Temeljna promena političkog sistema nije moguća bez uvođenja direktne
demokratije.
Svima je danas jasno da je predstavnička parlamentarna demokratija
obesmislila samu demokratiju.
Svima je danas jasno da je predstavnička parlamentarna demokratija
svojim špekulacijama, trgovinom i lažnim obećanjima potpuno uništila
osnovni smisao demokratije.
Predstavnička demokratija je izrodila jedan parazitski sloj političkog
ološa, koji je značajna manjina u društu, ali koji su čitavo društvo
podredili isključivo samo svojim ličnim interesima.
Politika je postala unosan biznis od koga se odlično živi, dok su
političari postali mešetari na berzi koji rade u tuđe ime, ali za svoj
račun.
Građani uporno veruju da će promenom mešetara na berzi da se promeni i
politički sistem.
To nije moguće. Politički sistem mora da se menja iz temelja. A
temeljna promena političkog sistema je da se uništi predstavnički
totalitarni sistem demokratije bez ljudske duše i da se uvede
neposredna, direktan demokratija, koja će nas uvesti u humano društvo.
To nije moguće, viču apatični, razočarani i nezadovoljni svojim
promašenim životom.
Viču kritičari svega postojećeg, uplašeni od snage jedne originalne
ideje, koja može vrlo lako da se sprovede u praksi.
Može, ukoliko oni koji sve negiraju i svega se plaše odluče, napokon,
da se pobune i da pokažu da se ne boje zastarelih predrasuda i
pokvarenih ljudi.
Moj zadatak je da ohrabrim te što se večito plaše, da im proširim
vidike i da ih pozovem da učestvuju u zajedničkoj borbi za uvođenej
direktne demokratije.
Hajde da vidimo da li ću u tome uspeti.
Počećemo od vrha države, jer sav smrad u društvu dolazi od glave države.
Direktna demokratija podrazumeva da ostajemo Republika.
Na čelo države se nalazi predsednik Republike.
To se ne menja.
Njegova ustavna prava mogu se proširivati ili smanjivati, ali to sada
nije toliko bitno.
Važno je da se zadržava ta institucija predsednik Republike.
U mom modelu direktne demokratije, predsednik Republike se ne bira na
četri godine, nego na – jedan dan!
Svakoga dana menjamo predsednika Republike.
Kako?
Zašto?
Ako pogledamo danas šta radi izabrani predsednik Republike, sve sa
svojom gospođom Dragicom i čitavom porodicom, kumovima i prijateljima,
koji su zajahali državne jasle i uzimaju koliko njima treba, onda
dolazimo do zaključka da nam ovakav predsednik ne treba, da nas skupo
košta i da je on bruka za narod koga predstavlja.
Svi znamo da je narod glasao protiv tupavog i raspojasanog Borisa
Tadića, jer nije mogao više da gleda i sluša njegovo uobraženo
baljezganje, da je narod hteo da sruši takvog nadobudnog i nedoraslog
predsednika države i da su nezadovoljni građani glasali za svakoga ko
bude protiv Tadića.
Ukoliko bi se na izborima mogao da kandiduje običan, domaći magarac,
narod bi glasao za magarca samo da pokaže da je protiv Tadića.
U takvoj predstavničkoj demokratskoj igri biranja manjeg zla dobili
smo Nevernog Tomu.
To se u direktnoj demokratiji ne može da dogodi.
Nema više biranja manjeg zla.
Predsednik Republike se bira na jedan dan i on nema mogućnosti da
zapošljava svoju porodičnu i partijsku bulumentu mediokriteta, koja
troše veliki državni novac poreskih obveznika.
Znači, imamo ogromne ušteda u sve praznijoj državnoj kasi.
Predsednik države preuzima dužnost u sedam sati ujutru i predaje
dužnost predsednika svom dežurnom kolegi sledeći dan u sedam ujutru.
Model je sličan dežurstvu lekara u bolnici ili dežurstvu oficira u kasarni.
Predsednik države obavlja toga dana sve dužnosti iz protokola za taj
dan i njegov zadatak je da predstavlja državu toga dana.
Stručne službe države pripremaju predsednika da obavi sve državne
obaveze toga dana i predsednik je dužan da se pridržava tih zakonskih
obaveza.
Predsednik se sastaje sa stranim državnicima, prima domaće delegacije,
otvara svečanosti, potpisuje državana akta i predstavlja državu prema
odredbama Ustava.
Predsednik ne putuje u posete drugim državama, jer spoljnu politiku i
diplomatiju vode premijer i ministarstvo spoljnih poslova.
Kako se biraju predsednici?
Svaki državljanin Republike ima pravo da se kandiduje da bude
predsednik države.
Biraju ga građani na elektronskim izborima.
Svaki kandidat vodi svoju ličnu kampanju i predstavlja se građanima.
Svake godine se bira 365 predsednika države.
Oni koji dobiju najveći broj glasova građana, postaju te godine
dežurni predsednici u državi.
Kandidat koji je dobio najviše glasova ima pravo da bira dan svog dežurstva.
Kandidat koji je na drugom mestu bira sledeći.
I tako redom dok svako ne dobije dan kada je dežuran.
Oni koji budu imali najmanje glasova dežuraće vikendom.
Šta zajednica dobija uvođenjem funkcije predsednika na jedan dan?
Ostvaruju se ogromne uštede u državnoj kasi.
Nema više eksurzija po svetu. Sve sa familijom i kumovima.
Nema više pokondirenih Dragica i njihovih fondova za reketiranje.
Nema više beskorisnih i skupih savetnika.
