени, јер су државе постале презадужене и остале су без новца, док се неједнакост увећала и прети да дође до велике социјалне револуције поробљених, изманипулисаних и уплашених грађана, који не могу више да издрже сиромаштво, обмане и тиранију богате мањине.

 

 

 

 

 

ММ зато предлаже следећа решења:

 

  1. Објавити да сви знају истину да је држава створила технолошку револуцију,
  2. Нема сукоба државног и приватног, јер све технологије су власништво државе.
  3. Стварање предузетничке државе, која ће омогућити привредни раст, укључивањем свих актера неопходних за тај раст,
  4. Држава мора да добије директне приносе за своје ризичне инвестиције у области нових технологија,
  5. Формирање НАЦИОНАЛНОГ ИНВЕСТИЦИОНОГ ФОНДА, који ће бити носилац свих патената и лиценци, који ће радити као инвестициона компанија на тржишту и који ће своју добит из пословања усмеравати на нове пројекте и на покривање губитака из пројеката који нису тржишно заживели,
  6. Држава партнерски улази у пословање са приватним компанијама на основу власништва над патентима и бира стратешког партнера за реализацију нових технологија на основу конкуренције и сопствених, државних интереса,
  7. Формирање државне РАЗВОЈНЕ БАНКЕ која ће финансирати пројекте нових технологија и доносити држави интерес у таквом послу.

 

 

Шта замерам ММ?

 

Имам две примедбе.

 

Прва, мислим да књига има пуно понављања.

Нема потребе за тим, јер се губи динамика читања.

Могла је ауторка са неколико примера, из различитих области примене нових технологија, да објасни своју главну идеју разбијања мита неолибералног догматизма.

Уз изношење конкретних података.

То би било сасвим довољно.

Све остало је само оптеретило добру књигу.

 

 

 

Друга примедба је суштинска.

 

У књизи нема одговора на кључно питање –  како ауторка замишља да се њене идеје предузетничке државе спроведу, када у пракси имамо да су политичари, који управљају државом, олош, да нема демократије у друштву, да влада корупција, непотизам, пљачкање државних ресурса и да данас нема моралне државне власти.

 

ММ о томе ништа не пише.

А то је најважније за решење имплементације идеје предузетничке државе.

 

На крају књиге она то свесно/ несвесно и признаје:

 

Заправо, ако/кад државну институцију воде људи који не само верују у моћ државе, већ су и стручни  за разумевања процеса иновација, онда она остварује вредне резултате.“ / страна 254 /

 

Е, проблем је ово –  АКО/ КАД.

То је данас наш највећи цивилизацијски проблем.

Како да решимо тај проблем АКО/КАД?

Ту нема одговора.

Многи на јавној сцени немају никакав одговор, осим празног блебетања и понављања истих флоскула.

Мислим да имам решење кроз нову политичку идеју –НЕПОСРЕДНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ!!!

То се решава увођењем непосредне демократије у друштву.

Онда се више не поставља питање АКО / КАД.

 

Зато пропагирам стварање новог политичког система.

Који неће на чело државе да доведе људе који верују у моћ државе.

Таквих похлепника имамо на претек и они су окупирали државу.

Зато смо пропали.

Људи који воде државу, уместо што слепо верују у моћ државе и то злоупотребљавају да би поробили и опљачкали грађане, то је једини смисао њиховог бављења политиком, требају да имају МОРАЛНИ квалитет и да им интерес заједнице буде испред њиховог личног интереса.

То су државници.

Морају да буду стручни да управљају државом.

Погрешно је ММ написала- И – стручни.

Мора да пише без тог – И, већ су стручни за разумевање процеса иновација.

 

Упркос изнесеним примедбама, Маријана Мацукато ме је пријатно изненадила.

Нисам то очекивао.

Решења које она није изнела, понудићу у неком новом тексту.

Или, чак, књизи.

Зависи од инспирације и времена.

 

Београд, 7530.год. шумопад, дан тринаести

 

 

 

 

 

 

 

SHARE