KAD PREDSEDNIK GOVORI; “NIJE VREME ZA PANIKU” TREBA PAKOVATI ĆEBAD PA PUT POD NOGE, U SELO ILI U ŠUMU!?
Reakcija na novogodišnji govor Predsednika Srbije Borisa Tadića koji je izmedju ostalih floskula i retoričkih ne uravnoteženosti rekao da nije vreme za paniku.
U Americi pucaju najveće banke ko mehuri od sapunice, svetska kriza ne slućenih razmera je na pomolu, po neki svetski analitičar prognozira da će do jeseni izbiti gradjanski rat u Ameriki a naš predsednik govori; nije vreme za paniku kao da postoji pravo vreme za paniku . Moj predsedniče, nikad nije bilo niti će ikad postojati pravo, racionalno vreme za paniku jer je ona najgori savetnik za rešenja svake prekerne situacije. Za paniku nije nikad bilo niti će biti pravo vreme, ona jednostavno nastaje bez ičije volje ili bilo čije kontrole! Nju diktiraju bezizlazni uslovi po život pa Vi procenite kakvi su to uslovi po život u Srbiji. Najavljivati i proklamovati puste želje nisu nikakve odbrambene mere od panike a još manje od kriza već su to samo prazne floskule. Odbrambene mere i lek protiv panike mogu biti samo konkretne i brzo delujuće reforme. Kompoziciju NATO alijanse, Amerike i Evrope je zahvatio požar za kojeg, kako sada stvari stoje, nema leka a Vi umesto da odkačite vagon zvani Srbija iz te sunovratne kompozicije i da izvršite radikalne reforme; privrednu i kulturnu reformu Srbije! Vi se hvatate golim rukama za to vruće gvoždje zadnjeg vagona te kompozicije i propovedate, da me izvinite, običnu bezsmislicu, A kako bi i mogli govoriti nešto drugo kad morate da slušate one koje je ta sveuništavajuća vatra već zahvatila i koji sami neznaju kako da je ugase kod sebe. Vi srljate u tu Evropsku Uniju jer i sami nemate koncepta za privredno-političku reformu Srbije koja bi vodila u privrednu nezavisnost od drugih zemalja a stim i u suverenost Srbije što bi je činilo manje osetljivom na drame koje donose neminovno sa sobom svetske krize. Vi snosite direktnu odgovornost zbog davanja ključeva svog bogatog doma tudjinu nadaju ći se da će nam tudjin bolje napuniti frižidere i da ća nam narod biti sitiji kad mu tudjin, u ovom slučaju čak dušmanin broji zalogaje hleba. Ni jedna zemlja u Evropi nema toliko plodne zemlje vrhunskog kvaliteta po glavi svoga državljanina kao što to ima Srbija. Ista je situacija po pitanju prirodnih resursa svake druge vrste. Zar nije sramota da nam narod živi u ovakvoj bedi samo zato što ima vladu koja ima više poverenja u sposobnosti tudjina pa čak i neprijatelja nego u sposobnosti sobstvenog stanovništva koje je toj vladi dalo mandat a stim i poverenje da će raditi u interesu svog naroda i Države Srbije.
Amerika smanjuje produkciju automobila! Potražnja za plehom i čelikom opada. Koje se čeličane prvo zatvaraju i gde prvo nastaje ne zaposlenost pa sigurno prvo sve one van Amerike. Svakom je svoja košulja bliža od tudje pa će se tako raditi i sa svim ostalim konkurentima van Amerike pa i Evrope. Naše vlade rasprodaše svoje bogatstvo i industriju za buzašto! Još su prodavali kao uspeh i to što naš radnik dobije za svoj posao samo delić onoga što dobija radnik u Americi i Evropi.
Prvo će firme u Srbiji i poput nje zavisnih država, ostati bez posla pa potom u EU i na kraju i u samoj Ameriki. Sve se to znalo unapred i sa tim reformama je trebalo već odavno započeti pa nam sada nebi Predsednik stajao ko hipnotisani zec pred zmijom govoreći nije vreme za paniku!
Reči ne sprečavaju paniku! Konkretne reforme koje vode ka blagostanju naroda je jedini lek protiv panike, bolje rečeno, kaosa i kriza svakojakih vrsta.
Dušan Nonković-urednik Glasa Dijaspore
Glas Dijaspore January 5, 2009