Nema više glomaznog kabineta i službenika za praćenje predsedničke svite.
Sve to pojeftinjuje funkciju predsednika Republike.
Učestalim promenama predsednika države skida se mistični i magleni veo
sa te javne funkcije.
Srbiju iz ove nesreće ne može da izvuče jedan čovek, kako to očekuju
lenjivci i kukavice.
Tog jednog čoveka – nema!
Problemi su toliko veliki da nam trebaju stručni timovi iskusnih ljudi.
Dežurni predsednik će ispunjavati obaveze koje stižu po rasporedu i
planu nacionalne strategije, koju su smislili i izneli najumniji ljudi
u zajednici.
Tako se izbegava voluntarizam i amaterizam u upravljanju državom.
Razgraničavamo funkciju lica koje toga dana predstavlja državu od
nacionalnih stratega, koji promišljaju, planiraju i iznose dugoročnu
nacionalnu strategiju razvoja zajednice.
Dežurni predsednik radi prema rasporedu časova za taj dan.
Izbor za dežurnog predsednika postaje čast za svakog građanina.
Građani glasaju za ljude za koje misle da su zaslužili tu čast.
Tako se u zajednici stvara pozitivna selekcije ljudi, umesto
dosadašnje negativne partijske selekcije.
Vrline građanina odlučuju da li će neko dobiti tu čast da jedan dan
predstavlja državu.
Počinje konkurencija građana u vrlinama, umesto u lažnim predizbornim
obećanjima.
Zajednica postaje čvršća i jača, jer je predstavljaju ljudi sa vrlinom.
Zajednica je stabilnija i snažnija ukoliko veliki broj ljudi oseća
zajednicu kao svoje prirodno utočište.
Uključivanjem velikog broja ljudi u direktno upravljanje i
predstavljanje države, omogućiće zajednici da gradi zdravije i
normalnije odnose među ljudima.
Ukoliko neko želi da dobije tu privilegiju da jedan dan predstavlja
zajednicu, onda će se on truditi da svojim vrlinama pomogne zajednici,
da se iskaže i da to drugi ljudi u zajednici primete, ocene i glasaju
za njega.
Tako se razvija takmičarski duh i konkurencija u zajednici na zdravim
osnovama.
Napred idu najbolji.
Građani će se truditi da dobiju u životu priznanje da su jedan dan
reprezentovali državu.
Znači, zajednica nagrađuje odanost, požrvovanje i poverenje.
Dežurni predsednik se bira na jedan dan i nema mogućnosti ponovnog izbora.
Dežurni predsednik nije plaćen toga dana.
Dežurni predsednik je čast koju država ukazuje vrlim ljudima u zajednici.
Na ovaj način mogu da se biraju gradonačelnici i predsednici opština.
U manjoj zajednici, gde se svi poznaju, ovaj izbor mnogo lakše izvesti.
Najvažnije da počne demontaža patijsko-oligarhijske predstavničke
demokratije, koja je došla do svoga kraja.
Traži se novi izlaz i rešenje za demokratiju.
Političari su svuda isti – ološ!
Predstavnička demokratija ih takvim pravi.
Nužno je da dođe do promene oblika predstavničke demokratije.
Moramo je zameniti direktnom demokratijom.
Neposrednom i izvornom demokratijom slobodnih građana.
Ovo je početak razrađivanja direktne demokratije.
Počeo sam sa vrha.
Izneću svoje ideje promene političkog sistema sve do mesne zajednice i
samog građanina.
Sve veći broj ljudi počinje da shvata značaj direktne demokratije.
Javili su mi se softverski stručnjaci koji razrađuju model digitalne
direktne demokratije.
Oni prave tehničku podršku sprovođenju digitalne demokratije.
Koja se već počinje da ostavruje na različitim delovima planete.
Duh vremena traži nove oblike demokratije.
Imate li vi neku ideju?
Pišite!
Sve ideje su otvorene za raspravu.
Sve je bolje od ove vladavine političkog ološa.
Beograd, 13.09.2015
Поштовани Бранко већ сам једном коментарисао да се са већином твојих идеја слажем сем са овом о једнодневном председнику. Образложићу зашто, да је Србија нека ново измишљена банана држава па да то и прихватим али пошто је Србија одувек била књажевина, деспотовина, краљевина па чак и једно време царевина ми не треба да измишљамо нешто ново већ да вратимо краљевину која је је и била пре него је вишеструки шпијун под псеудонимом Тито није срушио уз помоћ Черчила и Црвене армије.
Тако да ми само треба да вратимо монархију и то ограничену и парламетарну у којој ће краљ бити симбол традиције и домаћин куће а о држави ће одлучивати парламент и влада. Да не би нам председавали бравари, кројачи, гробари, пропали и квази интелектуалци вратити Карађорђевићима оно што им је одузето и дати краљу плату коју је имао до сада председник и уштедећемо и паре и време и образ да се не брукамо са досадашњим и неким будућим аматерима који би нас престављали. Карађорђевићи су то заслужили ако ни са чим другим са својим претко Карађорђем који је што је рекао Његош :
“ Ал’ хероју тополскоме, Карађорђу бесмртноме,
све препоне на пут бјеху, к циљу доспје великоме:
диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши,
из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души“
Mozemo mi da filozofiramo ali monarhija je negacija demokratiji,i uvek ce biti tako.Tradicije su tu da se ruse,moramo brzo da se menjamo i razvijamo to savremeno doba zahteva.Da nismo imali kralja 1918. Srbija nikada ne bi ulazila u Jugoslaviju i imali bi danas duplo vecu teritoriju , lepsu drzavu sa mnogo manje problema.