Prazan novčanik psihički ubija.
Gledanje u prazan novčanik je trauma.
Prazan novčanik je nekako čudno mršav, usukan i jadnog izgleda.
Prazan novčanik se smežurao kao i naš život.
Kada bi nam ispao, ne bismo ni primetili da ga nemamo.
Sve političke ideologije su poražene pred praznim novčanikom.
Prazan novčanik neće da glasa za politički ološ.
Ne samo da im ne veruje, nego ih direktno krivi za svoju prazninu.
Optužuje ih da su ga ispraznili.
Između praznog novčanika i političara besni veliki rat.
Prazni novčanik vodi oslobodilački rat protiv političara.
Okupacija političara je postala neizdrživa.
Praznina novčanika je postala nesnosna.
Nešto mora da se dogodi.
Političari ne mogu da napune prazni novčanik građana.
Političari pune samo svoje novčanike.
Prazni novčanik je to shvatio, ali ima veliki problem sa građanima.
Građani ne shvataju da su im političari ispraznili novčanike.
Građani još uvek veruju političkom plošu.
Tako se prazni novčanik sukobljava sa građanima.
Odnosno, prazni novčanik pokušava da pobedi naivnost građana.
Njemu nije jasno, prema kome kriterijumu građani glasaju?
Zar nije normalno da se prazni novčanik pita za koga će gladni građanin da glasa?
Tako bi trebalo da bude. Tako je u razvijenim državama.
Međutim, tako u Srbiji nije.
Evo jedne kratke ispovesti praznog novčanika.
Zapisao sam je na brzinu. Izvinjavam se ako ima nekih ponavljanja i grešaka.
„ Niko mene ništa ne pita! Niko! Smučilo mi se, bre, sve! Glasaju kao da ja ne postojim. Kao da nisam prazan. Glasaju kao da sam prepun i da pucam od debljine. Nema pas za šta da ih ujede. Nemaju prebijene kinte! Jedva kraj sa krajem sastavljaju. Jedva! Molim ih, da pre glasanja pogledaju u mene. Molim! Pogledaj, čoveče! I šta vidiš? Ništa! Pa, nemoj više da glasaš za te skotove. Molim te, nemoj više da glasaš! Nemoj da me dalje upropaštavaš! I? Ništa! Neće! Ludaci! Glasaju za političare! Glasaju li glasaju! Poludim i pitam – zašto glasaš? Vidiš li da sam prazan? Zašto me ne poslušaš? Zašto glasaš, objani mi? Ne razumem! Znate li šta mi kažu? Glasam za njega jer je lep. Lepo izgleda! Svašta! Jesi li ti homoseksualac’ Nisi! Pa, šta te briga što je lep? Maže li se to na hleb? Mogu li se ja napuniti njegovom lepotom? Ne mogu. Zabole me, bre, za njegovu lepotu. Zašto glasa onaj drugi? Kaže, pametan je taj političar. Kako znaš da je pametan? Šta je radio dok nije bio političar? Ništa! Pa, kako znaš da je pametan? Šta je stvorio? Šta je napravio u životu? Ništa! Samo puko blebetanje! Tandrkanje! Šta ja imam od toga? Ništa! Nula! Nema vajde od tih političara.Moraću ja da osnujem stranku. Stranka praznih novčanika! To je največa stranka u Srbiji. Pobeda na izborima je sigurna! Svi će da glasaju za nas. Program? Samo jedna tačka. Puni novčanici! To je naš srogram. Glasajte za pune novčanike! Ko će da glas za nas? KO?“
Tako je govorio prazan novčanik.
Beograd, 02.10.2014
